Kafka gde mu mesto nije

Foto Željko Šafar

Očigledno nećemo saznati šta su to budući programi pozorišta. To samo pokazuje da će se sa politikom netransparentnog rukovođenja institucijama nastaviti. Umišljeni princip da je bilo šta, sem onog što je zakonom predviđeno, službena ili bilo kakva strateška tajna služi samo prikrivanju odgovornosti za odluke i postupke tog istog rukovodstva. Izbor upravnika idealan je trenutak za početak razgovora o tome gde smo, kako funkcioniše naš institucionalni okvir i kako će u budućnosti biti promenjen. Ovo nije pitanje odnosa nezavisne i institucionalne scene, ovo je pitanje preko potrebnog dijaloga o budućnosti naše produkcije i kulturnih politika uopšte. Nije, na kraju, ni pitanje bilo kog personalnog rešenja, već principa. Svođenje izbora upravnika na proceduralna pitanja, štura saopštenja i uopštene priče samo udaljavaju naše institucije od preko potrebnog otvaranja i dijaloga koji nam je neophodan.

Ovako govori za NIN reditelj Andrej Nosov, osnivač i direktor kompanije Hartefakt u trenutku kada je u Beogradu opšta potražnja za direktorima pozorišta. Kada su raspisani konkursi, Nosov je sa još sedam kolega - Ana Tomović, Ana Đorđević, Marko Manojlović, Đurđa Tešić, Anđelka Nikolić, Boris Liješević i Nikola Zavišić uputio pismo javnosti i vlastima u kojem su tražili da procesi izbora novih upravnika budu transparentni i da se ne sme dozvoliti da uticaj partijskih centara moći preuzme primat nad stručnim i umetničkim kriterijumima prilikom izbora čelnih ljudi pozorišta. Neophodno je, stoji u pismu, da institucije kulture prekinu sa praksom kafkijanskog poslovanja. Mišljenja smo da će prostor za stvaralaštvo biti ugrožen u slučaju da se održi partijski način postavljanja čelnih ljudi u pozorištu i ne obezbedi pun uvid javnosti u buduće planove i politike gradskih kulturnih institucija...

Ovaj izbor za upravnike mogao bi biti pokazatelj spremnosti kulturnih vlasti da unaprede donošenje odluka u kulturi i time daju smisao promenama. Na taj način bi se stvorili preduslovi da budući konkursi stimulišu mlade ali i one iskusne stručnjake i umetnike da u budućnosti ostanu u Srbiji i preuzmu odgovornost.
Mladi reditelji su, na kraju pisma, pozvali stručnu javnost i medije da se, u ovom vitalnom trenutku za našu pozorišnu javnost, uključe u proces donošenja odluka svojom povećanom pažnjom i svešću da je transparentnost neophodna.

U Beogradu radi 11 pozorišta koja se finansiraju iz gradskog budžeta i u svima je na dnevnom redu izbor novih rukovodećih ljudi. Sve je počelo krajem juna, kada je odlukom novoustoličenog Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, praktično preko noći smenjen veliki broj dotadašnjih članova upravnih i nadzornih odbora ustanova kulture čiji je osnivač glavni grad. Smenjeni su oni koji nisu na kadrovskoj listi aktuelne vlasti, a među njima je i veliki broj kulturnih poslenika sa uglednim imenima i ostvarenim profesionalnim biografijama koji niti su članovi DS niti su ikada učestvovali u njenim kampanjama. Sekretarijat za kulturu plasirao je birokratski formulisano i uopšteno saopštenje o potrebi za ,,većom efikasnošću u radu. Pored ostalih, smenjeni su vajar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti Mrđan Bajić, istoričarka umetnosti Irina Subotić, dramaturškinja i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ksenija Radulović, rediteljke Dijana Milošević (DAH teatar) i Anja Đorđević, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu Radina Vučetić... i mnogi drugi. Upućeni tvrde da je novim kadrovskim postavljenjima, najviše kumovao bivši ministar kulture Bratislav Braca Petković, što je, s obzirom na to da je njega sa mesta ministra kulture smenio predsednik njegove stranke i tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, sasvim neočekivano Ali, ako se to zna, teško je dokučiti šta onda radi aktuelni gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, po profesiji je pravnik, koji je radio u spoljnoj trgovini, bavio se prodajom nekretnina, pružanjem pravnih usluga i odnosima sa javnošću - kako piše u njegovoj biografiji kao člana Krunskog kabineta porodice Karađorđević.

Tokom leta raspisani su konkursi za direktore u beogradskim pozorištima, a početkom septembra će većina upravnih odbora predložiti kandidate. Za sada je poznato da sa izuzetkom tek nekoliko imena nema mnogo vodećih profesionalno prestižnih imena među prijavljenima. Tome je kumovala teška materijalna situaciji u kulturi (malo para, velika zakonska ograničenja, propisi koji su neprilagođeni funkcionisanju kulture), ali i činjenica da mnogi kulturni radnici, bez obzira na solidne reference teško da bi prošli kod aktuelnih upravnih odbora, pa tako u startu ne žele da konkurišu.

Kao ilustracija za pomenuto Bracino kadriranje navodi se nagovor Igora Bojovića da se prijavio na konkurs za direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta (kao i Pozorišta lutaka Pinokio). Bojović je od 1998. do kraja 2011. bio direktor Pinokija, gde je, nakon završetka trećeg mandata, ostao na mestu umetničkog direktora. NJegova prijava je u JDP odbačena jer je stigla nakon završetka roka za prijavu. Upućeni tvrde da je kasno pozvan da se prijavi u JDP, pa nije stigao da na vreme sastavi program koji bi ponudio. A kasno se prijavio jer su neformalne instance koje se kriju iza Odbora za kulturu SNS i koje se bave ovom pozorišnom kombinatorikom, htele da na mesto upravnika JDP dovedu glumca Milana Laneta Gutovića. Međutim, on je bio spreman da prihvati tu funkciju uz uslov da ne konkuriše, već da bude direktno postavljen. Naravno, to je otpalo, jer nije u skladu sa Zakonom o kulturi. I tako se predugo čekalo na Lanetovo da, pa je Bojović pozvan u poslednjem trenutku. Tako je ostalo dvoje zvaničnih kandidata za mesto direktora JDP dosadašnja v. d. direktora Tamara Vučković, koja ima podršku apsolutne većine ansambla (inače, vodećeg u zemlji) i Darijan Mihajlović, nekadašnji gradski sekretar za kulturu i pozorišni reditelj. Ne bi nas iznenadio pokušaj obaranja ovog konkursa ako nijedan od kandidata ne bude po ukusu pojedinaca iz Odbora za kulturu SNS.

U Ateljeu 212 prijavo se glumac Branimir Brstina (takođe ima podršku ansambla), a Svetislav Goncić je u međuvremenu odustao. U Beogradskom dramskom pozorištu kandidati su dosadašnja v. d. direktora Maša Mihajlović, bibliotekarka ove kuće Biljana Ramić, te glumac Slobodan Ćustić, koji je član SNS, a više puta bio je i kandidat za odbornika na listi ove stranke.

U Pozorištu Duško Radović je četvoro kandidata: glumica Olivera Viktorović, koja je istovremeno konkurisala i u Pinokiju, a od pre nekoliko meseci je i v. d. direktora Ustanove kulture Vuk Karadžić (nezvanično, za sada je ona favorit u Dušku), glumac Alek Rodić, bivša direktorka Narodnog pozorišta Niš Biljana Vujović, kao i Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg iz Kruševca, koji je nakon formiranja republičke vladajuće koalicije postao direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, a u međuvremenu je s tog mesta otišao (upravnik nacionalnog teatra Dejan Savić nije mu obnovio ugovor).

U Pinokiju je pored pomenutih Igora Bojovića i Olivere Viktorović (koji su konkurisali na po dva mesta), prijavu poslao i glumac Borko Sarić, ali je ona odbačena zbog nezadovoljavanja uslova. U Pozorištu na Terazijama bila su dvojica kandidata: podršku UO dobio je dramaturg Aleksandar Đaja - i to ni za koga nije bilo iznenađenje: osim što je dugo zaposlen u ovoj kući, Đaja je i blizak bivšem ministru Petkoviću. Drugi kandidat je bio Milovan Zdravković, odnedavno penzioner Narodnog pozorišta.

U Pozorištu Boško Buha kandidati su glumac i aktuelni v.d. direktora Milorad Mandić Manda (inače, tokom 90-ih član vladajuće Miloševićeve SPS) i novinarka Nađa Andrejević Keler. Očekuje se potvrda Mandićevog mandata, sve ostalo bi bilo veliko iznenađenje.

Uskoro se završava i rok za prijavu kandidata u Zvezdara teatru, a taj rok je okončan i u Pozorištancetu Puž i Bitef teatru, ali za sada nije poznato ko je konkurisao (verovatno se zvanično čekaju sednice upravnih odbora). Da podsetimo, v. d. direktora Puža je Branislav Milićević (Branko Kockica), a u Bitef teatru je to politikolog iz Kikinde i funkcioner SPS-a Miloš Latinović.