Kljuse je ključno

S razmakom ili spojeno? Jedna reč ili dve? U tome se često greši. U pismenom zadatku grešku će ispraviti nastavnik, u štampi – lektor. Ukoliko lektor nije obavio svoj posao, tu je neumoljiva Zoranka, naša čitateljka iz Novog Sada, kojoj ništa ne promakne. U programu 59. Sterijinog pozorja ona je zapazila natpis „Dobrodošli na 60. Pozorje 2015“. Ne nego Dobro došli, jer to je uzvik: dobro (nam) došli! Sastavljeno se piše kada je pridev, kao u „On je dobrodošao gost“ ili „Svaka pomoć je dobrodošla“. Novi direktor opere u Srpskom narodnom pozorištu priča novinaru kako ne može opušteno da uživa u muzici, jer uvek podsvesno ocenjuje kvalitet sviranja. „To nije slučaj samo samnom“, dodao je, „već i sa ostalima iz moje struke.“ Sa mnom se izgovara kao jedna reč, jer enklitika mnom nema svog naglaska, ali to su dve reči – predlog i zamenica. Ne možete ih pisati spojeno, kao što ne biste pisali „satobom“ ili „onjemu“. U drugom listu, popularni filmski glumac žali se na društvenu neodgovornost u našoj sredini, pa kaže: „Mora da se podigne svest da komšiji treba pružiti ruku, koliko ko može. A ne samo ‘use, nase i podase’.“ Spojevi kao u se, na me, za te pripadaju starijem, narodskom jeziku, ali i to su predlog i zamenica, pa se moraju pisati odvojeno. Bilo bi zanimljivo još nešto reći o idiomu u se, na se i poda se, opisati njegovo značenje i dati primere iz književnosti. Nažalost, njega nema u rečnicima – ni opštim, ni frazeološkim. Složeni izrazi se po pravilu daju pod „ključnom reči“, tj. nekom imenicom, pridevom ili glagolom koji je lako prepoznati: „u se i u svoje kljuse“, recimo, naći ćete pod kljuse. Izraz o kome ovde govorimo sadrži samo kratke, besadržajne reči – predloge, zamenice i jedan veznik – pa leksikografi naprosto ne znaju gde da ga metnu.