Sporazumni nesporazumi

Foto Marko Đurica

Vlada u Prištini samo što nije formirana još od kada su tamošnji mediji, dva dana po okončanju izbora s početka juna, objavili vest da je Ramuš Haradinaj novi kosovski premijer. I još uvek je moguće da jeste, taman koliko i da će stranka Hašima Tačija ponovo okupiti vladajuću koaliciju. Rokovi za formiranje vlade produžavaju se do pucanja zakonskih granica, jer nikome sem krajnje nacionalističkoj opciji, Samoopredeljenju, ne odgovaraju novi izbori. To se naročito odnosi na predstavnike Srba koji su ionako jedva motivisali birače na severu da u broju manjem od jedne trećine izađu na glasačka mesta. Ponavljanje makar i takvog odziva, u Beogradu znaju da je nezamislivo, ali igru natezanja konopca nastavljaju.

U postizbornom vakuumu nije bilo aktivnosti predstavnika dveju strana u Briselu, ali su bez obzira na nepromenjene okolnosti, razgovori nastavljeni prošle nedelje, makar i na tehničkom nivou. Štaviše, postignut je jedan od dugo očekivanih dogovora, ali pre zato što se žuri Beogradu, nego zbog toga što bi Tači u ostavci imao šta da izgubi. Evropska komisija tokom septembra sprema redovan izveštaj o napretku Srbije, u okviru koga visoka predstavnica posebno analizira dosadašnji tok dijaloga. A na dogovor o šest prelaza nadovezali su se i razgovori o poglavlju 35, koji bi ostali zaglavljeni u praznini kosovske trgovine glasovima da Tačijeva administracija nije stigla u neformalnu prestonicu Unije. Sastanak, iako po tumačenju evropskih birokrata uspešan, otpraćen je, po običaju, oprečnim tumačenjima dveju delegacija. Dok Edita Tahiri, potpredsednica vlade u Prištini, tumači da je dogovoreno da se na prelazima zidaju kućice (što bi, budući da nisu montažne, po njoj značilo i trajno priznavanje granice), srbijanski oficir za vezu Dejan Pavićević reći će da je dogovoreno da se poveća broj prelaza na obe strane i da se vidi da li je potrebna izgradnja još nekih objekata. Zapravo, prelazi ostaju statusno neutralni, isti kao i do sada, a Edita Tahiri, prema Pavićeviću, koristi trenutak za unutrašnju upotrebu. Dočim on ne čini isto, nego sasvim slučajno umesto potpis eufemistički kaže paraf.

Po izjavama Pavićevića zaključujemo da je dogovoreno ono što je već potpisano. Samo nije jasno zašto je to onda nemoguće videti u Skupštini, pita se Borislav Stefanović, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke i bivši pregovarač.
S drugog kraja spektra stižu pozivi Pavićeviću da prestane da pojašnjava sporazum iz Brisela i da objavi taj dokument. Pavićević, naravno, ne kaže da od dana potpisivanja Sporazuma o integrisanom upravljanju granicama, administrativni prelazi više ne postoje i da je Srbija uspostavila granicu sa samoproglašenom Republikom Kosovo, saopštila je Demokratska stranka Srbije.

Nakon višemesečnog zatišja, a sinhronizovano sa nastavkom razgovora dveju delegacija, ubrzavaju se i procesi u vezi sa davnim zločinima. Nakon početka suđenja Oliveru Ivanoviću, lociran je Jusuf Sonmez, prvooptuženi u slučaju Medikus, a zatim se potraga Euleksa za bivšim i sadašnjim predsednikom opštine Zubin Potok, Slavišom Ristićem i Stevanom Vulovićem približila nivou na kome će Srbija morati da primeni sporazum sa Euleksom i isporuči ih ukoliko su na njenoj teritoriji. Sve zajedno veštački podiže procesnopravnu atmosferu do nužnosti dogovora o pravosuđu, viđenog sledećeg na rasporedu.

Dušan Janjić, predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, kaže, međutim, da je takvo povezivanje politička instrumentalizacija dela koja ne spadaju u domen politike. Verovatno postoji neko ko misli da takvo povezivanje pomaže srpskoj strani, a reč je samo o senzacionalizmu koji ponajviše govori o stanju medija i političke svesti.

Stefanović se pak pita zašto se ti procesi vode sada ako su se desili pre toliko godina. Bez obzira, sledeći dogovor izvesno je onaj o pravosuđu. Što znači da će biti osnovani kosovski sudovi na severu koji će implementirati kosovske zakone. Taj dogovor, kao i priznavanje Zajednice srpskih opština, biće prvi potezi buduće vlade u Prištini. Bilo da je formira blok oko Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja. Pred završetak ovog broja NIN-a, a u finišu dogovora pred konstitutivnu sednicu kosovske skupštine, čije zasedanje je zakazano za petak, 12. septembra, stižu vesti da su Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost i Inicijativa za Kosovo, pronašli kompromis sa tvrdim Samoopredeljenjem. Taj pokret Aljbina Kurtija, podsećamo, ne priznaje briselski dijalog ni misiju Euleksa.

Od početka ta situacija liči na onu poznatu Aleksandru Vučiću kada su radikali imali 36 odsto, slično Tačiju sada, a međunarodna zajednica bila protiv njih. Sada protiv Tačija nije međunarodna zajednica, ali jesu Albanci od uticaja, kaže Janjić, koji uprkos svemu, ipak, predviđa da će kosovska vlada ponovo biti formirana oko DPK, jer bi drugu opciju, iako na papiru vredi, bilo lako oboriti.

Personifikacija te klimavosti je Isa Mustafa, lider DSK i nesuđeni predsedavajući skupštine, čiji su izbor podržali i Srbi, a ustavni sud oborio. Nakon što su glasali za Haradinajevu opciju, Srbi na KiM tvrde i dalje da ni sa kim nisu pregovarali o podršci (Marko Đurić, NIN 3320).

Nije tačno da se Srpska nije opredelila i ni sa kim dogovarala, jer su po konstituisanju parlamenta podržali koaliciju u kojoj je i Fatmir LJimaj, čovek sa poternice. Te ne vidim da je bilo neopredeljenosti u bilo kom pogledu, objašnjava Janjić.
U Beogradu tvrde da je za Srbe jedino merodavno ko će i koliko biti spreman da učini za srpsku zajednicu. Prioritetno, po pitanju nadležnosti ZSO. Ali, ne čini se da joj je manevarski prostor za zahteve širok.

Naša vlada očekuje poziv da bude deo većine protiv Tačija, uzdajući su u velika obećanja koja su uvek takva kada se pravi koalicija, kaže Stefanović. Iz iskustva mogu da kažem da se ona retko ostvaruju. Kandidat sa njihove liste Slobodan Petrović može da im kaže kako je bio tretiran u Tačijevoj vladi, kojoj je jedini cilj bio da dodatno ojača i da može da kaže da ima Srbe u koaliciji.

Ništa ne govori da je cilj obe moguće vlade u Prištini trenutno drugačiji. Haradinaj je, doduše, obećao široku ruku za ZSO, a Tači ju je nazvao nevladinom organizacijom, ali i jedno i drugo u naponu predizbornog zanosa. Janjić, međutim, nudi interesantnu teoriju reorganizacije srpskog mikrokosmosa u kosovskom parlamentu, tvrdeći da ni poslanička grupa Srpske neće ostati jedinstvena nakon konstituisanja parlamenta. Nenad Rašić (srpski poslanik, lider Progresivne demokratske stranke, koji nije dobio mandat na listi Srpska, prim. aut) nije se izjašnjavao, a poslaničke grupe tek treba da se formiraju i slutim da će u vladu ući oni koji se opredele da budu sa Rašićem. ZSO nije predmet rasprave, kao ni ekonomska saradnja sa Srbijom. Sa tim su svi saglasni, osim Samoopredeljenja, ali problem bi bila vlada koja mora da računa na glasove tog pokreta. Ko god da formira vladu moraće da ispupni tu međunarodnu obavezu.

Ovakav scenario nije nezamisliv ni Stefanoviću premda bi cepanje Srpske bilo, veruje, loše za Srbe. Aljbinu Kurtiju može da se obeća da će Euleks biti sklonjen, a Srbima da će se sve učiniti po pitanju nadležnosti ZSO. Na Kosovu se dogovora tako što svako dobije svoj feud. Politika je tamo klijentelistička. Ali za cepanje bi bio kriv Beograd, koji je o tome trebalo da misli kada je pravio listu na kojoj dominiraju ljudi iz Pokreta socijalista, pa naprednjaci, a ne ljudi od realnog ugleda i uticaja.

Institucionalna kriza na KiM neće još dugo biti izgovor ni srpskoj strani pred teške dolazeće razgovore o pravosuđu, telekomunikacijama, energetici. Novi izbori ne bi odgovarali nikome sem Samoopredeljenju. Nakon svih izneverenih obećanja i sve manje racionalnih razloga da se uzdaju u strategiju Beograda, najmanje bi za glasanje bili motivisani srpski birači, koji sve teže primaju nejasne i višeznačne poruke o neophodnosti saradnje sa Prištinom. Logično, kada od svih koraka koje su s mukom odšetali u tom pravcu, još nisu videli da se pomeraju. Život im je blokiran taman koliko je bio i pre nego što su Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali, pardon parafirali, istorijski dokument iz aprila prošle godine. Izlišno je, valjda, i podsećati da razlog svih razloga, zbog koga je trebalo da se odluče na izbore, formiranje ZSO, više od godinu dana nije dobacio ni do pisanja statuta.