Novi bankarski poredak

Foto Aleksandar Dimitrijević

Na srpskom bankarskom tržištu će se do kraja ove godine, po svoj prilici, pojaviti još jedna, 30. banka po redu. Kako za NIN kažu u Narodnoj banci Srbije, Mirabanka, ogranak međunarodne bankarske grupe Rojal, iz UAE, dobila je polovinom avgusta preliminarno odobrenje za osnivanje banke i od tada traje rok od 60 dana da podnese zahtev da dobije dozvolu za rad. NJen osnivački kapital iznosiće 15 miliona evra, a guverner Jorgovanka Tabanković najavila je da u naredne tri godine planiraju da investiraju čak pet milijardi dolara!
Uz to, turska Halk banka pregovara o preuzimanju Čačanske, u sredu 10. septembra otvorena je i prva mobilna banka, u vlasništvu Telenora, a NIN-u je u NBS i Telekomu potvrđeno da i taj mobilni operater razmatra mogućnost da kupi neku banku, a spekuliše se da je to Dunav banka.

Da li je to početak vidljivijih promena na bankarskom tržištu i ima li mesta za sve, ako se kreditna aktivnost stalno smanjuje? Dušan Tomić, šef finansijskog odseka KPMG, kaže za NIN da je teško govoriti o optimalnom broju banaka za domaće tržište. Broj, uostalom, nije toliko važan. Problem je veliki broj malih i srednjih banaka koje se bave univerzalnim bankarskim uslugama. To je neodrživ sistem i ili će se te banke specijalizovati za neki određeni segment usluga i klijenata ili će nestati sa tržišta, kaže Tomić.
On u naredne dve-tri godine očekuje stagnaciju u pogledu aktive i plasmana banaka i upozorava da trenutno tržište Srbije, ali i celog Balkana, nije atraktivno novim investitorima, pre svega zbog velikog problema sa rizičnim i nenaplativim plasmanima.

Na primeru Čačanske banke vidite da postoji samo jedan ozbiljan investitor. Dakle, možda ima nekih nebankarskih ulagača, špekulanata koji bi da kupe jeftino, a posle prodaju skuplje, ali ozbiljnih igrača nedostaje. Prinos na kapital na ovom prostoru je znatno manji nego u centralnoj Evropi ili Rusiji i investitori jednostavno nisu zainteresovani. I verovatno neće biti još neko vreme, kategoričan je Tomić.

Naš sagovornik veruje da banke sa Istoka, šireći svoje poslovanje biraju ona tržišta na kojima mogu biti konkurentne i ne dolaze zbog atraktivnosti Srbije ili mogućnosti za neki novi kreditni talas. Nema novog talasa dok se preduzeća ne reše dugova, a banke ne očiste bilanse. Sa druge strane, nema ni inicijative države, niti samih banaka da krenu u rešavanje problematičnih kredita. Banke imaju dovoljno novca, likvidne su i ne žele da čišćenjem bilansa prikazuju dodatne gubitke, kaže Tomić, koji smatra da bi država trebalo da osnuje kontejner banku za otkup loših plasmana i da sa međunarodnim finansijskim institucijama i drugim investitorima pregovara o njihovom učešću u toj lošoj banci. Nevolja je, međutim, što je i za to potreban novac iz već šupljeg državnog budžeta, a opet iskustva govore da investitori bankama daju tek 10-20 odsto problematičnog zajma koji otkupe.

Sagovornik NIN-a smatra da su preuveličane najave da bi Mirabanka mogla u Srbiju investirati pet milijardi dolara. Kapital celog bankarskog sektora je oko šest milijardi evra. Nemoguće je da ovo tržište apsorbuje pet milijardi dolara, a pritom su banke pune likvidnosti, ali je mala tražnja za kreditima. Ne očekujem investiciju veću od 300-400 miliona evra. To bi bilo realno, zaključuje Tomić.