Monti Pajtićevci

Foto Đorđe Kojadinović

Mada se, na prvi pogled, ovih dana dešava svašta, imam neki čudan Utisak da se u Srbiji danima, a naročito tokom Nedelje ne dešava ama baš ništa. Jedino mi se čini da će ekipa iz NJuzneta uskoro morati da smisli novi početak emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Glupo je da mu se iz nedelje u nedelju na telefon ne javlja niko. Hmm, možda će još gluplje biti ako mu se direktno u emisiju javi neko ko će ubuduće, u skladu sa novom programskom šemom, nedeljom u 23 časa biti pored tog fiksnog telefona.

Drugi utisak protekle nedelje mi je da je država pokazala da zaista može sve kada hoće. Uprkos tome što su neki izračunali da nas je jedan poljubac dva homoseksualca koštao milion evra. Ruku na srce, koštalo bi nas sigurno mnogo više da Parade nije bilo.

Treći, a možda i najveći utisak je da aktuelnoj vlasti opozicija samo smeta. Oni se tako lepo međusobno časte, da za Monti Pajtićevce u toj predstavi jednostavno nema mesta. Čist su višak. Samo otupljuju oštrice međusobnih napada naprednjaka i Ko je pomislio nazadnjaka?

Još čudnije u toj priči je što na srpskoj političkoj sceni svim partijama rukovode lideri, a ne tamo neki stranački organi. Pa, izvršni ili glavni odbori su samo neka vrsta protočnih bojlera za ideje lidera. Za njihove se predloge dižu uvis obe ruke. Ne kao znak predaje, već pune podrške. Zato se niko nije ni čudio ako neki buntovnik bez razloga dobije crveni karton zato što se, neki čak i javno, usprotivio predsedniku stranke. I gle čuda, iako vlada opšte uverenje da je SNS najortodoksniji primer liderske stranke, u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu (svaka sličnost sa Srbijom je slučajna), ispalo je da u toj stranci svako ima pravo na svoje mišljenje. Naročito ako ono znači napad na koalicione partnere iz SPS-a.

Treba li bolji dokaz za to od biranih reči (tajkunska ulizica, podrepna muva, fali još samo svastikin but i trt, trt), kojima poslanik i funkcioner SNS-a Aleksandar Jovičić već danima časti koalicionog partnera iz SPS-a, Branka Ružića. Da ne govorimo o optužbama Jovičića, i to pre nego što je podignuta optužnica protiv bivšeg Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića zbog sumnje da je sarađivao sa narko-bosom Darkom Šarićem, da Srbiji nema napretka dok su okoreli kriminalci Ivica Dačić i Branko Ružić u vladi.

Kad ste tako nešto mogli čuti od Bojana Pajtića, Čedomira Jovanovića ili Borisa Tadića? Jovičića za lidera ujedinjene opozicije! Mada ima tu još kandidata, s obzirom na nekoliko drugih sukoba sličnog intenziteta, samo na višem nivou, unutar same Vlade.

U tom moru utisaka, skoro niko nije ni primetio da je nedavno održan Marš poreskih obveznika, iako su i njihova prava u Srbiji ugrožena, jer ovde se plaćanje poreza smatra nekom vrstom budalaštine. NJihovu paradu niko nije morao da obezbeđuje. Oni mogu da marširaju do mile volje. I neće im biti bolje. Sve dok država, kao za Paradu ponosa, ne reši da uradi ono što je njena ustavna i zakonska obaveza i natera ne samo sitne ribe, već i velike igrače da plaćaju svoje dugove.