Pomirićemo se kad Srbija prizna Kosovo

Aljbin Kurti ne priznaje Briselski sporazum, a vlada bez njega jedini je uslov Srba na Kosovu da je podrže. Ali činjenica da sadašnji kosovski premijer nema partnere da formira vladu, lansirala je na izborima trećeplasirani pokret Samoopredeljenje u prostor širokog ucenjivačkog kapaciteta, a Kurtija učinila najskupljim pregovaračem na postizbornom Kosovu. Usred četvoromesečne institucionalne krize (treći pokušaj konstituisanja skupštine zakazan je za dan kada će se ovo izdanje NIN-a naći na kioscima) Kurti, čiji je pokret od koalicije protiv Tačija tražio i dobio da predvodi briselski dijalog, za NIN govori o tome kako vidi Zajednicu srpskih opština, budućnost Kosova i odnos buduće vlade sa Beogradom. Kurti - levičar koga su srpski mediji svojevremeno nagradili za toleranciju, a radikalni protivnik saradnje sa Srbijom ironično, redak je albanski političar koji traži da intervju bude na srpskom. Prvi posle mnogo godina odsustva iz srpskih medija.

Koalicija između Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo, sa kojom smo postigli sporazum, ima i volju i rešenje za prevazilaženje institucionalne krize. Sve što treba da uradimo jeste da na narednoj sednici Skupštine diskutujemo i glasamo. U prošlom mandatu, na sve naše inicijative DPK je odgovarao da mi nemamo potrebne brojeve i da je demokratija stvar brojki. Iako se ne slažem sa ovim poimanjem demokratije, sad imamo brojeve, ali očigledno se to ne sviđa DPK, koji pokušava svim sredstvima da blokira izbor novog predsednika Skupštine, objašnjava Kurti kako njegova koalicija planira da prevaziđe krizu.

Zašto je Haradinaj prihvatljiviji od Tačija za razgovore o vladi?

Otkad su završeni izbori, stavove i odluke nismo donosili poređenjem Haradinaja sa Tačijem. Sa Haradinajem delim mnogo više brigu što je Tači još premijer nego onu drugu zašto on još nije postao premijer. Nominacija Haradinaja je izbor cele koalicije i ja to poštujem. Ali nije ovo stvar političke ličnosti. Tači jeste ličnost, ali ne politička. On kaže: Amerikanci žele privatizaciju daj im to; Evropljani žele dijalog sa Srbijom daj i njima to.

Da li su novi izbori opcija?

Uvek smo spremni za nove izbore, ali sada smo zainteresovani da stvaramo novu vladu, da se okrećemo ka ekonomskom razvoju, socijalnoj pravdi, borbi protiv korupcije i, naravno, da šaljemo DPK u opoziciju, gde mu je i mesto posle dva mandata u kojima je parlamentarna Republika Kosovo postala država sa veoma malo republike u njoj, i previše vlasti nad njom.

Koji su bili vaši zahtevi za potpisivanje koalicionog sporazuma?

Oduvek smo smatrali da najpre treba da se promeni kurs naše države, a to se odnosi pre svega na svršetak neoliberalne privatizacije u ekonomiji i neprincipijelnog dijaloga sa Srbijom u politici. S jedne strane, gubili smo našu javnu imovinu, prirodno bogatstvo i budžet države, a s druge strane institucionalni i teritorijalni integritet.

Isa Mustafa je objasnio da pregovarač sa Beogradom treba da bude budući premijer. Dogovorili ste se da ih vodi osoba iz Samoopredeljenja. Kakvu tačno ulogu očekujete?

Naravno da će premijer predvoditi vladu i vlada je odgovorna za dijalog ili razgovore, ali njih će voditi neko iz našeg pokreta Samoopredeljenje, tačno kao što piše u našem sporazumu. Dijalog nismo podelili na politički i tehnički. Svaki dijalog vodićemo mi, ali zajedno sa predstavnicima koalicije, a istovremeno ćemo omogućiti i opoziciji da nam se pridruži.

Vodićete ih lično ili ćete kandidovati nekog drugog?

Dijalog će voditi neki istaknut aktivista iz pokreta, a ko će to biti, odlučiće predsedništvo i generalni savet.

Kažete da ćete razgovarati sa EU, EK i Srbima sa Kosova, ne i sa Beogradom?

Mi moramo da razgovaramo sa EU o evropskim integracijama naše države. Za vreme okupacije od Srbije, Kosovo je bilo kao politički zatvorenik, a Srbija kao komandir i direktor zatvora. Posle oslobađanja 1999. godine izašli smo iz zatvora, ali nije počela sloboda nego smo ušli u bolnicu. Već 15 godina međunarodni protektorat smatra nas pacijentima, a razne diplomate menjaju se kao doktori koji nam daju optimizam za terapiju. Doktori nas ne muče fizički, ali nemamo pravo da odlučujemo o sebi. Ja sam svestan da van bolnice opet nema slobode i jednakosti, ali moramo izaći iz bolnice pa da uđemo u školu. Taj odnos treba da promenimo u odnos student-profesor. Pa da znamo koliko će trajati studije do diplomiranja i šta sve treba da učimo.

A šta je sa Beogradom i Srbima na Kosovu?

Umesto zatvorenog diplomatskog dijaloga u kancelariji Eštonove u Briselu, posle koga dva premijera moraju da prodaju postignuti sporazum svojim narodima da bi se dokazali kao istorijske vođe, treba da počnemo otvoreni, demokratski i društveni dijalog sa Srbima na Kosovu, u kome će čovek i građanin biti u centru pažnje. Onaj prethodni bio je dijalog za pomirenje koji bi se eventualno krunisao međunarodnim nagradama za mir za političare sa egzotičnog i ratobornog Balkana, dok je nama potreban dijalog za razvoj u tom slučaju otišli bismo kod radnika i seljaka da pričamo i organizujemo što bolju industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. Šta će nam pomirenje između prostih Albanaca i Srba na Kosovu? Dugoročni konflikt koji je počeo u 19. veku, a traje i u 21, nije sukob između Albanaca i Srba nego sukob između albanskog naroda i države Srbije. I, ovaj sukob nije rezultat toga što se nismo upoznali pa nam sada trebaju susreti, sastanci i dijalog, kao što neki u Briselu misle, nego posledica protivrečnih interesa. Pomirenje svakako nije reč niti dogovor, nego delo: kada Srbija bude priznavala nezavisnost Kosova i bila spremna da se suoči sa svojom zločinačkom prošlošću na Kosovu, tek tada će nastupiti pomirenje. Kosovo nije srce Srbije, koje ona želi ponekad da podeli, nego istina Srbije, koju ona želi oduvek da potisne.



Zašto zahtevate da vodite pregovore koje niste želeli da priznate?

Mi smo se usprotivili bezuslovnim razgovorima sa Srbijom o unutrašnjim stvarima Kosova. Tači je razgovarao i dogovorio se sa Dačićem kao da Kosovo duguje Srbiji, a ne obrnuto. Najvažniji deo razgovora je dijalog o dijalogu, jer tu se utvrđuju karakter i obrazac, principi i uslovi, teme i raspored. O ovim stvarima treba da najpre pričamo sa Briselom.

Da li bi zbog razgovora sa Beogradom, ili možda čak i sa Unijom, vaše biračko telo moglo da se smanji?

Ne. Mi ne gradimo naše stavove niti delujemo zavisno od toga šta predviđamo da će se desiti na narednim izborima. To je posao za naše protivnike, koji plaćaju merenje javnog mnjenja.

Šta biste menjali u dogovorima sa Beogradom?

U sledećem mandatu Skupštine ispitaćemo šta se sve desilo tokom trogodišnjeg dijaloga u Briselu i šta su se saglasili Tači i Dačić i njihovi timovi. Na Kosovu taj proces nije bio transparentan. Tokom celog toka razgovora zahteve Beograda nije bilo moguće podići na nivo principa. To što je Beograd zatražio za Srbe na Kosovu nisu mislili da treba da daju Albancima u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, Bosancima u Sandžaku ili Mađarima u Vojvodini.

A koja posebna prava treba da ima srpska manjina na Kosovu?

Želimo integraciju svih u progresivno društvo. Prava i održiva integracija jeste društvena, a ne institucionalna. Za institucionalnu integraciju moglo bi se reći da je potrebna, ali nikako dovoljna. To je integracija predstavnika Srba, ali ne i Srba. Institucionalna integracija je integracija elite. Kroz nju se negde održava, a negde i proizvodi elita, ali se ne integriše zajednica. Mi pripadamo različitim nacijama, ali smo u istom društvu. Umesto institucionalne integracije kroz privilegije, mi se zalažemo za društvenu integraciju kroz ravnopravnost. Pritom, ne mislim na seminare, konferencije i obuke nevladinih organizacija u poratnom periodu, nego na ravnopravnost kao vrednost i težnju, na pravnu državu i ekonomski razvoj baziran na proizvodnji. Integracija je pitanje ravnopravnosti, a ne tolerancije. U fabrikama i na univerzitetima se gradi društvo, jer se tamo stvara solidarnost radnika i saradnja naučnika.

S kim možete pre da se dogovorite, sa Nenadom Rašićem ili sa listom Srpska?

Ne radi se ovde o nekakvom gotovom dogovoru, nego o mogućoj saradnji. Nenad Rašić radi u okviru Republike Kosovo koju on priznaje i poštuje, što se ne može reći za listu Srpska. Lista Srpska je stvorena u Beogradu i njom se još diriguje iz Beograda, dok samo njeno ime aludira na Republiku Srpsku.

Koja uloga Euleksa je za vas prihvatljiva?

Nismo raspravljali o Euleksu u dosadašnjim razgovorima. Euleks je potrošio gotovo dve milijarde evra tokom šest i po godina. Vladavina prava iz njihovog ugla se ne odnosi prvenstveno na pravdu za narod i prava građana nego na opštu političku stabilnost. Dosad, u najboljem slučaju, poneka je srednja riba korupcije završila u zatvoru, ali nijedna ajkula. Ajkule su ručale i večerale sa glavnim međunarodnim birokratama i ambasadorima sa ciljem očuvanja mira. Valjda nije slučajno što Eliot Nes nije bio Francuz nego Amerikanac.

Šta će biti sa sudom za zločine OVK?

Ne znam šta će nam sad još jedan međunarodni sud. Ni sama međunarodna zajednica to ne zna. Jer ne znaju se osnova i pravila, ne znaju se sadržaj i misija tog najnovijeg suda, a ni ko će da ga finansira. Euleks je najveća misija u istoriji EU. Sada kada bi oni trebalo da snose odgovornost za neuspeh u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, došli su sa idejom da im treba još jedna misija, još jedan, uvek specijalni, sud. Bilo je političke ili lične osvete protiv Srba, bilo je zločina protiv Srba koji su za motiv imali uzimanje imovine, i svi ti slučajevi bi trebalo da se sude i osude. Ali to nije uradila OVK kao vojna organizacija. To su uradili pojedinci i mi sami treba da donesemo pravdu i kažnjavamo svaki slučaj. Međunarodni sud to neće uraditi. Oni se brinu o političkoj stabilnosti i upotrebiće sud za političko disciplinovanje važnih političara.

Kako, kao levičar, vidite mogućnost ulaska Kosova u NATO?

Albanski narod je zahvalan NATO za oslobađanje Kosova. Bez NATO intervencije okupacija i represija Srbije verovatno bi se produžila. Ali još mnogo godina će proći pre članstva u NATO. Međutim, taj cilj može pomoći da Kosovo ima svoju vojsku.

Šta je za vašu karijeru, čija putanja je uzlazna, značilo vreme provedeno u zatvoru tokom režima Slobodana Miloševića?

Nije to bio samo režim Slobodana Miloševića, nego i režim Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Svi su oni bili na vlasti tada. Zamislite, Koštunica je bio njihova opozicija! Ja sam bio ukupno dve godine i sedam meseci u zatvoru. Godinu i pet meseci tokom Miloševića, a godinu dana i dva meseca nakon demokratskih promena i tokom Koštuničine vlasti. Političku aktivnost ne vidim i ne osećam je kao karijeru. Vreme provedeno u zatvoru nije uticalo na moje političko ubeđenje. U zatvoru gubiš prostor i dobiješ vreme. Čitaš više, ali udubljuješ se, i nećeš se promeniti. Naprotiv. Zatvor je mesto ronjenja, ne plivanja.



Ko će biti sledeći predsednik Kosova?

To više niko ne zna. Čak ni ambasade SAD i glavnih zemalja EU.

Vidite li budućnost Kosova u Uniji? Možda, sticanje članstva istovremeno sa Srbijom?

Zemlje zapadnog Balkana nisu u stanju da znaju kada bi ko mogao da postane član EU. Zapravo, ono što se zna jeste broj godina koliko sigurno to nećeš postati. Na primer, Albanija i Srbija neće postati članovi najmanje u sledećih pet godina, Kosovo u sledećih deset. Ja se nadam da će u međuvremenu EU najzad početi da postaje mnogo više društvena organizacija sa panevropskom levicom nego birokratska tvrđava u ulici zvanoj mere štednje. Vidite, naša realnost nije dorasla očekivanjima EU od nas, ali takođe i EU još nije dorasla našem snu o njoj.

Nakon nedavnog privođenja pripadnika Samoopredeljenja, i vi ste dobili poziv za razgovor u policiji.

U poslednje vreme naši aktivisti su dobili razne pozive od strane policije i suda. Mene su pozvali na prištinski sud povodom nekog protesta 2006. godine! Kad god je vlast u krizi, ona deluje silom da bi mogla da nastavi sa dominacijom. Sila je nemoć. Tačijeva vlada nije više u mogućnosti da prodaje javna produzeća putem neoliberalne privatizacije niti da napravi dodatne koncesije Srbiji putem neprincipijelnih i asimetričnih pregovora. Naši aktivisti su držani u pritvoru, potom u zatvoru, ali gotovo nijedan sudski proces protiv nas se nije završio. Tako su aktivisti sve vreme službeno pod istragom. Vlast se plaši onih koji se ne plaše nje. S druge strane, oni smatraju da jedinstvo stranaka u koaliciji protiv DPK omogućava i održava prvenstveno naš pokret. I, iznad svega, kad udare na aktiviste iz Samoopredeljenja, niko od međunarodnih birokrata nema primedbi bez obzira na brutalnost režima.

Svi su Pašićevi potomci

Kako danas gledate na nagradu koju ste devedesetih dobili od Naše Borbe? U Srbiji vas više ne smatraju tolerantnim.

Ponekad mislim da na današnjoj političkoj sceni Srbije kao da se ništa nije desilo od Nikole Pašića. Gotovo svi su potomci Pašića. Nasledstvo Dimitrija Tucovića je isterano iz institucija na rub društva. Tolerancija kao pojam proistekla je iz verskih ratova posle šizme hrišćanstva, a krajem dvadesetog veka upotrebljena je kao zamena za jednakost i slobodu. Znači, one koje ne tretiraš ravnopravno i ne priznaješ im slobodu, u zamenu tolerišeš.

Srbin nije zanimanje

Kako zamišljate Zajednicu srpskih opština?

Dijalog između Tačija i Dačića, Vlada Kosova argumentovala je i potrebom za integracijom kosovskih Srba. Zapravo, kad god smo imali razgovore i pregovore između Kosova i Srbije upotrebljeni su kosovski Srbi: od zvanične Prištine navodno zbog njihove integraciju, dok od zvaničnog Beograda navodno zbog njihove zaštite. Vlada Kosova govorila je o integraciji Srba kako bi bila što prihvatljivija za međunarodne faktore i omekšala srce onima koji imaju njenihove dosijee o korupciji i organizovanom kriminalu; a Vlada Srbije govorila je o zaštiti Srba na Kosovu kako bi povećala svoju hegemoniju, pri čemu su lokalni Srbi sredstvo za teritoriju i prirodna bogatstva, a ne obrnuto. Ovako, prištinski oportunizam postaje komplementaran beogradskoj hipokriziji. Zajednica srpskih opština je plod sklonosti Beograda da na Kosovu formira jednu Republiku Srpsku. Svi se sećamo kako je Milošević priznao Bosnu van Srbije tek kada je na Dejtonskoj konferenciji Izetbegović priznao Srbiju unutar Bosne. Sada Vučić i Dačić žele da, pre nego što iko prizna nezavisno Kosovo van Srbije, osiguraju Srbiju unutar Kosova. Tako se projekat velike Srbije, iz prošlog veka, obnavlja sa mnoštvom malih Srbija naokolo. Ima mnogo problema u tri tačke sporazuma koje se odnose na tu zajednicu: od nedemokratskih i protivustavnih odredaba, pa do rasističkih direktiva kao što je ta da komandant policije na severu mora da bude Srbin! Srbin je nacionalna pripadnost, a ne zanimanje.

Prošlost je u nama

Zašto je dijalog sa EU prihvatljiviji nego sa Srbijom, ako ne prihvatate EU na Kosovu, kao ni ingerencije Beograda?

Mi želimo dijalog sa EU da bismo promenili karakter njihovog angažmana na Kosovu, da umesto stranih policajaca i sudija koji imaju neograničene izvršne vlasti i imunitet od zakona, od EU dobijemo profesore za bolje obrazovanje i stručnjake za veći proizvod. Ja ne pripadam onim naivnim političarima koji kažu: hajde da ostavimo prošlost iza nas i da gledamo zajedno ka budućnosti. Prošlost nije iza nas nego u nama. Ne možemo staviti znak jednakosti između EU i Beograda na Kosovu. Samo u zadnjem ratu oko 10.000 albanskih civila je ubijeno, više od 3.000 ljudi je nestalo, mnoge hiljade žena su silovane, 120.000 kuća razorušeno ili spaljeno, 860.000 je deportovanih van Kosova, a više od milion ljudi proterano iz svojih domova.