Minus od 300 milijardi

Umesto u junu, kako je svojevremeno obećao skoro već zaboravljeni Lazar Krstić, Vlada će rebalans budžeta predložiti polovinom oktobra. Ako zbog nekog novog neodložnog razloga ni ovaj rok ne bude probijen, što nije do kraja isključeno, jer ima i onih koji misle da bi ministru finansija Dušanu Vujoviću bilo bolje da se okane ćoravog posla i odmah prione na budžet za narednu godinu, jer je 2014. za javne finansije zemlje ionako već izgubljena. Kao i prethodnih šest.

Od 2008. Srbija je promenila pet ministara finansija, a jedina zajednička karakteristika im je da su naslednicima ostavljali sve veći minus u državnoj kasi i javni dug zemlje. Prvu godinu globalne krize, nakon jednokratnog povećanja penzija za 10 odsto, Srbija je završila sa budžetskim deficitom od 50,8 milijardi dinara i javnim dugom od 8,8 milijardi evra. Već naredne godine minus u državnoj kasi povećan je za 40 milijardi dinara, a javni dug za milijardu evra. Sa tog puta nijedan ministar finansija nije skretao. Neki su samo dodavali gas, a Vujović će, iako je taj resor preuzeo pre samo dva meseca, ostati upamćen po tome što će 2014. ukupni deficit dostići istorijski maksimum od 2,5 milijardi evra, a javni dug će biti oko 23 milijarde evra. Šta bi tek bilo da se Vlada nije odlučila na bolne rezove u vidu smanjenja penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru?

Iako je Aleksandar Vučić kresanje plata i penzija najavio pre dve nedelje, još se ne zna za koliko će tačno ta primanja biti smanjena, ni kako će izgledati novi plan prihoda i rashoda države za 2014. Zna se, međutim, da se šest godina zaredom stalno naduvavaju prihodi, da bi se omogućila i neodrživo visoka potrošnja države. Tako je Mlađan Dinkić u originalnom budžetu za 2013. prihode precenio za skoro milijardu i po evra, a ništa bolje od njega domaći za 2014. nije uradio ni Krstić. Zakonom o budžetu, koji je još na snazi, planirani su prihodi od 930 milijardi, a tempom iz prvih osam meseci do kraja godine u budžet će se sliti 102 milijarde dinara manje od projektovane sume. Automatski, ako država u međuvremenu ne smanji svoje troškove, deficit će se, zajedno sa troškovima koji se knjiže ispod crte, po najnovijim procenama Fiskalnog saveta povećati na 300, do 315 milijardi dinara ili na dve i po milijarde evra!

Ako se zna da pre 12 meseci ni za trećinu manji deficit budžeta za 2014. nije bio prihvatljiv za MMF, može se naslutiti kako će reagovati kada Vlada rebalansom i zvanično prizna da će minus biti još veći. Dodatna nevolja za ministra Vujovića je što se rebalans, a samim tim i nepopularne mere, stalno odlažu, tako da će u najboljem slučaju država moći da uštedi nešto novca samo na novembarskim i decembarskim platama i penzijama. Premalo da to bitnije smanji ogroman minus, pa je sve izvesnije da će se ostvariti prognoze Fiskalnog saveta o deficitu od čak 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što će biti ne samo novi srpski, već i evropski rekord za ovu godinu.

Dodatna nevolja za Vučića i njegove ministre je što će i BDP biti manji od planiranog. Vujović očekuje realni pad BDP-a za 0,5 do jedan odsto, a nominalni sa 4.008 na samo 3.675 milijardi dinara. Na ovo smanjenje za čak 333 milijarde, osim poplava i pada proizvodnje uticao je i sporiji rast cena od projektovanog, a inflacija je neka vrsta neprimetnog poreza, kojim se novac izvlači iz džepova potrošača. Od tako smanjenog kolača država nije mogla da odseče parče koje bi bilo dovoljno da utoli njenu glad, pa će i ona i svi koje finansira, morati na strožu dijetu.

Da zlo bude veće, država će od svog dela morati da izdvaja sve više novca da namiri kreditore, od kojih je za nepunih šest godina pozajmila dodatnih 13,1 milijardu evra za pokriće budžetskog deficita i plaćanje dospelih obaveza prema stranim i domaćim poveriocima. Poređenja radi, u 2008. je za otplatu kamata bilo dovoljno samo 13,9 milijardi dinara, da bi četiri godine kasnije taj trošak bio skoro pet puta veći, oko 63 milijarde dinara. Lani je za te namene moralo da se izdvoji više od 89 milijardi, ove je planirano skoro 114 milijardi, a NIN saznaje da će već 2018. taj trošak skočiti na 180 milijardi dinara! U prvih osam meseci ove godine troškovi kamata (73 milijarde) izbili su na treće mesto, iza transfera Fondu PIO (188 milijardi) i rashoda za plate (169,5 milijardi).

Ako u međuvremenu dinar značajno ne oslabi i BDP ne poraste, Srbija će za tri-četiri godine samo za plaćanje kamata morati da izdvaja skoro pet odsto BDP-a! Samim tim, da bi deficit u budžetu smanjila ispod tri odsto BDP-a, svi ostali rashodi moraće da budu manji od prihoda. A to državi Srbiji do sada ni u mnogo srećnijim vremenima nije polazilo za rukom. Nadu ne uliva ni činjenica da sve zemlje od 2008. svake godine smanjuju, a jedino Srbija neprestano povećava minus u svojoj kasi. Kao da je zaduživanje svojevrsni perpetuum mobile. A nije.