Skok u nepoznato

Ne postoji nikakav dostupni pisani trag da je u Srbiji bilo koja institucija raspravljala o priključenju bloku, a kako je za NIN potvrđeno, to nije bila ni posebna tema neke od sednice Vlade. Opozicija u parlamentu je pozdravila odluku premijera kao „mudru i hrabru“, te se verovatno zbog toga nije dosetila da bi ovako krupna spoljnopolitička tema, u skladu sa demokratskim procedurama, mogla biti i deo neke skupštinske rasprave. Razlog je verovatno i u tome što smo, prema mišljenju Sonje Stojanović, direktorke Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jedna od retkih država u Evropi koja nema formalnu strategiju spoljne politike. „Zakon o spoljnim poslovima obavezuje Ministarstvo spoljnih poslova da obavesti Skupštinu o najznačajnijim spoljnopolitičkim aktivnostima, te ostaje da vidimo da li će to i uraditi. Teško je reći da li je premijer slanjem pisma predsedniku Obami odstupio od nacionalnih spoljnopolitičkih prioriteta, pošto oni nisu definisani nigde osim u izjavama visokih zvaničnika“. Ono što smo saznali iz izjava političara jeste da se Srbija neće vojno angažovati, već da će sa zemljama iz koalicije razmenjivati bezbednosne informacije o borcima IS koji na ratišta idu sa Balkana. Sonja Stojanović ukazuje i na potrebu da se uspostavi direktna saradnja i sa službama na Kosovu i Albaniji kako bi se zajedničkim delovanjem presreli kanali za prevoz ljudi preko Srbije na ratišta. Najavljeno je otvaranje kancelarije Ef-Bi-Aja u američkoj ambasadi u Beogradu, a i kod nas se - saglasno rezoluciji Saveta bezbednosti UN o stranim plaćenicima, koja je pre nekoliko dana na predlog SAD jednoglasno izglasana - očekuje izmena krivičnog zakonodavstva kako bi se sprečilo organizovanje i učestvovanje građana u ratovima u drugim zemljama. Penzionisani general Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, upozorava da će ove zakonske izmene morati da odgovore na brojna pitanja. „Kako ćete dokazati da je naš građanin ratovao u nekoj drugoj zemlji? Kako u Srbiji prepoznati i zabraniti razne posredničke agencije koje građane regrutuju za ratove? To su mahom inostrane agencije i niz godina su bile pod patronatom moćnih obaveštajnih sistema. A kako ćemo se poneti ako, na primer, na severu Kosova krene neki sukob, da li to znači da naši građani neće moći da priskoče u pomoć?“ Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović otkrio je još jedan način na koji bi Srbija mogla da učestvuje - obuka iračke policije, od čega bi, kako je rekao, država mogla i da zarađuje. „Ne slažem se sa tim“, kaže Stojanović, njegov stranački kolega iz Srpske napredne stranke. „Moramo dobro da odmerimo mere i postupke na suzbijanju radikalnog islama tako da ne stvaramo moguće rizike i pretnje po našu zemlju.“ On ne veruje da smo trenutno ugroženi od islamskih ekstremista, ali primećuje da „na nedavnu konferenciju o borbi protiv IS nisu bili pozvani predstavnici Sirije i Irana, što ukazuje da tu ima dosta političkih primesa. Srbija ne treba da prednjači u pomoći međunarodnoj zajednici jer bi time bila prepoznata - a u perspektivi i označena - kao potencijalna meta aktivnosti radikalnih islamista“. Za sada smo prepoznati od Stejt departmenta kao koalicioni saradnici, kao deo sveta koji je spreman da se bori protiv terorizma. Politički konsenzus i neophodna većina za takve odluke u zemlji postoje, ali postoje i institucije u kojima će, kada se jednog dana otvori tema spoljne i bezbednosne politike, morati da se čuju odgovori na očigledne, brojne dileme