Igra slučaja

Svako ko smatra da se u politici manje-više sve dešava po nekom unapred planiranom scenariju, te da slučajnosti i koincidencije ne igraju ikakvu ulogu, mogao bi ponešto da nauči iz onoga što se dešava u Brazilu, gde se u nedelju održava prvi krug predsedničkih izbora. Sve do prve polovine avgusta izgledalo je da aktuelna predsednica Dilma Rusef, kandidat Radničke partije, sigurno grabi ka drugom mandatu, i da će njen glavni rival - bez prevelikih izgleda da je pobedi u drugom krugu - biti Esio Neves iz Brazilske socijaldemokratske stranke (PSDB). Ali je onda slučaj umešao prste, i to u najbrutalnijem obliku: hitajući s jedne predizborne obaveze na drugu, u avionskoj nesreći poginuo je predsednički kandidat Brazilske socijalističke partije (PSB) Eduardo Kampos, kome ankete nisu predviđale više od trećeg mesta. Nesreća je šokirala i, nakratko barem, ujedinila zemlju, a PSB primorala da u kampanju krene iz početka, s novim kandidatom; predsedničku nominaciju je umesto Kamposa preuzela dotadašnja kandidatkinja PSB za potpredsedničko mesto, bivša ministarka za zaštitu životne okoline i ekološki aktivista Marina Silva. I onda se desilo nešto neočekivano: Silva je u anketama počela da dostiže Rusefovu, pa sada sve procene govore da će njih dve poravnate u drugi krug. Šta će onda biti, neizvesno je - a ako se nekom daje prednost, onda je to Silva. Kako je došlo do toga? Pravo pitanje bi, zapravo, trebalo da bude kako to da je Rusefova doskora važila za favorita kad je Brazil tokom njenog mandata prestao da bude novo ekonomsko čudo kakvim su ga proglašavali u vreme dvojice njenih prethodnika. Kada je bivša ministarka energetike 2010. na mestu predsednika zamenila svog mentora, Lulu da Silvu, privredni rast Brazila iznosio je 7,5 odsto; danas je zemlja u recesiji. Nivo investicija opada, inflacija polako raste; socijalno nezadovoljstvo - u prvi mah izazvano banalnim povodom, povećanjem cene javnog prevoza - prošle godine je na ulice velikih gradova izvelo milione Brazilaca; a letošnji pokušaj da se politički kapitalizuje pozitivna atmosfera stvorena zbog održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu završio se podjednako neslavno kao i nastup brazilske reprezentacije na tom takmičenju: predsednici se na stadionima masovno zviždalo. S druge strane, Rusefovoj je u prilog išlo to što je nezaposlenost poslednjih godina bila rekordno niska, a pomoglo je i to što je značajan deo birača i dalje poistovećuje sa pozitivnim ekonomskim i političkim nasleđem popularnog Lule, čija se osmogodišnja vladavina podudarila s izlaskom miliona Brazilaca iz bede i jačanjem srednje klase. Ali kako se dan glasanja bliži, negativne strane polako pretežu u odnosu na pozitivne, i izgleda da većinski Brazil ipak želi promenu na čelu države. Pitanje je, pritom, da li su baš Silva i njen „treći put“ pravo rešenje. Zameraju joj upravljačko neiskustvo i političku nepostojanost; jedni je odbacuju kao odveć radikalnu (mada se proteklih sedmica potrudila da ublaži stavove; poslovnim krugovima se njen program prilično dopada), drugi je kritikuju zbog socijalnog konzervativizma utemeljenog u njenoj dubokoj religioznosti. Ali ima i svoje adute, od kojih nije najmanji njeno socijalno poreklo: potiče iz porodice sakupljača kaučuka toliko siromašne da je tek u šesnaestoj godini došla u priliku da nauči da čita. A krajem ovog meseca bi mogla da postane predsednik zemlje od preko 200 miliona stanovnika. I posle neka neko kaže da se neke stvari ne dešavaju slučajno.