Fragmenti i bravure

Dani ruske kulture u Srbiji, osmišljeni od Ministarstva kulture Ruske Federacije i u saradnji sa našim Ministarstvom kulture i sve angažovanijom kulturnom politikom beogradskog Sava centra, otvoreni su Gala koncertom baletskih zvezda 21. veka, mlađe generacije. Već zbog toga, treba biti oprezan u iznošenju estetskih kriterijuma o ovim zvezdama, koje treba da podnesu teret slave i nacije legendarnog ruskog baleta, koji označava visoki igrački profesionalizam i vrhunski pozorišni doživljaj, koji ulazi u legendu koja traje sve do danas.

Izbor predstavljanja baletskih zvezda Rusije, u formi baletskog divertismana - 12. iskomadanih fragmenata, baletskih tačaka nanizanih u jednu celinu, slično poput švedskog stola može da se sviđa ukusu mase ljubitelja baleta, ali može da izgubi ukusno uočavanje privida, duha igre u zamišljenom znaku jedinstva prolazeće predstave novog drugog sveta.
Ove neminovne zamke izvođenja divertismana gostujuće zvezde baleta najvećih pozorišta Rusije su izbegnute traženjem nove snage, novih imena, oživljenog sjaja carskog ruskog baleta, podignutog do mita.

Početak, u baroknom dvorcu, Oberov Klasični Pa de de (Tatjana Melnik i Vladimir Škljarov) usmerava se ne ka onome što je bio pre, već ka sopstvenom načelu stvaranja Alegra, dve zvezde, vrhunskog sklada, harmonije i simetrije pokreta. Iz vatrene slike ratnog razaranja, oživljava Adagio iz baleta Spartak (Irina Peren i Marat Šemiunov), čistog diskursa ruskog herojskog baleta, osećajne estetike doživljaja baletski lepog. Iz slike besmisla tekstualnih poruka, Deo iz baleta Dama i huligan (Anton Korsakov) duhovito i šarmantno obnavlja urbanu baletsku komediju del arte. Savremeni Balet 101. (Vladimir Škljarov) parodira učenje klasičnih baletskih pozicija i stavova, kako se ne bi izneverila tradicija čeličnog držanja baletskog tela, koje se ipak, na kraju, raspada na komade! U tami prostora igre, Duet iz baleta Ko je Ko (Natalija Povoroznjuk i Oleg Markov) iskrenim lirizmom i neumoljivom ljubavlju, ispunjava forme vrednosti duha i tela što tvore celine, najlepše podrške. Prolećne vode (Irina Peren i Marat Šemiunov ) na muziku Rahmanjinova, telesno pripovedaju po talasu ritma zvuka prolećnog pokreta, te najteže baletske bravure, izražajne i sigurne tehnike lakše od vazduha. Nad krovovima Pariza pod snegom, u maloj sobi mansarde osvetljene plamenom sveća, zvoni pesma Je suis malade (I. Peren i M. Šemiunov, sažima unutrašnja stanja probuđenih fluidnih doživljaja baletski lepog, u trenu očarava uživanja gledalaca. Završni, Pa de de iz baleta Don Kihot (Timur Askeriv i Ana Salenku, umesto Viktorije Tereškine, najavljene u programu) potvrdio je odgovornost pomeranja granica akademskog baleta, ne samo za oko, već ka drugim sposobnostima, spreman da duboko zađe i zaviri u sebe, nežno, a istovremeno čvrsto i precizno.

Uopšte, sve ove poruke današnje kristalne umetnosti gostujućih baletskih zvezda Rusije bile su potrebe publike da se u tišini harmonije i meditacije, odbrani od svega lošeg što se dešava u stvarnosti van hrama šaputanja zlatnih muza igre.