Muke našeg slavlja

Dva važna datuma pamti i obeležava Matica srpska. Jedan je, naravno, sam dan osnivanja, kada se 16. februara 1826. u Pešti okupilo nekoliko srpskih trgovaca na dogovor kako da pomognu izlaženje Letopisa serbskog, koji danas važi za najstariji književni časopis u Evropi koji kontinuirano izlazi. Te februarske večeri na zvaničnu gramatu, koja se, dakako, ovde i danas čuva, potpisala su se šestorica viđenih srpskih trgovaca i jedan pesnik-advokat, sve dobrostojeći ljudi i domaćini. Drugi datum, značajan i preloman, bila je selidba Matice srpske sa svom njenom građom, arhivom i dokumentacijom iz Pešte u Novi Sad, grad u kome se u to vreme pisalo i mislilo za ceo srpski narod, kako je pisao Jovan Skerlić, sasvim pompezno, ali to i danas prija uhu svakog Novosađanina. Ta selidba se zbila aprila i maja 1864. godine i nedavno smo na proslavi stogodišnjice tog događaja od današnjeg predsednika Matice čuli i jednu oštru reč: Bio je to trenutak kad se već postavljalo pitanje - selidba ili gašenje ove institucije. Ta stogodišnjica i jeste povod za ovaj razgovor sa predsednikom Matice srpske prof. dr Draganom Stanićem (u pesničkom svetu poznatom i kao Ivan Negrišorac). To je istovremeno i razgovor sa starim Matičinim domaćinom, jer je Stanić u ovoj instituciji član saradnik od 1983. godine, sekretar Matice srpske 1995-2004, glavni urednik Letopisa 2005-2012, predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije od 2008, a od pre dve godine i predsednik ustanove.

Pođimo od dileme - selidba ili gašenje Matice. Kakve su okolnosti sredinom pretprošlog veka ugrozile Maticu srpsku?

Pre svega, Matica srpska je ustanova slavne prošlosti, ali i ustanova isto tako slavne sadašnjosti i, nadamo se, ništa manje slavne budućnosti. Daleko od toga da je Matica nekakva skupina ljudi po kojima je polegla arhivska prašina; Matica je, pre svega, najveći radni pogon u srpskoj nauci i kulturi, pogon čiji zadatak jeste da razvija raznovrsne oblike naučnog, pre svega multidisciplinarnog, a najviše enciklopedijsko-leksikografskog rada. Mi nemamo veći i značajniji centar ove vrste, pa otuda, ponoseći se prošlošću, s razlogom ističemo sve ono što se u ovom trenutku u Matici radi, kao i ono što planiramo da u budućnosti obavimo. Odluka da se napusti Pešta bila je motivisana usmerenošću Matice ka budućnosti. I bila je izraz odlučnosti da se aktivno radi na poslovima nauke i kulture, te da se potraže najpovoljniji uslovi za takav rad. U Pešti se već posle revolucionarne 1848-49. pokazalo da Srbi tu nemaju uslova za dalji razvoj. Tokom revolucionarnih zbivanja pokret Lajoša Košuta je Srbima stavio do znanja da su na teritoriji Ugarske jedino Mađari politički narod, te da će drugi narodi morati da potraže svoje, specifične oblike političkih tekovina ukoliko žele da obezbede svoja građanska prava. Tako je utvrđena ideja o Srpskoj Vojvodini koja je na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima dobila početnu artikulaciju.

A zašto baš u Novi Sad?

Odluka da se pređe u Novi Sad bila je potpuno logična i po buduće ishode najopravdanija. Posle teškog stradanja od bombardovanja 1849, Novi Sad se užurbano obnavljao i vrlo brzo, već tokom 50-ih godina, postao najvažniji srpski grad. To je bio slobodni Carsko-kraljevski grad u kojem su Srbi bili dovoljno brojni, pa su mnogo slobodnije nego u drugim varošima razvijali svoje privredne, političke, kulturne i druge potencijale. U tom gradu je od 1810. postojala gimnazija, od 1846. Srpska čitaonica, od 1861. prvo srpsko profesionalno pozorište, izlazilo je više novina i listova poput Srbskog dnevnika i Zastave (oni su tokom 50-ih i 60-ih godina, pa i kasnije, bili najvažnije srpske novine), objavljivani su najuticajniji srpski književni časopisi poput Sedmice, Danice i Javora itd. Mnogo toga se u Novom Sadu zbilo od najvećeg nacionalnog značaja, pa je grad prirodno stekao ugled kulturne prestonice Srba i svojevrsne Srpske Atine.

Možete li načiniti luk od sedmorice osnivača iz 1826. do današnje Matice?

Matica se od svojih početaka dugo bavila osnovnim pitanjima sopstvenog materijalnog opstanka. Međutim, najsnažniji Matičin razvoj nastao je u vreme kada se naš narod okupio u zajedničku državu, a pogotovo kad je država preuzela brigu o finansiranju ustanove. Matica je od tada obavila mnoge, izuzetno korisne poslove, naročito u oblasti standardizacije jezika, leksikografije, enciklopedistike, proučavanja književnosti, umetnosti i kulture, društvenih i humanističkih disciplina, bibliografskih poslova itd. Matica izdaje najstariji živi književni časopis, Letopis Matice srpske, koji izlazi od 1824. godine. Uz to objavljuje 11 naučnih časopisa, od kojih je većina od najvećeg nacionalnog, a poneki i od internacionalnog značaja. Vrlo smo uspešno razvili delatnost naših društava u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Naročito smo ponosni kada u ustanovu dođu naučnici iz velikih kultura koji, po pravilu, znaju šta je Matica srpska, ali se ipak uvek zadive kad sagledaju kako funkcioniše rad u našoj ustanovi. Matica obavlja svoje poslove zajedno sa svojim kćerkama Bibliotekom, Galerijom i Izdavačkim centrom, a ta celina je, uprkos povremenim burama, veoma harmonična i efikasna. Ustanova ima već punih 188 godina, ali radi kao da je u najboljim, najproduktivnijim godinama. U sferi nauke i kulture Matica je, u međunarodnim okvirima, prepoznatljiv srpski proizvod, a po tom obrascu su i drugi slovenski narodi osnivali svoje kulturne ustanove.

Kakvo je vreme u kojem Matica slavi svoju godišnjicu?

Po mnogo čemu Matica je stabilizovala svoju delatnost i, uz to, izgradila najviše standarde kvaliteta u oblastima kojima se bavi. Od najvećeg društvenog značaja su njeni poslovi u oblasti enciklopedistike i leksikografije, pa je danas prepoznatljiva po kapitalnim projektima kao što su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Leksikon pisaca, Pravopis srpskoga jezika, Rečnik srpskoga jezika i dr. U ovom trenutku imamo samo jednu jedinu dilemu, a to je: da li će država moći i hteti da stoji iza ovakvih izuzetnih uspeha koje su srpska naučna zajednica i Matica srpska postigle? Uzmimo samo slučaj Srpske enciklopedije. Ovaj projekat Matica izvodi zajedno sa SANU i Zavodom za udžbenike, a uspesi se nižu: prvi tom je izašao u dve knjige 2010. i 2011, drugi tom u jednoj knjizi 2013, a to su sve knjige od blizu 1.000 stranica enciklopedijskog formata. Po planu rada trebalo je do kraja godine da prikupimo odrednice za prvu knjigu trećeg toma, ali je najednom Ministarstvo prosvete i nauke umanjilo sredstva za izvođenje ovog projekta za 60 odsto. Sa preostalih 40 odsto sredstava možemo samo da sačuvamo maleni profesionalni tim od svega, zaprepastićete se, šest zaposlenih! Mi znamo da para nema, da se mora štedeti, ali mi smo sve moguće mere štednje već primenili na svim ovim projektima.

Može li se nešto učiniti?

Trenutno smo suočeni sa izvesnošću da će čitav ovaj pogon enciklopedističko-leksikografskih poslova u Matici potpuno stati. Imamo obećanje ministra dr Srđana Verbića i državnog sekretara dr Aleksandra Belića da će se naći neki način da se ovaj problem reši. Nažalost, dobroga glasa i spasa još uvek nema. Čovek normalne pameti teško može da shvati zašto i kako tako važan projekat kao što je Srpska enciklopedija može biti ugrožen. Ko je, uostalom, mogao da donese takvu odluku? To je projekat koji bi morao imati apsolutni prioritet u svakoj, iole promišljenijoj strategiji naučne politike u Srbiji. To pitanje, čak, prevazilazi ravan jednog ministarstva. To je pitanje za sve nas, za sve članove Vlade, za svakog naučnika i za svakog građanina: hoćemo li dozvoliti da se u Matici nacionalna enciklopedija i fundamentalni enciklopedijski poslovi zaustave u svom napretku? Eto, u takvim mukama provodimo ove dane našeg slavlja: s jedne strane se radujemo što ustanova traje toliko dugo, a s druge strane nastojimo da nadležnima u državi skrenemo pažnju na to da ovi, vitalno važni projekti ne bi smeli, nečijom nebrigom, da budu uništeni!