Ka modernom teatru

Foto Rober Getel

Osnovano 1861. godine, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je najstariji teatar u nekadašnjoj Jugoslaviji, najstariji i na Balkanu. Radi 154 godine. Formalni osnivač pozorišta bila je Srpska čitaonica Matice srpske, a ljudi koji su to radili zvali su se Jovan Đorđević, Stevan Branovački, dr Jovan Jovanović koji će kasnije postati Zmaj i druge umne glave. Predsedavao je Svetozar Miletić. Hteli su pozorište koje će biti srpsko u multietničkoj sredini kakav je Novi Sad bio tada, kao i danas. Prva predstava koja je odigrana tog 23. jula, odnosno 4. avgusta po sadašnjem kalendaru, bila je sastavljena od dve jednočinke - Prijatelji Lazara Lazarevića i Muški metod i ženska majstorija Lajoša Kevera.

U sobi današnjeg upravnika Aleksandra Saše Milosavljevića, na zidu se nalazi portret Jovana Đorđevića, prvog upravnika SNP. Na poziv iz Zagreba, on je iste godine otišao sa delom ansambla i tamo osnovao Hrvatsko narodno kazalište. Zanimljivo je da su SNP i HNK zajedno proslavili 100. godišnjicu svojih pozorišta, pod visokim pokroviteljstvom Josipa Broza, a onda se događalo ono čemu smo svedočili poslednjih decenija, pa su Hrvati odlučili da preinače istoriju. Kao, HNK je osnovan godinu dana pre novosadskog, jer je te 1860. godine odigrana prva predstava u Zagrebu!

Upravnici SNP bili su čuveni glumci Pera Dobrinović, kompozitor Petar Konjović, pesnik Žarko Vasiljević, kratko je bio pisac Branislav Nušić, a dugo i uspešno Miloš Hadžić od 1958. do 1979. Bili su na tom mestu i reditelj LJubiša Ristić, dramski pisci Siniša Kovačević... Sada je tu Aleksandar Saša Milosavljević, koji je u SNP došao pre 11 godina - bio je umetnički direktor, direktor Drame, v. d. upravnika, pa upravnik. Ovo mu je drugi četvorogodišnji mandat. U prvom je pokazao sposobnost da veoma uspešno vodi najveću umetničku kuću u Pokrajini.

U ličnoj karti ove kuće piše da pod njegovim krovom rade Drama, Opera i Balet (na dramskom repertoaru nalazi se tridesetak naslova, na operskom petnaest i deset na baletskom, uključujući i predstave Foruma za novi ples), kompletan asortiman radionica, a u zgradi od dvadesetak hiljada kvadratnih metara i kombinatu za izradu teškog dekora zaposleno je 570 lica. Da li je ovoliki broj zaposlenih mnogo ili malo? Aleksandar Milosavljević za NIN odgovara:
Jedna nacionalna kuća, kao što je ova, mora da ima jasan odnos prema repertoaru. Mi ne možemo da pravimo predstave komercijalnog tipa. Možemo, ali to podrazumeva samorazvoj umetnika u repertoarskom kontekstu, onda morate da imate ansamble koji su na plati ili na ozbiljnim ugovorima.

Osnivač SNP-a je Pokrajina i iz budžeta Vojvodine se odvaja novac za produkciju ove kuće, ali se od te sume plaćaju i autorski honorari, baletske patike i niz drugih stvari bez kojih nema novih predstava, ali i na održavanja starih. To iznosi 50 miliona dinara. Republika finansira plate zaposlenih, što iznosi manje od 600 miliona dinara, ali Milosavljević nije zadovoljan ovakvim rešenjem.

Smatram, a to je potvrđeno i našim statusom ustanove kulture od nacionalnog značaja, da mi reprezentujemo ne samo kulturu Novog Sada i Srbije, već predstavljamo našu nacionalnu kulturu u inostranstvu. To potvrđuju naša mnogobrojna dramska, operska i baletska gostovanja u svetu. Pre dve godine, igrali smo našu kultnu predstavu Brod za lutke u teatru La mama u NJujorku, i imamo ponovo poziv da dođemo sa čime god hoćemo. Imamo poziv da gostujemo u Sankt Peterburgu, operu Mileva zovu na razne strane Evrope... Zbog svega ovoga mislim da je normalno da Republika Srbija finansira onaj deo naših aktivnosti koji podrazumeva gostovanje u inostranstvu. Smatram da bi to trebalo da važi i za druga pozorišta koja imaju šta da prikažu inostranstvu. Ističem savršenu saradnju sa našim osnivačem, Vladom AP Vojvodine, ali i sa Upravom za kulturu Novog Sada, uz čiju finansijsku pomoć svake godine nastane po jedna predstava, baletska, operska, dramska, u okviru projekta Šekspir u Novom Sadu. To je značajno ne samo za SNP već i za Novi Sad. Treba li da napominjem koliko je važno da ovaj tip institucija kulture kao što je SNP ima finansijsku podršku sa svih strana Grada, Pokrajine, Republike.

Postoji jedan ilustrativan podatak o tako potrebnom sponzorstvu i dovijanju da se nabavi novac od onih koji imaju. Najveću donaciju SNP je dobilo u godini kada je slavilo 150 godina postojanja, dakle pre četiri godine. Tada je Momčilo Drobnjak, lekar iz Nemačke, stipendista SNP-a šezdesetih godina, sada penzioner, poklonio ovom pozorištu 50.000 evra! Od tih para kupljen je neophodni kamion.

U SNP su angažovani domaći reditelji, ali i oni sa prostora nekadašnje Jugoslavije, i taj angažman je u većini sličnih pozorišta praćen tihim, ili manje nemirnim reakcijama. Počelo je to kada je prvi put za jednu režiju isplaćeno 10.000 evra. Danas ta suma uglavnom predstavlja maksimum, kao što je u SNP. Međutim, Tomi Janežič je, na primer, i za režiju i za scenografiju veoma uspešne nagrađivane predstave Galeb dobio 12.500 evra, ali je ovaj slovenački reditelj radio na Galebu 16 meseci. Isti reditelj će dobiti više od 10.000 evra za komad koji upravo sprema, Šta je smešno, jer će raditi i scenografiju za tu predstavu. Milosavljević kaže da u SNP tim povodom nema nikakvih problema jer postoji cenovnik za reditelje i svaki dinar je precizno odrađen: Ne zaboravite da ozbiljni reditelji ne mogu da rade više od dve-tri predstave godišnje, a ne rade svi za po 10.000 evra. Saberite to i podelite na 12 meseci i doći ćete do bolje glumačke plate. I dodaje da je SNP pre šest-sedam godina htelo da angažuje nemačkog reditelja Štemana da postavi Hamleta, ali nije bilo novca da ga plati. Poslednje tri godine pregovara sa Andrašom Urbanom, i nada se da će se u nekom trenutku dogovoriti.



U Drami SNP, od četrdesetak zaposlenih, najviše uspeha su imali prvaci ove scene Jasna Đuričić i Boris Isaković (inače rade kao profesori glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu), a neprikosnovena je Gordana Đurđević Dimić, dobitnica najveće pozorišne nagrade za životno delo Žanka Stokić, kao i Aleksandra Pleskonjić, Draginja Voganjac, Novak Bilbija... Međutim, postoji petoro-šestoro glumaca koji malo igraju, ili ne igraju uopšte. Nekada ih je bilo više, ali sada se to svelo na podnošljiv broj. Neki od njih nisu stali na scenu više od 20 godina.

Aleksandar Milosavljević namerava u ovom mandatu da završi proces restrukturiranja, započet pre pet godina, kako bi SNP funkcionisalo kao moderna zapadnoevropska teatarska institucija. A to znači da se radi više, uz manje stresa, a da rezultati budu još bolji. Kao što je svojevremeno od Aleksandre Vrebalov naručilo operu Mileva ili od Milene Marković dramu Nahod Simeon, i sa njima postiglo fenomenalne uspehe, SNP namerava da nacionalnu baštinu obogati novim delima, što će biti poklon ove kuće srpskoj dramskoj, operskoj ili baletskoj umetnosti. I ne može da ne kaže:

Žao mi je što to moram da priznam, ali mi više ne možemo lako da dobacimo do Beograda. A to je 80 kilometara odavde. Moja je želja da nas ti kilometri povezuju, a ispada da nas udaljavaju. Hteo bih da Beograđani, bez komplikacija, budu svedoci onoga što radimo. Da posle Novog Sada vide svaku našu premijeru, da češće gostujemo. Ali, to neko mora da plati, jer mi ne možemo da zaradimo na tim gostovanjima toliko da bismo platili dolazak bilo koje naše predstave u Beograd.