Rođaci rimskih imperatora

Drskost ove vlasti je, izgleda, bezmerna. Toma iz Bajčetine, recimo, mrtav ladan, kaže da treba da budemo srećni što, uopšte, primamo penzije, a onda, o mom trošku, sedne u avion sa suprugom Dragicom, a kažu i sa snajkom, te sa kamarilom odleti u NJujork i to na više dana. Dačić se, pak, drugim avionom uputi ka istoj destinaciji, sa sve starletama nasleđenim od Mrkića, bivšeg šefa diplomatije. I to je, jelda, štednja koju treba da finansiram penzijom na koju su mi nasrnuli dvolični bezdušnici koji se, šatro, sekiraju za Srbiju.

I, ajd, baš, da vidimo šta je ta silna srpska bratija, podvlačim, od mojih para, radila u NJujorku? Da li samo zato da Obama potapše po ramenu Tomu i da ovaj, odmah, zarati sa džihadistima za potrebe Amerikanaca koji su nam, nedavno, poslali Milosrdnog anđela i, uzgred, oteli Kosovo? Ako treba na Kalifat ćemo krenuti sa oba miga, sa oba ratna aviona i to sa novim ruskim akumulatorima! A ja, budala, mislio da je Toma otišao da sa govornice Generalne skupštine UN zatraži ratnu odštetu od NATO za bombardovanje Srbije.

Da srpski cirkus na Ist Riveru bude što zabavniji, preko bare je otišao i Milomir Korać, direktor Viminacijuma. Otišao je sa glavama osamnaest svojih rođaka, to jest rimskih imperatora poreklom sa srpskog tla. Eeej, koje je vreme došlo da Toma Nikolić i Korać svojataju rimske imperatore.
K. G. Jung, moj guru iz Švice, mršti se: Šta!? Sada ti ne valja ni što šef države staje uz tvoje teorije! Doduše, nije rekao da Srbija od tih osamnaest rimskih imperatora nije imala ništa, štaviše, Rimska imperija je srpsko ime na Balkanu gurnula na margine, baš kao što to, danas, Amerika pokušava. I da li si primetio da je srpski cirkus gostovao u NJujorku, nekako, uoči Krstovdana, na dan kada je, jelda, carica Jelena, mati Konstantinova, posle trista godina, našla tri krsta na jerusalimskoj Golgoti. Zato je car Konstantin, inače Srbin, u pohlepi za većim carstvom, požurio i preselio je prestonicu iz rodnog Niša na Bosfor i tako od Srbije načinio, konačno, mrtvu zemlju. Eto, i tim rođakom su se Srbi u NJujorku dičili...

Nego, prošlog utorka, u sali Simfonijskog orkestra u Nišu, moj prijatelj Miloš Gvozdenović je, još jednom, sasvim ubedljivo i matematički, pokazao da je, upravo, Niš ona nulta tačka iz koje su bogovi sa Sirijusa, celu planetu, nekad davno, premerili i na njenim važnim tačkama digli drevne hramove i gradove. Na toj Miloševoj mapi je i moje suvoplaninsko Vidovo iz koga se, bajdvej, može brzo stići do Sirijusa, pogotovo 19. avgusta u godini.

Inače, u vreme gej parade bio sam, sa Biljom, na Avali!? Ležali smo na toplom crnom mermeru Neznanog junaka i čvrljili se na Nepobedivom Suncu. Sa nama je uživala i mrmljala moja Crna: Evo, ovde je nekad bio Avalon, grad kralja Artura. Ali, avaj, i taj drevni Avalon srušili su Koraćevi rođaci...