Promene

Ah, konačno ponovo taj ukus pobede! Skoro da sam zaboravio kakav je, ali sada kada je ponovo tu, kao da nikad nije nestajao, kao da sam oduvek samo pobeđivao. A, neki su sumnjali u mene. Pričali su da sam gotov, da odlazim u istoriju. Gde li su sada svi ti kritičari? Prošlo je više od dva sata, a nema nikog od njih da me pozove i da se izvini.
Ali nema veze. NJihovo ignorisanje neće umanjiti težinu mog trijumfa. Ništa ne može da baci senku na činjenicu da sam još jednom dobio legitimitet i da sam ponovo nakon izbora postao predsednik. Predsednik. Kako to dobro zvuči!

I tačno vidim, sad će neki dušebrižnici da navedu kako sam bio jedini kandidat. Pa šta? Pobeda je pobeda, a pobedi se ne gleda u zube. Uostalom, ako su tako pametni, što oni nisu predsednici?

Iako nemam običaj da previše hvalim svoje poteze, potpuno je genijalna bila moja ideja da promenim ime stranke. Prethodno ime je bilo aktuelno već nekoliko meseci i ljudi su ga se zasitili. Naučili su ga. Narod traži promene, nije zadovoljan sadašnjim stanjem, a ko ne može ni svoje ime da promeni, kako će tek menjati nešto drugo?

Dosta je bilo imena koje asocira na neku drugu stranku, lepo sam im to svima rekao na sednici. Pružimo narodu neko ime koje će biti nešto do sada neviđeno. I predložim ga. Izgovorim ga, u sali tajac, odzvanja moj bariton nekoliko sekundi, oseća se kako se sprema katarza. A onaj štreber Konstantin je odmah morao da digne dva prsta, upropasti trenutak i kaže kako naše novo ime podseća na Koraćevu i Rasimovu stranku. Ne vidim problem, osim što im se možda neki njihov birač nasamari i glasa za nas. Nasamari. Čak i kada razmišljaš, ne dozvoljavaš sebi da opsuješ. Oduvek si bio klasa, Borise!

Nije prošlo ni pola sata od sednice, a već su se videli rezultati. Našli smo se u svim medijima. Više nas je bilo tog dana u medijima pod novim imenom, nego za prethodnih deset pod starim. Moja slika u vestima, kao nekada, kad se samo setim a ja se odmah naježim, evo opet, i ispod tekst o meni. Kažu, Nova demokratska stranka promenila ime i sad se zove... Kako ono beše? Socijaldemokratska... A da, stranka. Socijaldemokratska stranka! Konačno neko novo ime na srpskoj političkoj sceni. Glasačima je muka od SNS, DS, SPS, DSS i svih ostalih, bogu hvala pa se pojavila Socijaldemokratska stranka!

Mogao bih da se čujem da svojim kolegama iz drugih stranaka i da malo porazgovaramo. Uvek sam bio za dijalog sa svima. Mada u poslednje vreme često ne uspevam da dobijem kolege koje zovem. Uglavnom ne čuju telefon ili negde žure, a neposredno posle izbora sam ispao toliki baksuz da sam Aleksandra pozvao čak tri puta dok je bio u tunelu, ništa živo ga nisam razumeo.
Ali pre toga da napišem program ove Socijaldemokratske part... ovaj, stranke. Kažu da i to treba imati. Pa idemo, Borise, uvek si bio dobar u pisanju. Idemo Borise, ti to možeš!