150 godina od rođenja Branislava Nušića

Ono što je u vreme nastanka Nušićevog komada bilo tek naznaka jedne društvene devijacije, jedan beskrupulozni postupak novih bogataša, u međuvremenu je postalo manir našeg doba. „Dr“ je komad o kupovini i rasprodaji znanja, o uništenom sistemu vrednosti u kome novac primitivaca diktira društveni ukus i modu. Bolno prepoznatljivo zvuče reči špekulanta Živote Cvijovića: „Danas ti je, brate, sve na prodaju. Sve se prodaje, poštenje, čast, savest, ljubav, prijateljstvo, ugled, poštovanje, sve, brate, sve!“ Inflacija znanja, kupovina diploma, inostrani mešetari i lažni humanitarni radnici, prepliću se u ovoj mreži polusveta čineći je aktuelnijom no ikada. Nušićev komad, nasuprot komičkom maniru epohe, gotovo da nema pozitivnog junaka. Vreme koje je veliki komediograf naslućivao, a u kome mi živimo, upravo je takvo – vreme bez pozitivnog junaka. U takvom vremenu pokušali smo da, ne izneveravajući Nušićev humor, ni satirički potencijal komada, progovorimo o današnjoj Srbiji, zemlji koja je rasprodala sopstvenu pamet. Dodamo li tome zavidnu dozu sarkazma, obrećemo se u idealnoj zemlji, Srbiji, zemlji ostvarene utopije. Otuda i stihovi sa početka predstave: „Dame i gospodo! Gospode i ljudi! Investitori, turisti, rujna zoro koja rudiš! Dobro nam došli u Srbiju, zemlju iz bajke i snova! Gde ne manjka novac, al’ najviše vredi mozak! Gde ne postoje rashod i raskol, nego samo raskoš! Pamet, čast, znanje - slave se. Med i mleko cure iz slavine...“ Zar nije hvale vredan naš novi društveni mehanizam koji je omogućio da gotovo svako, ko ima malo novca, može da, u jednoj zemlji nekadašnjih radnika i seljaka, ima fakultetsku diplomu, i, zašto ne, doktorsku titulu. Ta opšta demokratizacija obrazovanja dovela je do toga da danas u Srbiji diplome nemaju samo pametni, već svi oni koji to žele. Nigde na svetu nećete sresti diplomirane starlete, partijske gorile, ministarske šofere, poslaničke svastike, kao što je to slučaj kod nas. Kako onda ne zavideti narodu koji je na toj planski urađenoj rasprodaji znanja pokupovao šarene diplome i poređao ih na svoje vitrine, između goblena i kristalnih čaša. „Znanje, samo znanje, znanje – pa to je diskriminacija! To je fašizam pametnih! Diploma je za svakoga!..“ - kaže Marko Šelić Marčelo, pisac songova u našoj predstavi. Mi smo, na sreću, ukinuli „fašizam pametnih“, i obrazovanje učinili dostupnim svima, oborivši mu cenu do pristupačnosti. Mnogobrojne afere koje su potresle javnost nakon premijere našeg „Dr-a“, pokazale su da Nušić nije bio samo sjajni dijagnostičar devijacija svog vremena, već i mudri anticipator nepopravljivosti naših mentalitetskih devijacija. U luksuznim kabinetima naših najviših funkcionera vise diplome koje su, bez obzira na pečat koji nose, potpisane rukom Branislava Nušića. Zato nas verovatno i nije iznenadila paranoična reakcija predsednikovog savetnika za kulturu koji je u sledećoj slici prepoznao lik svog voljenog vođe, pa zatim, kao u kakvom politbirovskom trileru, insistirao da se dotična scena izbaci jer vređa „lik i delo“ samog predsednika. Ili mu je, možda, zasmetalo što sklapanje ove slike prate stihovi: “I ne štedi ambiciju, nemoj da si škrt: posle obične diplome, kupi sebi Dr!“ Sasvim je moguće da u ovoj slici, ako vas je nažuljala savest, prepoznate i onog koji na njoj nije. Uostalom, neko prepoznaje Bogorodicu na tostu, pa zašto jedan savetnik ne bi prepoznao svog idola na rekviziti pozorišne predstave. Valja ga, možda, podsetiti na moto Gogoljevog „Revizora“ – „Ne krivi ogledalo, ako ti je lice ružno.“