Arhiva

Nobelovac i ECB

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu | 20. septembar 2023 | 01:00
Nobelovac i ECB

Foto AP

Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine dobio je francuski ekonomista Žan Tirol (Jean Tirole). Objavljivanje te vesti predstavljalo je iznenađenje za naučne krugove. U poslednjoj deceniji tu nagradu su osam puta dobijali američki, a dva puta su je delili sa ekonomistima iz Evrope. Dok su Amerikanci nagradu dobijali za približavanje ekonomskih teorija procesu kreiranja ekonomskih politika, Tirol ju je dobio za analizu tržišne moći i regulative. Oblasti njegovih istraživanja su industrijska organizacija i bankarski i finansijski sektor, sa posebnim akcentom na regulisanje velikih kompanija i neuravnoteženih tržišta.

Ako se ima u vidu da je Tirol nagradu dobio za rad iz oblasti unapređenja regulative koja se odnosi i na banke i druge finansijske institucije, nema sumnje da to treba povezati sa bar dve činjenice.

Prvo, sa razornim efektima višegodišnje svetske finansijske krize uzrokovane neregulisanim i/ili loše regulisanim finansijskim tržištima, a koja je dovela do socijalizacije gubitaka u propalim bankama, bez kažnjavanja njihovih vlasnika i alavih menadžera koji su privatizovali sve dobitke pre izbijanja krize 2008.

Drugo, sa nastojanjima vlasti u najrazvijenim industrijskim zemljama da rigoroznijom regulativom za poslovanje banaka i drugih finansijskih institucija preduprede izbijanje nove krize globalnih razmera ili ukoliko nastupi u nekoj od tih zemalja da se kriza blagovremeno lokalizuje i izbegne viđen efekat prenošenja zaraze na finansijska tržišta drugih zemalja. Ovo kroz preventivne mere i izvesnost da će gubitke podneti pre svega akcionari banaka odgovorni za loše upravljanje i njihovi kreditori, a ne poreski obveznici kroz direktne intervencije iz budžeta za spas velikih banaka ili svi građani kroz buduću inflaciju izazvanu enormnim upumpavanjem novca centralne banke kako bi se sprečio kolaps bankarskog i finansijskog sistema neke zemlje.

Sagledavajući položaj najvećih banaka koje se označavaju imenom suviše velike da bi propale (to big to fail), Tirol ukazuje da bi sve banke koje su imale koristi od direktne podrške države, trebalo da budu suočene sa čvrstom regulativom. Pritom, pod regulativom se ne može smatrati delovanje u pravcu sprečavanja kompanija i banaka da funkcionišu, već obrnuto: Regulativa predstavlja pravila igre i takođe nezavisnu primenu pravila igre (Bloomberg, 13.10.2014).

Za novu regulativu koja se primenjuje nakon krize i nove standarde zahtevanog nivoa likvidnosti i nivoa kapitala velikih banaka i drugih finansijskih institucija, uključujući deo kapitala za amortizovanje budućih gubitaka, a koji lako može biti otpisan ukoliko bi nastupila nova kriza, Tirol smatra da je suviše rano da se kaže da li funkcioniše, tj. da li će ispuniti očekivanja. Uspeh da se ukine implicitna podrška države najvećim finansijskim institucijama zavisiće od toga da li će nova pravila igre koja kreira Odbor za finansijsku stabilnost (Bazel 3 standardi) preventivno uticati na njih da ne preuzimaju suviše mnogo rizika.

Objavljivanje rezultata sveobuhvatne ocene kvaliteta bilansa 130 najvećih banaka evrozone od strane Evropske centralne banke (ECB) 26. oktobra pokazaće zdravstveno stanje evropskog bankarskog sistema. Za neke banke će to biti sudbonosni datum, jer će pokazati da nemaju dovoljni kapitala u odnosu na rizičnu aktivu (više od 8 odsto) i više od 5,5 odsto tokom trogodišnjeg perioda u hipotetičkim uslovima - recesija i slom tržišta obveznica. I za ECB je to sudbonosni datum jer će nakon 16 godina funkcionisanja kao čisto monetarna institucija, od 4. novembra obavljati novu funkciju jedinog kontrolora banaka u evrozoni. Nervoza unutar ECB je razumljiva jer preuzima vrlo težak zadatak. Biće odgovorna za stabilnost bankarskog sistema evrozone, što će predstavljati najveću pretnju njenoj reputaciji.