Arhiva

Budžetske vratolomije

Katarina Preradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Budžetske vratolomije
Rebalans budžeta za 2014. donosi mnogo noviteta, a neki od njih su prave budžetske vratolomije. Brojnim novim stavkama na strani rashoda, Vlada i Ministarstvo finansija pokušali su ili da prikriju ranije loše planiranje ili nove subvencije, koje su „pakovane“ kao transferi lokalu, pozajmice (za koje se unapred zna da neće biti vraćene) ili su skrivane „ispod crte“. Inventivnosti u vratolomijama nije nedostajalo, pa su čak i članovi Fiskalnog saveta imali muke da „pohvataju“ sve konce. Mnogi troškovi, osim što su pravi noviteti mogu biti i opasni presedani. Jednu od krupnih vratolomija predstavlja ispravljanje letošnje besmislene mere smanjenja doprinosa za zdravstvo, a povećanja za PIO fond za dva procentna poena. Zbog ovog pokušaja presipanja iz šupljeg u prazno - da se poveća priliv i smanje budžetske dotacije penzijskom fondu na račun zdravstvenog - nastala je rupa u RFZO, koja nas sada košta 14 milijardi dinara ili 120 miliona evra. Večiti gubitaš Srbijagas isisavao je novac iz budžeta na više načina. Najpre kroz direktnu subvenciju od 75 miliona evra, a onda i kroz plaćanje ranije date garancije od 150 miliona evra, koja je sakrivena „ispod crte“. I tu apsurdu nije kraj, jer je, preko svega ovoga, Vlada odobrila novu garanciju od 160 miliona evra, koju ćemo tek platiti. Zabrinjava i trend rasta kazni za državu i naknada štete, za koje ćemo iz budžeta u 2014. izdvojiti 10 milijardi dinara, što je ravno svim efektima solidarnog poreza! Drugim rečima, svi profesori, lekari i sudije, koji su davali deo plate tokom ove godine, platili su državne „brljotine“ zbog loših ili neispunjenih ugovora, kašnjenja u eksproprijaciji zemlje i drugih pripremnih radnji kod investicija, ali i odštete za ratne veterane, prekovremeni rad i slično. Odgovornost za najveći deo ovih kazni, skoro polovinu, snosi Ministarstvo finansija (4,6 milijardi), a slede Ministarstvo pravde, MUP i drugi. Da nema dobrih noviteta svedoči još jedan – iz budžeta će se prvi put subvencije davati i lokalnim javnim preduzećima. Konkretno GSP Beograda, pa će švercovanje Beograđana u gradskom prevozu platiti i građani Vranja, Subotice i drugih mesta. To će ih koštati dve milijarde dinara! Rebalans ne uvodi samo novitete. Vraća i neke stare rashode. Za subvencije za nova radna mesta preko SIEPA do kraja godine rezervisano je oko dve milijarde dinara, pa se da naslutiti da bi to u 2015. moglo biti mnogo više. U budžetsku gimnastiku spadaju i dodatni neplanirani troškovi, iako nisu noviteti. Stari gubitaši dobili su nove, dodatne subvencije - rudnik Resavica, RTS i Skijališta Srbije, zajedno oko 22 miliona evra. A kad ima za sve druge, zašto ne bi bilo i za Beograd na vodi, koji je rebalansom dobio subvenciju od 0,5 milijardi dinara za izmeštanje šina i projektovanje, zbog čega u Fiskalnom savetu upozoravaju da je potrebno vrlo pažljivo ulaziti u ovako velike projekte, jer budžet nema novca. Uz to, pitaju se i da li je to kraj ulaganja? Čini se da za preduzeća u restrukturiranju svakako nije, jer je opet, za povezivanje staža zaposlenih u tim firmama izdvojeno 0,8 milijardi dinara. I tako, kamen po kamen - palača, ili u zbiru oko 200 miliona evra odlazi na nove i neplanirane rashode kroz različite budžetske vratolomije, koje su uglavnom mogle da budu izbegnute. Tada bi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri možda lakše mogli da shvate žrtvu koja se od njih traži, jer polovinu onoga što se uštedi na njihovim primanjima država spiska na gubitaše, novčane kazne zbog svojih propusta i na ambiciozne projekte, čiju isplativost ogromna većina ne ume sasvim da sagleda.