Treća, a nije sreća

Foto Fonet/Dragan Antonić

Svi ministri u Vladi Srbije od ponedeljka imaju novog idola. Nije to, naravno, premijer Aleksandar Vučić. U njega odavno ne sumnjaju. Sada Boga mole da se obistine reči zamenika šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića. Drugi čovek naprednjaka u srpskom parlamentu izjavio je da Vlada ima preča posla i da će se o rekonstrukciji razgovarati - kada Srbija izađe iz krize!

Uh, kakvo olakšanje za ministre koji se svako jutro bude u strahu da li će im neko SMS, pardon SNS porukom javiti da više ne dolaze na posao i da su prve žrtve rekonstrukcije, o kojoj čaršija priča još otkako je Vučić postao premijer. Čuj, ako je Martinović u pravu, pre će redovni izbori nego što će Srbija izaći iz krize. Ovih je dana stidljivo potvrđeno da je sa padom bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju za 1,2 odsto i u trećem kvartalu za čak 3,7 odsto, Srbija i formalno, po treći put od 2008, ušla u recesiju. A u Srbiji kažu treća - sreća!

Ček, ček, da li je baš tako? Kakva je sreća to što je Srbija u poslednjih šest godina tri završila u minusu? Ili, ipak, jeste, jer smo mogli da imamo pad u četiri, pet ili svih šest godina. Malo li je što tri godine nismo padali? Mada, kažu i da je pad let. I ako ovako nastavimo, odletećemo u....

Po ko zna koji put ispostavilo se i da jedna nevolja nikada ne ide sama. Ko je posle Koraka pobednika sumnjao da će dolazak Vladimira Putina u Beograd imati srećan kraj? Ako ni zbog čega drugog, bila mu je to treća (sreća) poseta Srbiji. Ih, još kad se onog kišnog 16. oktobra na nebu pojavila i duga. Ništa, međutim, nije vredelo. Ni to što su neki nad Beogradom videli oblake sa Putinovim likom, ni što ga je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izljubio tri puta. Pardon, tri puta po tri puta. Nisu nas spasili ni spasiba bilbordi. Samo što se Putin vratio u Moskvu, Rusi su se setili da im dugujemo 225 miliona dolara i srećan početak grejne sezone čestitali nam zavrtanjem gasa. Prvi put i odmah za 28 odsto. Uf, šta će biti kada nam treći put zavrnu slavine? I treba li bolji dokaz da su Rusi i Srbi braća, ali da im kese definitivno nisu sestre?

Rusima se nema šta prigovoriti. Ali, ko je u Beogradu poverovao da stari dug od 225 miliona dolara, umesto u kešu, može da se plati vlasništvom u Petrohemiji? Pa tu fabriku niko ne bi uzeo ni umotanu u novčanice od 100 dolara! Samo u prethodne dve godine Petrohemija je napravila 280 miliona dolara gubitaka. Da smo je Rusima poklonili 1. januara 2012, sada bi za pokriće tog minusa morali da doplate još 55 miliona dolara svojih para, plus onih 225 miliona koje im dugujemo za gas. Zato taj model vraćanja duga što pre treba zaboraviti. Inače, uskoro sledi druga faza zavrtanja. Gasovoda sigurno, a možda i ruku. I neće nas spasiti ni što su, uz zvaničnu Moskvu, samo još dva poslanika SNS, Vladimir Đukanović i Branislav Blažić kao posmatrači priznali izbore u Donjecku. Za razliku od premijera i lidera njihove stranke koji poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

No, i bez muke sa Rusima, teško da će u dogledno vreme u Srbiji biti bolje. A i kako bi, ako se neki ljudi postavljaju za direktore javnih preduzeća iako su završili samo srednju školu i to u 43. godini! Šta je njemu bila preporuka? Deviza da čovek uči dok je živ ili stranačka knjižica? Mora da je i zamenica direktora Fonda PIO baš zbog ideologije, a ne zbog snage partijske knjižice, preko noći prešla iz desničarske DSS u Vulinov Pokret socijalista. Ništa logičnije. Pogotovo što se kao ličnost formirala u vreme samoupravnog socijalizma. Kuku, bolje bi za nju bilo da nije ništa objašnjavala. Svi bi znali u kom grmu leži zec, a ovako...

Irska je, srećom, daleko. Tamo je 100.000 ljudi protestovalo zbog računa za vodu. Ovde bi ih sigurno optužili za državni udar. Pa, ovde neki panično šire strah da bi državni udar mogao da izvede i tri u jedan - egzibicionista, umišljeni lider opozicije i predsednik Republikanske partije - Nikola Sandulović. Uh, kakva li se država plaši takvih likova?