O pečurkama i železu

Šta je, bre, ovo!? Poklopile se, u isti dan, pravoslavne i katoličke zadušnice, u taj dan pao i sveti Luka i Noć veštica, a uz Noć veštica ide, valjda i Dan vampira, tim pre, što je u Beogradu zasedala i Trilaterala. Na sve to Slobodanu Miloševiću skinuli - sankcije!? To i Dačića brine, pa se koleba; da li da se kandiduje za lidera SPS ili da beži u OEBS... A, sećam se, još na Miloševićevoj sahrani u Požarevcu govorkalo se da je Sloba živ. Jer, niko ga u Srbiji nije video mrtvog, pa ni Filaret koji je u požarevačkoj crkvi zahtevao da se otvori prozorče na metalnom sanduku da, bar, vidi lice pokojnika koga treba da opeva. Natezanje sa Filaretom trajalo je sve do mraka, a sahrani u dvorištu nije smeo da prisustvuje niko od domaćih novinara, te sam tamo uspeo da uđem kao telohranitelj Borke Vučić.

Posle sahrane, moja tetka Borka vodila me na ćevape, kod Goluba, u Slobinu omiljenu požarevačku kafanu, i, tamo mi je pričala kako je prvi put vodila Miloševića kod Rokfelera te da se mali drsko ponašao! Baš kao ovaj sadašnji tvrdi čovek Vučić u razgovoru sa Putinom. Bajdvej, najavljivali su da će Rokfeler doći u Beograd na zasedanje evropske filijale Komiteta 300, ali došla je samo druga liga. Izgleda da je okupacija Srbije, već, izvršena i to bez ispaljenog metka, pa je vreme da se Tihi i Prle pripreme.

Nego, rešio sam da Bilji, za Novu godinu, kupim - smederevsku Železaru! Na Sajmu knjiga prodao sam jednog Namćora za pet dolara, a posedujem i scenario za gašenje Železare koji mi je poklonila pokojna Petra Keli, osnivač i vođa nemačkih zelenih. Po tom ekološkom scenariju, Železara bi se gasila postepeno, pogon po pogon, a radnicima koji bi ostajali bez posla davali bi se bespovratni krediti za farme svega i svačega, pa i pečuraka! To, sa pečurkama, svojevremeno je probao i Dušan Matković, a na kraju je Đinđić smederevsku Železaru budzašto prodao Amerikancima.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, smatra da su sve to trice i kučine: Pusti ti Železaru, neka s njom Vučić lupa glavu! Tvoja misija je da dokažeš da je Rista iz Ohrida razapet u Rimu, a ne u Jerusalimu i da se to desilo u devetom, a ne u prvom veku! Jer, pazi, bugarski pop Bogumil, odmah po raspeću, tačnije 925. godine, počinje da širi priču o Isusu Sloveninu i ne priznaje zvaničnu hrišćansku crkvu koja tvrdi da je Isus iz Nazareta, a ne iz Ohrida! I, zamisli se; kako to da je, baš, bogumilstvo najuspešnija srednjovekovna jeres koja se raširila po celoj Evropi i da se inkvizicija, sa bogumilstvom, baš, namučila.

Osluškujem pomno Junga na štandu Plavog jahača, kad, eto Duška Kovačevića, onog, što radi u Zvezdara teatru. I tu me Nušić iz Šapca pita za mog psa Cezara; da li još uvek šepa? Presedne mi od tog pitanja i dođe mi da, odmah, sa beogradskog Sajmišta krenem pešice put Vidova. A moja Crna hoće da pukne od ljubomore: Kada bih ja šepala, da li bi se zbog mene zaputio, kod mene, put Sirijusa?