Arhiva

Desetari

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Desetari
Na to se javio onaj čika koji povodom svake tačke dnevnog reda traži reč. Počeo je ovako: „Za mene, devedesete godine su 1981, 1982...“, nabrojao ih je sve redom, do 1989, a onda je dodao: „To su devedesete godine, to je deveta decenija.“ Iz toga je sledio neki politički zaključak, ali ovde nas zanima značenje reči. Ako decenije označavamo brojem desetica u dotičnim godinama, onda su dvadesete godine treća decenija, tridesete četvrta, i tako redom do osamdesetih (deveta decenija) i devedesetih (deseta, poslednja decenija). Na prve dve decenije u stoleću ovaj „desetarski“ način označavanja nije primenljiv, jer u prvoj broj godina je manji od deset, a za brojeve između 11 i 19 gotovo svi evropski jezici imaju slivene (sintetičke) nazive, kakvi su kod nas jedanaest, dvanaest itd. (što je postalo od jedan na deset, dva na deset itd., ali se „deset“ više ne prepoznaje). Množinska upotreba brojeva za desetice nije oduvek postojala. Mi smo je primili iz ruskog (gde se pretežno upotrebljavala u istoriji književnosti i umetnosti), potom i iz engleskog. Bezbrižna završna decenija 19. veka u Americi je ostala zapamćena kao Gay Nineties (pridev gay tada je značio samo „veseo“ i ništa više). Godine posle Prvog svetskog rata donele su niz šokantnih noviteta kao što su džez, radio, prohibicija, gangsterske bande, kratke suknje (gde je „kratke“ značilo da idu do ispod kolena, a ne do zemlje kao ranije), kratke ženske frizure (kod nas poznate pod nemačkim izrazom bubikopf, bukvalno „dečačka glava“). Otud je ta decenija u engleskom nazvana Mad Twenties ili Roaring Twenties. Još o brojevima pričaćemo iduće nedelje.