Niko ne traži uvođenje sankcija Rusiji

Dovoljno je pogledati geopolitičku kartu Evrope i videti da je Srbija deo njenog jezgra, okružena punopravnim članicama Evropske unije i NATO-a, ili pak kandidatima za članstvo u obe organizacije. Srbija se nakon 2000. jasno opredelila za evropski put, pokušavajući da uhvati korak koji je izgubila nakon pada Berlinskog zida i stranputice devedesetih kada se jedno vreme našla na sporednom koloseku istorije. Evo je danas kao kandidata za punopravno članstvo, usidrena najzad u dinamiku pristupanja EU. Od 2006. članica je Partnerstva za mir, pred potpisivanjem je Individualnog akcionog plana o partnerstvu. Hrabro se suočila sa izazovom rešavanja kosovskog pitanja, potpisala Briselski sporazum, ispunila hašku obavezu, stabilizovala odnose sa susedima u regionu. Svet ne čeka nikoga. Država mora jasno da sledi sopstveni nacionalni interes, trezveno i realno. Sve statistike jasno pokazuju da značajna većina naše trgovine i strane direktne investicije, bez kojih nema privrednog života, potiču iz zemalja Evropske unije i SAD - to dovoljno govori o tome koji su glavni oslonci zemlje u privrednom rastu i razvoju. Javno mnjenje u proseku sa plus-minus 50 odsto, zavisno od godine, podržava put ka članstvu u EU jer jednostavno zdravorazumski, razboritošću, zna da uprkos svim teškoćama u današnjoj EU, tamo ima malo više izvesnosti, predvidljivosti i prosperiteta nego ako ostanete izvan EU. Bolje biti sa pola milijarde ljudi i 28 zemalja članica nego usamljeno ostrvo usred Evrope. U društvu sa najmoćnijom privrednom zajednicom na svetu čiji je bruto dohodak 17 biliona dolara. Da li to znači da ne treba imati dobre odnose sa drugim državama i posebno velikim zemljama? Ne, valja održavati dobre odnose, a posebno kada to državni interes nalaže. U slučaju Rusije to je pre svega zbog zavisnosti Srbije, kao uostalom i mnogih država u Evropi, od uvoza energenata, posebno ruskog gasa. Tu je ključ odnosa sa Rusijom. Premijer Vučić je jasno rekao i stalno ponavlja, kao i drugi članovi Vlade, da je osnovni cilj Srbije ulazak u EU. Jasno je takođe, i mnogo puta potvrđeno, da Srbija podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine i ne priznaje aneksiju poluostrva Krim. Jasno je takođe rečeno da gradnja Južnog toka zavisi od dogovora EU sa Gaspromom. Uostalom, četiri glavna ugovorna preduzeća u projektu Južni tok su iz Italije, Nemačke, Francuske i one će o gradnji Južnog toka sa Gaspromom odlučivati saobrazno pravilima EU. Srbija mora još jasnije da se „izražava” na spoljnopolitičkoj sceni, u odnosu na svoje demokratsko, evropsko opredeljenje, održavajući pritom, kao i druge zemlje, dobre odnose sa svima koji su joj od državnog interesa. Jasno je da će s vremenom morati da ima veću saobraznost u stavovima o spoljnoj politici sa EU od sadašnjih 62 odsto, ali niko, ni EU ni SAD, u ovom trenutku ne traži da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija od Nove godine preuzima predsedavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i ima priliku, nimalo laku, da pokaže svoje umeće u jednom izuzetno teškom i napetom trenutku. Sveukupni izazovi današnje svetske situacije su veliki: kriza na Bliskom istoku, rat sa Islamskom državom, nedovršeni pregovori sa Iranom, a posebno situacija u Ukrajini gde svakog dana, uprkos dogovoru potpisanom u Minsku u septembru, stradaju civili i gde se još uvek ne nazire moguće rešenje. Sledeće godine se proslavlja četrdeset godina od potpisivanja Helsinškog završnog akta, koji je postavio osnovna načela o slobodama i pravima i o suverenosti država, između svega ostaloga. Srbija ima priliku da jasnim stavom odagna sumnje u svoju osnovnu usmerenost ka demokratskom društvu, te uveri svet u svoje jasno opredeljenje za odbranu pomenutih načela.