Arhiva

Vučić i ja smo zajedno došli na vlast, zajedno ćemo i otići

Vera Didanovićk, Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Vučić i ja smo zajedno došli na vlast, zajedno ćemo i otići

Foto Dalibor Danilović

Kome da verujemo, bilo je prvo pitanje koje se samo nametnulo u razgovoru sa predsednikom Nikolićem, na polovini njegovog predsedničkog mandata, u kome, ekskluzivno za NIN, najavljuje svoj novi, konačni predlog za Kosovo.

Prvi put sam to rekao na konferenciji za novinare posle susreta sa komesarom Hanom. On je to čuo. I nije rekao ništa protiv. Ponovio sam to u jednoj TV emisiji, ali je tu došlo do pomalo pogrešnog, možda i zlonamernog tumačenja. Dakle, rekao sam tražiće, a svi su se uhvatili za to da li su već tražili. U pravu su da do sada to nije bio uslov, ali nisu u pravu ako kažu da neće biti. Pa, razgovarali smo sa istim čovekom, čuo sam da će to biti zahtev i blagovremeno sam to rekao da bismo se o tome dogovorili. To ne sme da nas svađa nego da nas okupi i spreman sam da još jednom predložim Vladi naš konačni stav o Kosovu i Metohiji. Na tom predlogu intenzivno radim, jer smo već negde na ivici i svako naše sledeće popuštanje moglo bi da znači da smo se pomalo prećutno sa mnogo čime saglasili, poručuje Nikolić za NIN .

Imate li bar okvir tog predloga?

To će biti moj konačni predlog, o kome ću prvo razgovarati sa premijerom i Vladom. Ako ne postignemo jedinstvo, ja više ništa ne mogu da učinim za Kosovo, jer u mojim rukama nije ni spoljna ni unutrašnja politika. Ali, pošto sam pobedio na direktnim izborima, od mene se očekuje da uvek imam stav i spreman sam, kao i u slučaju prethodne platforme o Kosovu, da predložim inicijalni tekst i da mi Vlada kaže šta je za nju moguće, a šta nije, da dođemo do zajedničkog rešenja i da za to tražimo i podršku u međunarodnim krugovima. Završetak pregovora sa EU stoji nam kao Damoklov mač nad glavom - da li će uslov biti priznavanje nezavisnosti KiM ili da se ponašamo kao da pored nas postoji nezavisna država koju nismo priznali? U mnogim organizacijama nas više i ne pitaju - Kosovo je član Međunarodnog olimpijskog komiteta, a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i pod maskom zaštite ljudskih prava i demokratije takozvana država Kosovo može da postane član i te organizacije. Tim pre što Razvojna banka Saveta Evrope već sarađuje sa Prištinom.

Jeste li o tome razgovarali sa premijerom?

Sa premijerom sam u naznakama poodavno o tome razgovarao i očekujem istovetan stav. Postavlja se pitanje trenutka izlaska sa tim rešenjem, jer za njega, bar u prvo vreme, sigurno nećemo imati podršku, posebno onih država koje su priznale nezavisnost KiM. To će biti velika borba, jer će to biti naš konačan ustupak, a za one koji su priznali Kosovo, to će biti oduzimanje nečega na šta je Priština apsolutno računala. Tim rešenjem niko neće biti zadovoljan, ali ja oduvek i tragam za rešenjem kojim neće biti zadovoljni ni Beograd ni Priština, jer je to jedino realno. Sve drugo bi bilo protivno demokratskim i civilizacijskim principima savremenog društva. Ne treba zanemariti UN, u kojima ćemo imati veliki oslonac za tu borbu.

Ako očekujete da će na kraju biti postavljen taj uslov koji je za nas neprihvatljiv, čemu onda uopšte pregovori sa EU?

Ne pregovara se samo o sudbini KiM, već i o 34 druga poglavlja, kojima se uređuje država, da bude onakva kakvu bismo svi želeli, bez obzira na to da li će biti deo EU. Realnost je i da većina članica EU priznaje nezavisnost KiM i da je nama osnovni cilj članstvo u EU i što bismo mi sada njima govorili da to nećemo. Oni jedva čekaju da mi kažemo nećemo. EU mora da pokaže da li iskreno sa nama pregovara, da li nas hoće ili ne. Ako zaista uslov za članstvo bude da priznamo nezavisnost KiM, to je znak da nas EU neće. Uz to, vrlo je teška i odluka o zajedničkoj spoljnoj politici EU i to su dve stvari na kojima je insistirao Johanes Han. O te dve stvari Vlada mora da ima jasan stav, je li spremna na to ili ne.

Rekli ste da sa premijerom razgovarate o konačnoj poziciji Srbije u odnosu na pitanje priznavanja Kosova. Ali ipak ste najavili svoj predlog o Kosovu?

To će biti predlog Vladi, jer ja po Ustavu nemam prava predlaganja Skupštini. Ja želim sa Vladom da delim sudbinu, jer ako situacija bude loša, uzalud je što predsednik dobro radi. Aleksandar Vučić i ja smo na vlast došli zajedno i zajedno ćemo sa vlasti i otići, ako ne bude dobro. Ali, želim pre toga da predložim nešto što je do minimuma na koji ja pristajem i do maksimuma za koji Vlada misli da može da sprovede. Uzalud je pisati nešto što niko ne može da sprovede. To je za junoše, željne slave. Sad se govori o konačnom rešenju koje će tražiti EU, pa ako ga već traže, zašto ga ne bismo mi predložili? Prvo da ga mi usaglasimo, pa da se o tome dogovaramo i sa Prištinom i sa EU, jer je očigledno da bez potpisa na takvom papiru nećemo moći da računamo na članstvo u EU.

Kada planirate da podnesete taj predlog?

Saznaćete blagovremeno. To nije posao koji treba uraditi da bi propao. Taj posao treba uraditi da se završi, ali bi prvi nacrt mogao veoma brzo da bude gotov i prvo ću ga predstaviti predsedniku Vlade.

Šta to znači brzo?

Kad kažem brzo, to je brzo. Situacija je takva da svi strepe od svetskog rata, zahladneli su odnosi između naših prijatelja Rusije i EU. Svi znamo povod, ne znamo razloge i koliko daleko žele da idu. A kada zvecka oružje i nagoveštavaju se veoma teški sukobi, za koje se ne zna kako će da se završe, kome u svetu pada na pamet da rešava status KiM? Za sve, dakle, postoji pravo vreme, a nekad ga treba tražiti i u međunarodnim odnosima.

Hoćete li u svom predlogu dokačiti drugu tešku oblast, zajedničku spoljnu politiku EU?

Ne. Ja predstavljam Srbiju, ali konkretnu spoljnu politiku utvrđuje i vodi Vlada. Mislim da bi o KiM trebalo svi da zauzmemo zajednički stav, da budemo zajedno. Što se tiče zajedničke spoljne politike sa EU, Vlada je potpuno samostalna da donese odluku o tome, jer ona za to snosi i odgovornost pred građanima Srbije. Nema crkve u kojoj bismo mogli da izmolimo oproštaj za uvođenje sankcija Rusiji, jer bi ta odluka za nas bila katastrofalna. A bilo je već ispipavanja kako reaguje Srbija, ima li među nama podela? Zato sam rekao da Srbiju može da pobedi samo onaj ko je podeli, da bih sprečio da se delimo. Ima mnogo onih koji bi želeli da nas podele. I u našom okruženju, i malo dalje. Kad postane miljenik i EU i Rusije i Kine i Emirata, i Latinske Amerike, Srbija mnogima smeta. Mi danas imamo najbolju moguću poziciju, a ispustićemo je ako počnemo između sebe da se trvemo. Ja razumem da se vlast i opozicija prirodno spore, ali kada ljudi iz vlasti počnu međusobno da se sukobljavaju, onda to nije dobro za Srbiju.

Na šta mislite?

Uopšte kada se u medijima oglašavaju jedni protiv drugih.

Da li se trvenjem može smatrati i izjava ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da bi Srbija trebalo u dogledno vreme da promeni Ustav?

Ne usuđujem se ni kao čovek koji je pobedio na predsedničkim izborima da kažem da sam u stanju da građane Srbije ubedim da treba da menjamo Ustav. Direktno sam učestvovao u izradi ovog Ustava i znam koliko nam je napora trebalo da svi, i vlast i opozicija, ubedimo građane da izađu na referendum. Zato bi svi, a posebno političari koji ne predstavljaju većinu, trebalo da se uzdržavaju od toga da govore o velikim državničkim potezima. Ne priliči im! Nisam nikada dozvoljavao, a i ne dolikuje da oni koji ne predstavljaju većinu tako nešto iniciraju i nameću volju ogromnim političkim strankama od kojih to zavisi.

Kako tumačite takav izlet?

Mislim da je to urađeno pod pritiskom EU koja govori o promeni Ustava. Sada pojedini političari žele da se u očima EU bolje pozicioniraju od drugih, pa kažu da su spremni i na promene Ustava. Da vidimo kakve promene. Šta ako Evropa traži da u Ustavu konačno rešimo pitanje KiM na drugačiji način nego što je sada definisano? Ne verujem u promene Ustava bez usklađivanja koje bi trajalo makar godinu dana, da mogu skoro svi da budu zadovoljni i da se građanima objasni da su te promene neophodne i dobre.

Možda bi građani trebalo da znaju i o čemu ste razgovarali sa predsednikom Putinom nakon odustajanja od Južnog toka?

Pregovori između Brisela i Moskve još traju, ali mislim da je predsednik Putin shvatio da EU više neće dozvoliti nijedan cevovod kojim bi ruski gas došao u Evropu. I kao svaki proizvođač morao je da traži nove kupce, ali to za nas nije rešenje, zato što gas iz Turske do Srbije opet stiže preko EU i ako nije mogao preko Bugarske, neće moći ni preko Grčke. Rekao sam Putinu da ćemo najverovatnije, ako ne bude Južnog toka, morati da se oslonimo na neki gasovod kojim će Evropa da dobije gas od nekih drugih država. Ali to nama nije izvor zarade, nego potrošnja. Imaćemo strahovite gubitke i nesigurnost oko snabdevanja.

Da li smo napravili loš ugovor sa Rusima kada smo 51 odsto NIS-a prodali za 400 miliona evra?

Nikada nam nije rečeno da je NIS prodata za 400 miliona zato što će nam Južni tok doneti neke druge prihode, niti je to deo ugovora. Bio bih najsrećniji ako se sada sa ruskom stranom dogovorimo da hemijsku industriju snabdemo jeftinijim gasom, da vlasnički uđu u ta preduzeća, da se formira ruski investicioni fond koji će da ulaže u poljoprivredu i da se onda ta hrana izvozi za rusko tržište.

Da li vas je iznenadila izjava Putina samo dve nedelje nakon posete Beogradu da se odustaje od Južnog toka, da li vam je tu mogućnost najavio za vreme susreta?

Nije najavio, ali smo razgovarali o tome da se u Bugarskoj uskomešala politika, da je i pritisak EU ogroman i da može da se desi da Bugarska povuče saglasnost na Južni tok, ali niko od nas zvanično to nije znao pre nego što je objavio u Turskoj.

Da li je bilo fer da je prvo pozvao vas da vam kaže da se odustaje?

Mislim da je trebalo da obavesti sve korisnike Južnog toka.

Nabrojali ste nekoliko načina kako bi Rusija mogla da nam pomogne, jeste li te predloge izneli Putinu?

Pre toga smo se Vučić i ja dogovorili, sve što sam ja govorio sa Putinom, o svemu tome je, sa malo više detalja, premijer Srbije razgovarao sa Medvedevom. Zna predsednik Putin da sada postoji neka senka u našim odnosima i da bi sve moglo da se vrlo lako reguliše ako bi se Rusija uvrstila među veće investitore u Srbiju.


Foto Dalibor Danilović

Do sada Rusi nisu bili zainteresovani ni za Petrohemiju ni za hemijsku industriju.


Tako je. To je bilo, ali sada, kada gube uticaj i kada više nema Južnog toka, kada ovde i dalje dolaze investitori iz EU, a ruske banke u Srbiji ne rade skoro ništa, očigledno je da Rusi moraju što pre da odluče hoće li ulagati u Srbiju ili neće.

Pomenuli ste senku u odnosu sa Rusijom, a pojavila se, u tumačenjima ministra Vulina i nekih drugih, senka i u odnosima sa Zapadom, naročito posle puštanja Šešelja.

Često se ministri, čak i neki njihovi činovnici, usuđuju da komentarišu teme koje nisu u opisu njihovog posla, umesto da sačekaju premijera i sednicu Vlade na kojoj bi se utvrdio zajednički stav. Neki baš imaju želju da komentarišu sve što se dešava u svetu i u Srbiji. I ono za šta su dorasli, i ono za šta nisu. Neko mora da im kaže da to ne rade!

Bili ste u petak na sednici Vlade. Neko će, nakon priča o sukobu vas i premijera, reći da je to marketing da sakrijete sukob, drugi će reći da sukoba i nema nego se trudite da pokrijete celo biračko telo...

Vučić i ja sarađujemo i razmimoilazimo se 22 godine. Nikada se nisam trudio da svoje saradnike pretvorim u sebi slične, a to tek ne bi uspelo kod Vučića. On je svoj i sad kada bi čovek pokušavao da mu na silu neke stavove natera u glavu, to bi dovelo do sukoba. Ja to ne radim. On je čovek koji je uvek mogao da mi kaže sa čim se ne slaže i nikad se zbog toga nisam naljutio. Ima sada težak i odgovoran posao i u tom poslu vuče svoje poteze i konsultuje se sa mnom onda kada on misli da mu je potrebno. Sve dok mu ja ne kažem da bi trebalo o nečemu ponovo da razmisli, on zna da nemam šta da mu zamerim. Taj naš odvojeni rad, bez previše javnog zajedničkog pojavljivanja, samo je podgrejao priče koje već postoje 22 godine, da se nikada nismo slagali i onda je postalo jasno da mi treba da se pojavljujemo češće zajedno. A i što ne bismo? Potpuno smo na istoj liniji, premijer ima veću medijsku promociju, ali to je zato što sam ja drugačiji, ja to nikada nisam ni radio, ni voleo.

Zamerili ste svojoj stranci, bivšoj, da vas nije dovoljno branila od medijskih napada.

Nije bilo baš tako. Rekao sam - stranka me nije branila, ali ne branim ni ja sam sebe. Ipak, ponekad mi se čini kao da nisam bio kandidat stranke na predsedničkim izborima. Možda sam ja kriv zato što stalno govorim i osećam se kao predsednik svih građana, ali uvek kažem da postoji jedna stranka koju volim više od drugih. Iskreno sam rekao da imam neku tugu što se niko ne oseti bar kao pojedinac pozvanim, ko me poznaje jako dobro, pa da kaže ljudi, to nije tačno. Nekako postoji manir šta da ga braniš, počeće novine da pišu o tebi. Mislim da je preveliki strah od negativnog pisanja u novinama kod mnogih ljudi.

Smatrate li prirodnim da se, kada završite mandat jednog dana, vratite na mesto predsednika stranke?

Prvo zavisi da li ću fizički moći da obavljam bilo koju funkciju u političkoj stranci. Ja sam zdrav i mislim da mogu još mnogo da radim, ali da li ću da se namećem nekome za funkciju predsednika stranke ili ću da pomažem da stranka funkcioniše, o tome ćemo da razmišljamo kada dođe vreme za to. Sigurno neću da se ubacujem u točkove lokomotivi koja izvanredno ide. Ako SNS sa predsednikom Vučićem bude funkcionisala kao što sada funkcioniše, šta će joj drugi predsednik?

Da li razmišljate o kandidaturi na predsedničkim izborima s obzirom na to da ima onih koji su javno izneli svoju kandidaturu, poput ministra Dačića?

Ja razmišljam o tome da li mi je potrebna nova kandidatura, o tome razmišljam.

I?

Zavisi da li me pitate u podne ili ponoć. Ako me pitate bunovnog, iz sna, reći ću vam da nema šanse.

Sad je, ipak, podne.

Ako me pitate u podne, ja ću vam reći da sam dužan da ovaj posao dovedem do kraja, u okviru onoga što Ustav definiše, ako pobedim. I ako budem ovako zdrav kao danas, mislim da će morati da se namuče da me pobede.

Ima li razmišljanje o predsedničkom mandatu veze sa peticijom koju radikali skupljaju za vašu smenu?

To je stranka koja je 2008. pretrpela udar od strane svog predsednika, a sada će biti dokrajčena, jer se svela na performans. To se ne očekuje od stranke koja je ozbiljna. Ja uopšte ne razmišljam o tome šta rade Vojislav Šešelj i SRS.

Da li sa ove vremenske distance smatrate da vam je diploma nanela više političke štete nego bilo kakve koristi?

Očekivao sam da mi kum donese doktorat, a on mi opet doneo neke diplome... Što bi mi donela štete ili koristi diploma, kada je to istraženo u vreme kada sam bio u opoziciji i kada su svi čekali da utvrde da je bilo nekih nepravilnosti. Niti mi je donela koristi, niti mi je donela štetu. Ali, i moje cipele smetaju nekome, što ne bi i diploma?

Rekli ste da iza medijskih napada stoji nečija potreba da vas ne bude. Ko želi da vas skloni?

Ja mislim da je, onima kojima je u interesu da na Srbiju vrše veći uticaj nego što vrše, da im je u interesu da Aleksandar Vučić i ja ne budemo na funkciji.

Zašto onda napadi idu na vas a ne na Vučića?

Zato što je dovoljno da se ja sklonim, ostaće bez podrške.


Foto Dalibor Danilović

Neki misle da će mu to olakšati poziciju.

Neće sigurno. I njemu je mnogo lakše kada istupim u javnost sa zajedničkim stavom i kada zna da ima podršku predsednika Republike. Ko bi to još mogao da bude predsednik Republike i da narod misli da je njegovo mišljenje važno i to u ovakvom ustavnom uređenju, u kojem je najvažnije mišljenje predsednika Vlade? Aleksandar Vučić i ja smo tim. Ako se tim razbija, verovatno se ide na to da ću ja prvi da odem, jer mi je dosta svega. A ja vam kažem da neće da valja ako se taj tim razbije! I ne može da se razbije dok sam ja pri ovoj pameti. Uvek ću da pomognem Aleksandru Vučiću, pa ću čak da uradim nešto što je njegova želja, a mislim da je moglo i drugačije. Samo da ovaj tim ostane.

Kome smeta tim Vučić-Nikolić?

Na domaćoj sceni - svima.

Uključujući i vaše koalicione saradnike?

Da, smeta i onima koji sa nama sarađuju.

Mislite na Dačića?

Mislim na one koji sa nama sarađuju. Svako u inostranstvu posmatra sa svoje tačke gledišta i ako se govori o tome, što je delimično tačno, da sam ja više privržen Istoku, iako na mene ne mogu da utiču ni Putin, ni Angela Merkel, a da Vučić naginje Zapadu - iako znam da mu je cela porodica rusofilska i ne može on baš iz tog okvira previše da izađe - onda biste mogli da kažete da ni Rusima ne odgovara da budemo u timu Vučić koji bi više voleo EU i ja koji bi više voleo Rusiju. Isto tako može da se kaže da ni Briselu ne odgovara da budemo u timu ja, koji više volim Ruse i Aleksandar Vučić koji naginje Zapadu. A u stvari, to je naša najveća snaga koju bi možda mnogi želeli da slome zato što tek sa tom snagom možemo da vodimo politiku kakvu Srbija sada vodi. Ne komanduju nam ni Moskva, ni Peking, ni Vašington, ni Brisel. Mi odlučujemo o tome šta je najbolje za Srbiju i ne dopuštamo da se bilo kakvi pritisci reperkutuju na našu politiku. Ako bi se tim razdvojio, ako ode bilo ko od nas dvojice, bila bi to pretpostavka za svrstavanje na neku stranu, što nije dobro za Srbiju.

Šta je sa nelegalnim vikendicama vaših sinova?

Za to su me već napadali u dva izborna ciklusa. Te sojenice stoje već 10 godina tamo na Savi...

Da li je to opravdanje što stoje 10 godina?

Ne, ali hoću da kažem da se sada to izvlači. Ako je to oružje za napad na mene, trebalo je 10 godina da me gaze zbog toga. Zašto nisu? Tamo je bila močvara, puna zmija. Mnogi ljudi, entuzijasti godinama su to uređivali, izvezli smo stotine kamiona šuta i prilično je to lepo urađeno, ali stalno preti opasnost od poplava, ali ljudi to rade na sopstveni rizik. To nisu skupi objekti i ako neko donese odluku da se to ruši, neka prvo sruši sojenice mojih sinova. Ali, ne bi valjalo da sruši samo njih. A ne bi valjalo ni da sve budu srušene, jer tu ima na stotine sojenica. I mnogo je lepše na stotine tih kuća u tom zelenilu nego sto ruševina, ali kako odluče, tako će da bude. Uostalom, u Beogradu ima 250.000 nelegalizovanih kuća. Tako je i to napravljeno i ne osećam nikakvu grižu savesti, jer se u Srbiji više ne zna šta znači legalno, a šta nelegalno.

Da li bi bilo logično od nekoga ko je predsednik, ko predstavlja državu, da sam sruši nelegalni objekat, da ne čeka rešenje nadležnih organa?

A da li time dovodim u rizik sve one komšije tamo, da neko sruši i njima zato što sam ja prvi srušio sebi? Pa će još da kažu - ti ćeš da se snađeš i ponovo da sazidaš, a mi smo ovo jedva i nikada nećemo moći ponovo. Ja to nisam zidao kao predsednik države, već mnogo ranije. Možda predsednik države treba da razmisli kada radi nešto bez razloga. Ali ovo je urađeno pre 10 godina, promenila su se tri zakona o legalizaciji i svaki put su moji sinovi podnosili zahtev za legalizaciju.

Jedna od stvari zbog kojih se govori o neslaganju između vas i premijera je bila i vaša izjava da biste vi sa tajkunima drugačije uradili, da biste pokušali da ih iskoristite?

To je tumačeno tendenciozno. Nisam ja rekao ništa novo, ja sam to rekao kada sam izabran za predsednika, ali niko se ne seća šta sam govorio, već kad to ponovim onda kažu - evo ga sada on kaže šta bi radio. Ja sam tada rekao - sprovodite istrage, ali vi morate da znate da ti bogati ljudi možda mogu da podignu po jedan nerazvijen region. Onaj ko je kriminalac treba da ide u zatvor, ali prvo da deo svog ogromnog kapitala vrati građanima Srbije. Tu ideju nije podržao Ivica Dačić, koji je u to vreme bio predsednik Vlade i zato ona nije mogla da bude ostvarena. U međuvremenu se to uskomešalo, zakovitlalo i skoro svi bogati ljudi stavljeni su na stub srama. Očigledno je da su se mnogi obogatili na sumnjiv način, koristeći veze sa političarima i bankama. Oni su izvlačili, a država je upumpavala novac u banke. To sasvim sigurno može da se dokaže i da se počinioci procesuiraju, ali se bojim da su u međuvremenu svi sklonili novac koji je mogao da bude iskorišćen i za neke dobre stvari. Sa druge strane se zakon o privremenom oduzimanju imovine negde primenjuje, a negde ne. Voleo bih da znam šta to tužilaštvo radi, kako se nekima odmah oduzima imovina, drugima se ruši, a trećima ništa... Ja sam obavešten o mnogim akcijama, ali nikada niko od mene nije saznao šta se priprema, jer nemam nijednog čoveka koga bih obavestio da beži zato što kreće borba protiv kriminala u Srbiji. Bojim se, međutim, da tužilaštvo u svojim fiokama, pod firmom samostalnosti, drži slučajeve koji bi mogli da budu suđeni, a ponekad mi se čini da pokreće slučajeve koji možda neće moći da budu presuđeni. I ne znam u čijem se to interesu radi i šta iz svega toga može da izađe. Zato bi trebalo da se otvore sve te fioke i svi predmeti iznesu pred ministra pravde i da se kaže - evo ovo imam, ovo nemam, ovo ne možemo, ovo možemo. I onda bi država rekla da li je spremna za borbu protiv kriminala ili ne.

Nemam razloga da krijem suprugu

Medijski napadi se vrte i oko Fondacije vaše supruge. Zašto ne izađete sa podacima o fondaciji, recimo?

Na ovim prostorima imali smo supruge koje su vodile države, imali smo predsednike za koje niste znali da li su oženjeni, a ja mislim da niti je imalo razloga da se moja žena meša u politiku, niti imam razloga da je krijem. Fondacija je formirana da obezbedi da se majke porađaju u boljim uslovima nego što je to danas. I nema nijedan dinar iz budžeta ili javnih preduzeća. Ni od Miroslava Bogićevića privatno, niti od njegove bilo koje firme. A moglo je da se desi da je uplatio pre nego što je priveden i osumnjičen i to ne bi moglo da bude sprečeno. Na sreću nije se desilo, jer ne znam da li će i ko jednog dana biti na optužnici. Novac je uglavnom iz inostranstva, a donatori ne žele da budu imenovani iz više razloga. Jedan je da će u njihovoj državi ili u njihovom regionu neko da pita - što ste dali Srbiji, a nama niste? Ako otkrijete ime jednog od donatora, on više nikada neće hteti da donira u Srbiju. Javnost to i ne treba da zanima, već samo koliko je novca ušlo, koliko je izašlo i na šta je novac potrošen, a to država i kontroliše. Država ima uvid u poreklo novca i izvore, preko Ministarstva finansija Uprave za sprečavanje pranja novca. Uprava bez sudskog naloga, u bilo kom trenutku po zakonu može da proveri sve iznose preko 600.000 dinara. Zahvaljujući Fondaciji uspeli smo u Srbiju da donesemo sedam miliona evra. Bez Fondacije tog novca ne bi ni bilo i sav bi, da nije bilo poplava, otišao u modernizaciju i opremanje porodilišta, nabavku medicinske opreme, aparata... Ne znam šta je greh Fondacije, izuzev da je radila brzo, efikasno i da su joj režijski troškovi manji od jednog promila. Iako su dozvoljeni režijski troškovi do 30 odsto, ova fondacija će na ukupnu sumu od sedam miliona evra, koliko je na njen račun do sada uplaćeno, imati oko 50.000 evra troškova. Greh Fondacije je, izgleda, i to što je vodi žena predsednika Republike. A ima li išta lepše od toga?

Za neke je to i najspornije?

Čitao sam intervju sa Jelisavetom Vasilić u NIN-u, koja kaže da je 30 godina bila sudija, a izrekla je niz besmislica, pa i onu da je zabranjeno predsedniku da delovanjem podiže ugled supruge, uz uvredu ko je ta Dragica Nikolić i ko bi njoj dao pare. Pa ko bi ikome dao pare ako nema poverenje u njega. U 60 odsto država na svetu fondacije osnivaju države i vode ih šeici, princeze, prve dame. Tamo države daju novac za to, a ovde nema nijednog dinara državnih para.

Praviću rakiju i kad budemo u EU

Da li su možda stroga pravila proizvodnje rakije u EU jedan od razloga što ste vi više okrenuti ka Rusiji nego EU?

Niste u pravu. Stroga su pravila i kod nas. I kod nas možete za ličnu upotrebu da pravite kako god hoćete, ali sve što je namenjeno tržištu potpuno je regulisano zakonom i morate da imate laboratoriju, tehnologa, uzorke svake serije, posebno onih koje idu u inostranstvo, morate da registrujete. A to što postoji divlje tržište rakije to je nešto sasvim drugo. Nisam protiv EU zbog rakije. I tada ću da pečem rakiju kao što i sada pečem za svoje zadovoljstvo. Možda ću, kada mi prestanu svi mandati, početi da proizvodim i za tržište, ali ne u Srbiji. Toliko sam rakije poklonio i toliko ljubitelja moje rakije danas ima u svetu da uopšte ne strahujem za to da bih i tim poslom mogao sasvim uspešno da se bavim.

Ko su ljubitelji vaše rakije od poznatih svetskih političara?

Nema političara koga sam sreo a da mu nisam poklonio rakiju. I nema kome sam poklonio, a da nije njome zadovoljan. Rusi, koji celog života piju votku, kada prvi put osete voćne rakije, više ne priznaju votku za piće.