Arhiva

Svilen konac a kineski kroj

Petrica Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Svilen konac a kineski kroj

Foto Oliver Bunić

Ako je Kina ovu, 2014. proglasila godinom promocije investicija i veće trgovinske razmene sa zemljama centralne i istočne Evrope, a njeni graditelji završili svoj najveći infrastrukturni projekat u Evropi, most Zemun-Borča, da li je onda Treći samit Kine i 16 zemalja regiona u Beogradu logičan kraj godine? Sagrađeni most, koji će dva premijera, Li Kećiang i Aleksandar Vučić, svečano otvoriti u četvrtak, mogao bi da postane simbol bitke za nekoliko milijardi dolara, koliko Kina planira da uloži u infrastrukturne i energetske projekte u zemljama centralne i istočne Evrope.

Dilema je da li će u toj borbi biti saveznici ili konkurenti. I da li je Srbija sposobna da postane kineska kapija za Balkan i Evropu, kako su je nazvali inostrani mediji, tumačeći organizaciju Samita kao još jednu kariku u lancu tih naših ambicija. Jer od toga zavisi koliko će na regionalne, a koliko na nacionalne infrastrukturne projekte izboriti od pomenutog novca, ali i kojom će se brzinom ti projekti realizovati, pošto vremena skoro da i nema. Isto kao što nema ni para, a sve manje i prostora za nova zaduživanja, pa makar to bilo i za izgradnju infrastrukture. Ali zato je potrebe za novim investicijama i povećanje izvoza, što bi omogućilo kakav-takav privredni rast, napretek.

I dok Kina očigledno ima novac, pa premijer Li Kećiang najavljuje osnivanje novog investicionog fonda od tri milijarde dolara, ali i plan da povećanjem investicija i trgovinske razmene ostvari svoj san o prodoru na evropsko tržište, spisak želja ovog dela Evrope, čini se, beskonačan je. U skladu sa željom Kećianga da sagradi kopneno-pomorsku ekspresnu liniju između Kine i Evrope.

Bilateralni susreti koji su prethodili zvaničnom Biznis forumu i susretu 16 lidera svedoče da bi vlade tih zemalja od kineskih kredita gradile nova energetska postrojenja, nuklearne elektrane, auto-puteve, brze pruge, luke, industrijske zone Nešto svaka za sebe, a ponešto i zajedno.

Tako se u Srbiji kao najznačajniji uspeh Samita pominje potpisivanje sporazuma o revitalizaciji pruge Beograd Budimpešta i izgradnji novog koloseka. Aleksandar Vučić kaže da je ponosan na ovaj dogovor i da je planirano produženje te pruge do Makedonije i Grčke. Ideja je da Studija izvodljivosti za prugu Beograd Budimpešta bude završena do narednog leta, kako bi vozovi tom trasom već sredinom 2017. mogli da jure barem 200 kilometara na sat, a sada idu brzinom puža. Ili tačnije bicikla, kako pre nekoliko meseci reče Peter Sijarto, državni sekretar za spoljne poslove Mađarske.

Srbija se nada da modernizacijom železnice može postati kičma teretnog saobraćaja na Balkanu, kako je za NIN rekao i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, a Kina da bi vozovi koji kinesku robu prevoze od luke Pirej do centralne Evrope, mogli da idu brže i time transport učine jeftinijim.
Kineska kompanija Kosko, naime, zakupila je pre nekoliko godina dva terminala luke u Pireju, uložila u nju nekoliko stotina miliona evra, a što je još važnije, namerava da 30-godišnji zakup cele luke plati više od 2,5 milijardi evra.

Osim pruge, u Vladi Srbije očekuju ubrzanje realizacije Druge faze projekta Kostolac B, koji podrazumeva izgradnju trećeg bloka termoelektrane snage 350 megavata, ali i proširenje proizvodnje ugljenokopa Drmno sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje.

Sa Kinezima se svojevremeno razgovaralo i o izgradnji novog energetskog postrojenja u termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, tada je čak potpisan i Memorandum o razumevanju, ali je kasnije, isti takav i jednako neobavezujući dokument Srbija potpisala i sa nemačkom kompanijom RWE.

Kinezi u Srbiji već grade deonicu na Koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom, a Samit bi trebalo da posluži Srbiji da dogovori koncesiju za još dve preostale deonice, a Crnoj Gori, po svoj prilici, da dogovori izgradnju svog dela ovog međunarodnog auto-puta. U medijima se spekuliše i o kineskom kreditu za novi most na Dunavu, kod Vinče i o izgradnji luke. Konkretni razgovori i potpisivanje 22 sporazuma i memoranduma o razumevanju u gotovo svim oblastima planirani su za sredu, dan nakon što je ovaj broj NIN-a otišao u štampu.

I dok opozicija ne spori važnost organizovanja Samita, zbog značaja investicija u infrastrukturu, energetiku i industriju, bez kojih u Srbiji skoro neće biti privrednog rasta, neki od njih tvrde da Vlada nije spremno dočekala kineskog premijera Kećianga i da nema nijedan novi projekat, jer su i pruga i termoelektrana, ali i eventualna koncesija za pojedine deonice auto-puta od Beograda do granice sa Crnom Gorom, projekti o kojima se već neko vreme razgovara, a prethodne faze već realizuju.

U Srbiji se danima uoči susreta predstavnika Kine i 16 zemalja ovog dela Evrope upozoravalo da Brisel ne gleda blagonaklono na ovakve skupove, a u prilog toj tezi idu i izjave Aleksandra Vučića da je za Srbiju članstvo u EU nacionalni prioritet, ali i poziv Li Kećianga Evropi da podrži kinesku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope.
Sa druge strane, pojedini domaći analitičari ne kriju nadu da bi ovakvi skupovi i neskrivena namera Kine da se ekonomski širi, mogli poslužiti Evropi kao lekcija, da politiku stalnih uslovljavanja zameni politikom povoljnih kredita i infrastrukturnih investicija.

Premijer Kećiang poručio je da će vlada u Pekingu podržati kineske kompanije da u ovom delu Evrope otvaraju fabrike za proizvodnju opreme, materijala i postrojenja, potrebnih za gradnju infrastrukture, a to će doprineti i otvaranju novih radnih mesta.

I kada smo već kod investicija u industriju, pominje se kinesko interesovanje za PKB, ali i strateško partnerstvo sa kompanijama 14. oktobar iz Kruševca i Prva petoletka iz Trstenika. Miloš Isailović, generalni direktor 14. oktobra kaže za NIN da su predstavnici kineske državne kompanije Čajna tehnolodži inžinjering grup obišli kruševačku fabriku kako bi videli proizvodni program i razgovarali o budućem strateškom partnerstvu.

Nismo potpisali nikakav dokument. U pitanju su početni razgovori o eventualnom partnerstvu dve kompanije, jer Kinezi planiraju da investiraju u rudnike uglja i proizvodnju opreme za eksploataciju rude, a ukoliko bismo ugovorili saradnju namera im je da deo te opreme proizvode u Trsteniku i u 14. oktobru, kaže za NIN Isailović.

Još jedna kruševačka i to privatna kompanija, Rubin, pohvalila se kako je na Samitu potpisala Memorandum o saradnji i razumevanju sa kineskom državnom firmom Sinohem internešenal tendering. Posle odlične dvogodišnje saradnje sa Rubinom, Sinohem je spreman da iskoristi svoje prednosti i kroz široku nacionalnu mrežu proširi prodaju srpskih proizvoda iz Rubina, kažu u domaćoj kompaniji uz napomenu da će od sada izvoziti mnogo veće količine pića na tržište Kine. Uz to, u Rubinu kažu da su razgovarali i sa delegacijom kompanije Guan Nan, koja se posle interesovanja za kupovinu Vršačkih vinograda, sada interesuje i za strateško partnerstvo sa Rubinom.

Ostaje da se nadamo da posle svega ne bude kao sa našim ovogodišnjim izvozom u Rusiju, koji je nakon uvođenja sankcija EU ovoj zemlji i najava velikih mogućnosti za domaće izvoznike, umesto rasta zabeležio - pad. I može li Srbija iskoristiti ovaj Samit da, između ostalog, smanji ogromni jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni sa vodećom azijskom ekonomskom silom, kao što su to uradile neke druge zemlje centralne i istočne Evrope nakon prethodna dva samita u Varšavi i Bukureštu. Ili je to za Srbiju, ipak preveliki zalogaj, s obzirom na to da je Kina daleko, a domaća privreda nejaka i nekonkurentna, pa džaba što Kina svojim partnerima u ovom delu Evrope poručuje da u narednim godinama planira uvoz od neverovatnih 10.000 milijardi dolara.

I da ne bude zabune, Srbija je svoj izvoz u Kinu u 2013. povećala za 40 odsto u poređenju sa 2012. Nevolja je samo što su i sa takvim dinamičnim rastom izvozom u Kinu srpske kompanije lane zaradile samo 6,9 miliona evra! Ili 164 puta manje nego što su potrošile na uvoz kineske robe.

Infrastruktura

Na Samitu je najavljeno i otvaranje Koordinacionog tela za infrastrukturu u Beogradu. Kineski premijer Li Kećiang najavio je i formiranje Poslovnog saveta Kine i 16 zemalja regiona. U Pekingu je ranije već formiran i Sekretarijat zadužen za saradnju ove zemlje sa državama centralne i istočne Evrope.