Raspust bez knjižica

Foto Dušan Milenković

To nije bio dovoljno veliki kompliment da omekša novčanik prosvetnih radnika pa su petonedeljni štrajk zbog smanjenja plata i drugačijeg odnosa plata u prosveti radikalizovali ne objavivši kraj polugodišta. Raspust formalno neće ni početi, jer će ocene biti zaključene samo u školskim dnevnicima, a ne i na odeljenskim većima i u knjižicama.

Ministar Verbić negirao je mogućnost da se to dogodi, jer će se, kako kaže, uvek naći neko ko će hteti da održi sednicu i zaključi ocene. Pride je pozvao direktore škola da ne drže đake za taoce i adekvatno kazne štrajkače, koji krše Zakon o štrajku potpunom obustavom.

Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je pretnja kaznama i spiskovima neposlušnih poziv na krivično delo, ali ne veruje u efekat. Osim toga, pitam se da li ministar u podrumu drži neku rezervnu ekipu od stotinak hiljada koja će održati odeljenska veća.

Prema podacima Ministarstva prosvete u oko 90 odsto škola nastava se odvija, dok u više od polovine nema štrajka niti skraćenja časova. Delimična ili potpuna obustava nastave organizovana je u 12 odsto škola (212 od ukupno 1.768 osnovnih i srednjih škola), dok je u 35 odsto skraćeno trajanje časova na 30 minuta. Podaci prosvetnih radnika su da u oko 300 škola nema nastave, a da je preko 1.150 njih u štrajku. Istina je da više od 80 odsto učitelja, nastavnika i profesora u ovom trenutku štrajkuje.

Ponudu Ministarstva da prihvate jednokratnu pomoć od 7.500 dinara, prosveta smatra nepristojnom, iako je prosečna plata od oko 43.000 smanjena na 39.000 dinara. Dogovori za koje u ministarstvu kažu da su postignuti - usaglašavanja kolektivnog ugovora, rada na izmeni krovnog zakona u prosveti i uvođenje platnih grupa i razreda Matijević ne negira, ali tvrdi da se njihova verifikacija svesno odlaže da bi se kupilo vreme.

Poslednja je, razume se, reč ministra finansija, a pošteno govoreći od samog početka Verbić je u jednom ostao dosledan. Da para nema ponovio je nebrojeno puta, ali je NIN pre svega nekoliko nedelja dokazao da ih je bilo i da je polovina planirane uštede od smanjenja plata u javnom sektoru već potrošena na zarade prekoredno zaposlenih. Na zarade činovnika zaposlenih između januara i avgusta i uprkos zabrani zapošljavanja otišlo je 100 miliona evra, više nego dovoljno da se izbegne talačka kriza školstva.