U drugom planu

Ministarstvo kulture i informisanja postaje sve više Ministarstvo informisanja, a sve manje kulture. Našem ministru to kao da je milo i drago, ili vraća kulturi „milo za drago“. Nešto su nezadovoljni, imaju primedbe, ne aplaudiraju mu dovoljno. Do prošle godine sredstva za delatnost informisanja iznosila su tek nekoliko procenata budžeta Ministarstva, a u 2015. godini ona čine više od polovine, u brojkama 9.147.990.000 dinara. Za kulturu je planirano oko 7.000.000.000 dinara. Ponadali smo se pre dve godine da će kultura dostići onaj sanjani procenat od 1 odsto ukupnog budžeta Republike, a on se strmoglavio na 0,65 odsto. Pošto narod sluša šta priča SSV (sve i svja Vlade, tj. premijer) i pošto je narod u decembru primio umanjene plate i penzije, shvatio je: mora da se štedi! Međutim: ništa nije tako kako se čini, tj. priča. Budžet Ministarstva kulture i informisanja je novembarskim rebalansom uvećan za preko 300 miliona dinara. Te pare kao i one koje su smanjene kulturi prelile su se u informisanje. Budžet za 2015. uvećan je za dodatnih 357 miliona. Opet se ulilo u informisanje. Za javne servise (RTS i RTV), prvo je bilo planirano 7.500.000.000. Rebalansom je povećano na 8.400.000.000 sa javnim preduzećima (Tanjug i ostali) ukupno je bilo 8.775.000.000. Za 2015. planirano je 8.893.000.000. I ostale stavke za informisanje su uvećane. Ukineš narodu TV pretplatu od 500 dinara, uzmeš mu od plata i penzija po tri, pet, deset hiljada, a onda od tih ušteda „ulupaš“ milijarde u javne servise. Narodu reforme, televizijama milijarde. Kultura je takođe pod „reformama“: pare su na svim pozicijama drastično smanjene. Ima i dve uvećane. Jedna je za obnovu Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Nadamo se da će pare biti iskorišćene. Bile su planirane i u 2014. godini. Najpre je u budžetu bilo 886 miliona, rebalansom smanjeno na 452 miliona, a prema poslednjim podacima utrošeno je manje od 160 miliona. Ne, nije se štedelo, nije se radilo pa se nije ni trošilo! Budžetski plan prati izjave ministra Tasovca, tj. njegova obećanja o završetku radova na ovim muzejima. Tako su za Muzej savremene umetnosti planirana sredstva samo u 2015. godini i to u iznosu od 975.805.000. To je kraj, tj. početak, odnosno otvaranje MSU. Za Narodni muzej u 2015. godini planirano je da se potroši 640.422.000 dinara, a u 2016. godini 263.701.000 dinara. To bi značilo da se uistinu planira završetak radova i otvaranje u 2016. godini. Postoje pare, postoje obećanja. Samo da se radi i uradi i eto razloga da se ministru aplaudira. Konačno! Druga uvećana pozicija izaziva sumnju. Kod ustanova savremenog stvaralaštva na poziciji namenjenoj za tekuće održavanje sredstva su planirana u iznosu od 267 miliona, dok je u ovoj godini bilo tek 14 miliona. Republika ima pet ustanova u ovoj oblasti: Narodno pozorište, Filmski centar, Beogradsku filharmoniju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Ansambl „Kolo“. Tekuće održavanje podrazumeva krečenje, sitne popravke (bez instalacija), sve ono za šta ne treba građevinska dozvola. Šta će da se kreči za preko 2,2 miliona evra ? To su povećanja u kulturi. Sve ostalo su smanjenja. Posebno, kod zaštite kulturnog nasleđa, i to po svim osnovama: kod projekata, kod transfera lokalnim samoupravama, kod ustanova. Republika ima 22 ustanove zaštite i to sve takoreći, „gigante“: Narodni muzej, Narodna biblioteka, Muzej savremene, Etnografski, Muzej primenjene, Muzej Jugoslavije, Istorijski muzej, Arhiv Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika itd. NJima su sredstva za programe smanjena sa 398.900.000 na 185.706.000 dinara. Važno nam je kulturno nasleđe, zar ne? Vidi se iz aviona. Ni ustanove savremenog stvaralaštva nisu pošteđene. Sa 675 miliona spale su na 504 miliona. U Ministarstvu su tvrdili da nikad više para za film nije bilo nego u 2014. godini, preko 300 miliona za Filmski centar. Za Narodno pozorište izdvojeno je oko 100 miliona, Filharmoniju nešto malo manje. I kad se sve to sabere, za tri ustanove oko 500 miliona. Sad je za pet ustanova 504 miliona. I to sa sopstvenim prihodima, što znači da će iz budžeta biti mnogo manje. Onomad kad su donošeni medijski zakoni i ukidane pare od tv frekvencija za film, rekoše iz Ministarstva da će to nadoknaditi iz budžeta. E, pa nisu! Nadoknadili su televizijama, uz to im oprostili i dugove za film. Neki su „zakinuti“, a neki su nestali iz budžeta. Nema više pozicija za: matične biblioteke, kulturu nacionalnih manjina i izvorno narodno stvaralaštvo i kulturni amaterizam. Možda će reći da će se finansirati sa nekih drugih pozicija. Kako, kad su sve „oglodane“? Neke pozicije su nestale, ali se pojavila jedna nova. Za one koji prate izjave ministra Tasovca, ona neće biti iznenađenje. Pojavila se „Digitalizacija“ sa iznosom od 150 miliona i to u okviru razdela Ministarstva. Bilo bi neophodno da ministar objasni šta podrazumeva pod ovim pojmom i zašto ovolike pare? Biblioteke, arhivi, muzeji, zavodi, Kinoteka, već godinama rade na digitalizaciji svojih fondova. Oni i treba to da rade i da nastave. Zašto se formira poseban fond i zašto toliko para za opremu? Kultura je nekako slična penzionerima. Uzmu im od penzija i kažu: to je ulaganje u budućnost. Šta je njihova budućnost? Pa, digitalizacija! I to odmah! Dok ne ostanu samo nadgrobni spomenici, arheološka nalazišta, usmena predanja, tj. nematerijalno kulturno nasleđe. Da ostanu zapisi na „nosačima“ slike i zvuka. Tako i kultura! Digitalizujmo pre nego što se sve uruši. Bar do sledećih izbora! Za izbore su posebno važni mediji. Postaje jasno da se u Srbiji uobličava jedan specifičan politički i ekonomski model u oblasti informisanja. Zakonima učiniš ustupke medijima ili ih vežeš za državne pare i - obezbediš lojalnost. Nema brutalne cenzure i potkupljivanja. Privatnim tv kućama ozakoniš višestruko vlasništvo, gledaš im kroz prste zbog poreskih i drugih dugovanja. Oni - lojalni! Štampani mediji bore se za oglase, bore se za pristup ekskluzivnim informacijama, bore se da budu bliski sa oglašivačima i uticajnim pojedincima, bore se da iskažu lojalnost. Javni servisi postali su zavisni od budžeta,Tanjug zavisi od budžeta, država je još uvek vlasnik ili suvlasnik nekih medija i oni šta će: lojalni! Nezavisne produkcije, organizacije, udruženja bore se za opstanak, svaki dinar dobro dođe i oni šta će: na budžet. I onda moraju koliko-toliko da budu - lojalni. Biće ih sve više, mislim, tih lojalnih. Jer je i para za njih sve više. U budžetu Ministarstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, tj. za nezavisne projekte, u 2014. godini potrošeno je oko 40 miliona. U 2015. godini za takve projekte planirano je 210.520.000 dinara. Pet puta više para! Pomoći će mnogima da prežive. Biće zahvalni! I lojalni! Ili će bar postaviti granice svoje kritičnosti. Šta će, moraće! Članovi komisija za izbor projekata su ljudi sa integritetom - uglavnom. Odluke o finansiranju pravedne - uglavnom. Vlast dokazano sklona da podseti ukoliko se pređe granica kritike: dobio si honorar za rad u komisiji, dobio si pare za projekat, možda dobiješ i neku opaku naslovnu stranu ne budeš li primereno lojalan. To je taj krug, zatvoren, začaran! Klasika! Šekspir: „Niti pitaj, nit se nadaj, niti sumnjaj“