Prvo bankrot, onda kredit

Foto Đorđe Kojadinović

Iako najavljen za kraj novembra, konačnog plana Ministarstva privrede za 502 preduzeća koja su ponuđena na prodaju još uvek nema. Zato se još ne zna ni da li će i kada Srbija moći da računa na kredit Svetske banke od 400 miliona dolara, od čega je deo namenjen i za restrukturiranje EPS-a i Železnica.Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu za NIN kaže da sada sve zavisi od Vlade.

Od tri pitanja, nijedno nije potpuno rešeno. Ministarstvo privrede tvrdi da ima plan za preduzeća koja će morati u bankrot, jer niko neće da ih kupi, ali taj plan mora da odobri Vlada. Obećali su da će to uraditi 31. decembra ili 1. januara. Drugo, za preduzeća, za koja ima zainteresovanih, mora se usvojiti plan Tri M (metod, mere i model privatizacije) za svako od njih, da li će se prodavati imovina, kapital, tražiti strateški partner ili će se dokapitalizovati. Agenciji za privatizaciju su predloženi modeli za 95 preduzeća. Za neka velika, za državu važna preduzeća, isključivo će se tražiti strateški partner, a za oko 50 preduzeća odluku ne može doneti samo Ministarstvo privrede, jer su u nadležnosti više ministarstava. Sve bi to trebalo da bude jasno do sredine januara. Tako su nam bar obećali. Treće je pitanje otpremnina, jer je potreban novi propis za primenu socijalnih programa, kaže Verheijen.

Da li ste Vladi dali neki rok?

Ako ne budemo odgovore na ova tri pitanja imali u januaru, kredit neće biti odobren u martu. A što se više čeka, dugovi će biti sve veći. I tih i preduzeća kojima ne plaćaju usluge, a tu su EPS, Železnice, vodovod

Izjavili ste da je Vlada napravila dobar okvir za duboke reforme. Šta to znači?

Reforme su ranije bile parcijalne. A ako se, na primer, problem penzija ili plata u javnom sektoru rešava izolovano, taj problem se opet vrati. I zato se i vrtimo u začaranom krugu. Država za 502 preduzeća izdvaja subvencije, a ona ne plaćaju poreze, struju, gas, doprinose, pa je manje novca u Fondu za zdravstveno osiguranje, u budžetu ili na računu EPS-a. Ali nisu samo ona problem. Sva velika državna preduzeća, izuzev EPS-a, imaju ozbiljne finansijske poteškoće, a i EPS će ih imati uskoro, ako se ovako nastavi. Ta preduzeća nisu dobro strukturisana, njima se loše upravlja i ne plaćaju im se usluge koje pružaju. Ali, ni njihovi problemi se ne mogu rešavati izolovano, jer, na primer, smederevska Železara duguje Železnicama Srbije, a one EPS-u struju. I to je taj začarani krug, u kome se problemi gomilaju.

Verujete da sad postoji plan i volja da se to reši?

Po prvi put, sa fiskalnom strategijom, ovi problemi se sagledavaju na sveobuhvatan način. Postoji, međutim, i drugi deo javnog sektora - obrazovanje i zdravstvo - za koji takođe treba utvrditi koliko košta i kakav je kvalitet usluga koje pruža. Ako se u naredne dve-tri godine stvari postave na svoje mesto, to će Srbiji omogućiti više investicija i novih radnih mesta u privatnom sektoru.

Fiskalni savet upozorio je da bi javni dug mogao nastaviti da raste i posle 2017. Delite li to mišljenje?

Teško je to proceniti. Fiskalni savet ima konzervativan pristup rešavanju problema u srpskim preduzećima i ja ih razumem. U prošlosti su u ovim sektorima mnogo puta pokušane reforme i ako se vodimo time onda su u pravu. Ali mi bismo voleli da budemo optimisti. Ni mi, ni MMF, ni Fiskalni savet ne uzimamo u obzir nijednu pozitivnu stvar koja može da se dogodi, poput Beograda na vodi, rešavanja Železare ili prodaje RTB Bor, a one mogu pozitivno uticati na privredni rast i na projekciju duga.

A ako se to, ipak, ne desi?

Ako se to ne desi, a Vlada sprovede svoj program, verujem da će se rast duga zaustaviti do kraja 2017. A ako ne bude ni programa, ni pozitivnog ishoda za Železaru ili Beograd na vodi, onda je Fiskalni savet u pravu.



Šta mislite o subvencijama? One se za poljoprivredu smanjuju, iako agrar podstiču i zemlje EU, a nastavlja se podrška neefikasnim firmama i za otvaranje novih radnih mesta.

Kod subvencija za poljoprivredu, važni su i nivo i način njihove raspodele. Već godinama upozoravamo da se one pre svega dele velikim poljoprivrednicima u Vojvodini, koji mogu da opstanu bez dotacija ili sa manjim dotacijama. Istovremeno, na jugu Srbije poljoprivrednici ne dobijaju dovoljne subvencije za proizvodnju malina i drugog voća. Dakle, ukupan iznos subvencija može biti smanjen, ali način raspodele mora da se poboljša. Pitanje je u stvari šta Srbija želi da subvencioniše i šta je to gde ona ima komparativnu prednost. Drugo, neefikasnim preduzećima ne treba uopšte davati subvencije i zato i apelujemo da se njihova sudbina što pre reši. A što se tiče subvencija za nova radna mesta, one postoje u većini drugih zemalja Evrope. Ministar privrede je zatražio od nas da im pomognemo da se napravi model koji bi efikasnije targetirao investitore koje bi trebalo podsticati na taj način, a onda i merio efekte takvog subvencionisanja. Tu ima dosta para i potrebno je privlačiti investicije, ali bi svakako to trebalo raditi na ispravan način.

Ekonomisti u Srbiji su takođe podeljeni na one koji podržavaju smanjenje plata i penzija i na one koji veruju da će to imati gore posledice po privredni rast?

Plate i penzije su, pored kamata, najveći trošak u budžetu. Sigurno je da njihovo smanjenje neće pozitivno uticati na rast, ali da to nije urađeno Srbija bi se još više zaduživala i na kraju bi to dovelo do bankrota. Na kratak rok, slažem se, to će imati negativne efekte, ali nije moglo da se izbegne. Vlada je sigurno analizirala sve alternative, ali očigledno ih nije bilo. Mogli su da povećaju poreze, ali efekti bi bili još gori. Razumem da je ljudima kojima su umanjeni prihodi teško, ali u nekim drugim zemljama u okruženju to smanjenje bilo je i drastičnije.

Analiza koju je NIN nedavno napravio pokazala je da raste broj zaposlenih u državnom sektoru, i uprkos zabrani zapošljavanja. Smanjenje broja zaposlenih u 2015. je najveća budžetska tajna. Imate li neka saznanja, ali i procenu viškova?

Nemamo. Znamo da su budžetirali 7.000 radnih mesta manje u 2015. ali Svetska banka radi sa potpredsednicom Kori Udovički na analizi zaposlenih i sagledavanju viškova. Odnos medicinskog i nemedicinskog osoblja u zdravstvu, na primer, nije u skladu sa uobičajenim normama. Ranije nije ni postojao registar zaposlenih, pa se nije znao ni njihov broj, ni pozicija na kojoj rade. Sada, ipak, možemo bar da pravimo analizu. Ona bi trebalo da bude gotova do marta 2015. a do oktobra da vidimo i rezultate. U 2015. neće moći da se uradi ništa ozbiljno, ali će to svakako uticati na budžet za 2016.

Srbija je polovinom decembra bila domaćin Samita Kine i 16 zemalja okruženja. Kako gledate na investicije iz Kine, s obzirom na to da je bilo informacija kako EU nije najsrećnija zbog toga?

Zemljama u ovom regionu su potrebne investicije, a države poput Kine, Indije i drugih zemalja u razvoju imaju višak kapitala. U načelu to je dobar spoj, kao što je i odnos sa UAE u načelu dobra vest. Ali, neke stvari bih, ipak, istakao. Prva je transparentnost. Ranije sam radio u Africi i tamo je bilo puno netransparentnih ugovora sa Kinom. Sposobnost Kineza da sklope ugovore u svoju korist je za divljenje. Ako Srbija ima kapacitet da ugovori posao koji je dobar i za nju, onda je to dobar posao. Što se tiče infrastrukture, tu postoji pitanje dugovečnosti i kvaliteta. Ne mogu da kažem da će tih problema biti i ovde, ali to zavisi od kvaliteta nadzora srpske strane, a i kvaliteta zaštite čovekove okoline, s obzirom na to da je Srbija u obavezi da sve gradi u skladu sa EU standardima. I naravno, nadam se da će u tim projektima učestvovati i srpska privreda. Dakle, odgovor je da, ali uz ove preduslove.

Pored kredita za budžet, Svetska banka bi trebalo da kreditira i unapređenje katastra koji ima velike probleme. To je uostalom i jedan od razloga što smo u Izveštaju Doing business 2015. ocenjeni loše? Šta očekujete od nedavno usvojenog Zakona o planiranju i izgradnji i verujete li u izdavanje dozvole za 28 dana?

Novi zakon će popraviti stanje, jer po današnjim propisima skoro je nemoguće dobiti dozvolu. Ne verujem u čudotvorni preokret da će to biti za 28 dana, ali dobro je postaviti kao cilj. Neke opštine u Srbiji to rade brže od ostalih i to znači da je to, ipak, moguće. Što se tiče registracije imovine, mi radimo sa Ministarstvom saobraćaja i građevine na tome da se ubrza izdavanje građevinskih dozvola i pregovaramo o novom zajmu od 40-50 miliona dolara za unapređenje katastra. Nedopustivo je da ukoliko sve radite po propisima, čekate tri godine na rešenje. Ne možete biti članica EU sa takvim zastojem u sistemu. Najveći problemi su digitalizacija podataka i način ophođenja ljudi koji tamo rade. Bilo je tu pomaka u prošlosti, ali sada se opet sve vratilo na staro. Nema tih investicija koje će nešto promeniti ako ljudi koji upravljaju katastrom ne promene pristup prema klijentima.

Telefonom do bolje državne uprave

Nedavno ste sa dvojicom kolega objavili knjigu Ulogovani u kojoj navodite primere iz Indije, Pakistana i drugih zemalja u kojima ministri od građana SMS porukom dobijaju informaciju o kvalitetu državnih usluga.

Sistem funkcioniše vrlo jednostavno i uz to je jako jeftin, jer se koristi samo telefon. Građanin, na primer, službeniku katastra ostavi broj telefona, koji se prosledi kol centru, a onda od nadležnog ministra dobije SMS u kojem ga on moli da napiše kakvo je iskustvo imao i da li je zadovoljan uslugom. Zahvaljujući ovoj tehnologiji u Pendžabu, u Indiji uspeli su da za samo godinu dana smanje broj obolelih od zarazne, tropske groznice sa 21.000 na 258. Ovaj sistem postoji i u Pakistanu, Albaniji i Grčkoj. Ovo je mnogo efikasnije od klasične žalbe. Ranije je u Pakistanu ili Indiji bilo nemoguće pokrenuti disciplinski postupak protiv nekog činovnika, a sada je to moguće.

Šta se od toga može primeniti u Srbiji?

Evo, primer građevinskih dozvola. Takvim sistemom bi odgovorni mogli da shvate šta je tu problem i zašto neko čeka tri godine da mu se upiše nekretnina. Dovoljno je da razgovarate sa deset ljudi i da shvatite da se tu ne pruža usluga klijentu, nego se on maltretira.