Šešeljizacija Tribunala

Foto AP/Darko Vojinović

Kada jedan sud napravi jednu grešku, dolazi pod sumnju, jer sud ne sme da greši. Šta onda reći za sud koji sve češće pravi greške i u kojem, još od oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, u sudskim većima Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije ključa zbog velikog neslaganja, zbog čega su razočarani mnogi od onih koji drže do ugleda ove institucije.

Sa slučajem Vojislava Šešelja to se pretvorilo u cirkus, dovodeći u pitanje i dosadašnje odluke Tribunala. Već samo puštanje Šešelja iz haškog zatvora postalo je predmet sumnji i nagađanja, ništa manje od onih koji su pratili njegov svetski rekord zbog dvanaestogodišnjeg pritvora bez presude. Suđenje u razumnom roku je davno prekoračeno, a tokom 12-godišnjeg robijanja bez presude, predsednik SRS-a se razboleo i imao je nekoliko teških operacija, od srca do karcinoma. Farsa ne bi bila potpuna da nije začinjena zahtevom tužioca da se Šešelj, nedugo nakon puštanja u Srbiju, vrati u haški pritvor i odlukom Žalbenog veća da udovolji tom zahtevu. Uprkos činjenici što je Pretresno veće jasno stavilo do znanja da je tužilaštvo izgubilo proceduralno pravo na predaju žalbe, Žalbeno veće to jednostavno nije primetilo.

Za čitav slučaj nije nevažno ni što su predsednik Haškog tribunala Teodor Meron i predsednik Pretresnog veća Žan-Klod Antoaneti već duže vreme u sukobu, a da žalbena veća formira upravo Meron, koji se i sam proslavio kao predsednik veća koje je oslobodilo Gotovinu i Markača. I pritom se zaključci presude Gotovini i Markaču umnogome poklapaju sa navodima podneska 12 predstavnika vojno-akademskog lobija, koji čine profesori prava i penzionisani oficiri američkih, britanskih i kanadskih oružanih snaga. Oni su u žalbenom postupku, u podnesku koji, doduše, nije uvršten u dokaze, opominjali Meronovo veće na opasan potencijal, koji prvostepena presuda sadrži, pre svega u pogledu slobode korišćenja artiljerije prilikom napada na naseljena mesta. Upravo ono što stoji i u privatnom pismu danskog sudije Frederika Harhofa, poslatog na 56 adresa prijatelja, u kojem izražava veliku zabrinutost zbog promene kursa Tribunala pod pritiskom vojnog establišmenta nekih uticajnih zemalja. Iako privatno, to pismo je osvanulo u dnevniku BT iz Kopenhagena, koji ga je objavio uz obrazloženje da se radi o pitanjima od nesumnjivog javnog značaja.

Iako su do tada svi Šešeljevi podnesci za izuzeće sudija redom odbijani, ovog puta lider SRS se sa podneskom pojavio na pravom mestu u pravo vreme i Harhof je izuzet, a zbog toga Šešelj još nema presudu.

Neke sudije ni do sada nisu ćutale. U izdvojenom mišljenju je sudija Mandiaj Nijang, iako priznaje hijerarhiju Tribunala, izjavio da se pitanje o privremenom oslobađanju nalazi u isključivoj nadležnostiPretresnog, a ne Žalbenog veća.Žalbeno veće nije samo posegnulo za nadležnostima Pretresnog veća,nego je čak i naredilo Pretresnom veću da donese konkretnu odluku. Sudija Nijang je pokazao da takav zahtev znači da Žalbeno veće ne priznaje nezavisnost suda. U jetkim komentarima, poput ruskog profesora Aleksandra Mezjajeva, sudija Nijang je još mlad, tek treću godinu radi u MTBJ i još nije uspeo da uvidi sve obmane haškog pravosuđa. Zato se on još uvek čudi.

Svoje mišljenje o odluci Žalbenog veća izneo je i predsednik Pretresnog veća Žan-Klod Antoaneti. Mogu li, kao sudija, direktno učestvovati u tom `sudskom rodeu`, znajući da će moja odluka dovesti do tragičnih rezultata po pitanju zdravlja optuženog, izjavio je Antoaneti. On je precizirao da, kao službenik međunarodnog tela, ne želi da donosi odluku koja može postati razlog za tešku optužbu za nanošenje velike štete, za koju razlog može postati odsustvo želje da se uzme u obzir zdravstveno stanje optuženog. Interesantno je da se sudija Antoaneti oslanja na knjigu poznatog profesora DŽona Loklenda Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju kao stražar novog svetskog poretka, u kojoj se govori o tome kako su sudije i tužioci praktično ubili, odnosno ubrzali smrt generala Đ. Đukića. Sudija Antoaneti je rekao da ga taj slučaj tera da bude oprezan.

Da li zbog brojnih viceva koje je Šešeljpravio na račun haškog tužilaštva, ili zbog lobiranja za novo visoko mesto u Ujedinjenim nacijama, pošto će Haški tribunal uskoro okončati svoj rad, tek tužilac Bramerc je od Žalbenog veća nanovo zatražio da obaveže Pretresno veće da vrati Šešelja natrag u Hag i to u roku od 24 časa. A sve se vrti oko tvrdnje tužilaštva da izjava Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Tribunal predstavlja kršenje uslova privremenog oslobađanja.

Ova najnovija odluka Žalbenog veća doneta je takođe tesnim preglasavanjem. Sudije Bahtijar Tuzmuhamedov i Kofi Kumelija Afande, koje su odbile da potpišu zahtev da Šešelj bude hitno vraćen u pritvor, navode da metoda koju je izabrala većina članova Žalbenog veća Međunarodnog tribunala da narede prvostepenom veću da poništi odluku o privremenom puštanju na slobodu, nema uporište ni u zakonu, ni u zdravoj logici. Oni tu presudu Žalbenog veća smatraju neosnovanom još po nečemu, objašnjavajući da Žalbeno veće nije u poziciji da to uopšte razmatra. Štaviše, dvojica sudija navode da pitanje da li je prvostepeno veće napravilo grešku, uopšte i nije predmet ovog apila (tužbe).


Foto Tanjug/Zoran Žestić

Bilo kako bilo, odluka Žalbenog već je konačna i obavezujuća i sada je, u stvari, na Hagu da raspravi proceduralne probleme koji se tiču i vlasti u Beogradu, iako su u ovoj farsi oko Šešelja apsolutno bili ignorisani, ni za šta pitani niti obavezivani. Zapravo, ne zna se da li uopšte postoji nalog za hapšenje i može li da ga izda Žalbeno veće.

To je nastavak voluntarizma koji Hag demonstrira u ovom predmetu i sukoba različitih nivoa sudskih instanci unutar samog Tribunala. I sve bi to bilo u redu da se to ne prelama preko leđa Srbije. Iako smo završili saradnju sa Hagom, mi sada moramo ponovo da se bavimo ovakvim temama iako objektivno imamo daleko većih problema, kaže Rasim LJajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom.

Uprošćeno, Žalbeno veće traži da Pretresno veće na novoj sednici, sa zainteresovanim stranama, raspravi pitanje Šešeljevog puštanja na slobodu. Da bi se to ostvarilo, on bi morao ponovo u pritvor, jer se holandske vlasti protive da se bilo koji optuženik slobodno kreće po teritoriji Holandije. S druge strane, ta sednica ne može da se održi u Srbiji, gde je Šešelj voljom Tribunala na slobodi, pa zbog toga mora u zatvor, a on dobrovoljno neće to da uradi.

Tribunal u Hagu je mnogo puta menjao pravila i procedure, menjali su se, po nekim mišljenjima, čak i kriterijumi za izricanje kazni, ali je sve do sada odluke o puštanju haškog pritvorenika na privremenu slobodu, ili njegovo vraćanje u pritvor, uvek donosilo Pretresno, a ne Žalbeno veća. Sem u slučaju Šešelja.