Balkan ima jasnu evropsku perspektivu

Foto Tanjug Sava Radovanović

Bivši slovački ministar spoljnih poslova, ambasador Slovačke u SAD, Eduard Kukan je od dolaska u Evropski parlament veliki borac za pristupanje zemalja zapadnog Balkana EU. Šef delegacije EP u zajedničkom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU - Srbija, kaže da Evropski parlament podržava što skorije otvaranje poglavlja, ali Srbija mora da odigra svoju ulogu u ovom procesu i ostvari napredak u reformama.

Sada je sve na Evropskom savetu, dakle na državama članicama, da saopšte tačan datum nakon evaluacije ovog napretka. Želeli bismo da to bude što pre. Nije bitan redosled otvaranja poglavlja, jer će za zatvaranje poglavlja 23 i 24 biti potrebno najviše vremena i ona će svakako ostati otvorena tokom čitavih pregovora. Dosta pažnje je posvećeno napretku u dijalogu Beograda i Prištine, pa se rasprava vrti oko značajnog napretka u ovim pregovorima koji su povezani sa otvaranjem poglavlja 35, odgovara Kukan na pitanje kada očekuje otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja.

Prilikom usvajanja Rezolucije o napretku Srbije, marta 2015, predložili ste da se Srbija ohrabri datokom predsedavanja OEBS-u doprinese stabilizaciji situacije u Ukrajini. Na koji način Srbija u Ukrajini može dokazati svoju posvećenost demokratskim vrednostima?

Predsedavanje Srbije OEBS-u može biti prilika da se pomogne i doprinese stabilizaciji situacije u Ukrajini, jer su sve zemlje koje drže ključ za mirno rešavanje konflikta u Ukrajini članice OEBS-a. Upravo zato mislim da srpsko predsedavanje treba videti kao mogućnost i šansu da se pokrene preko potreban konstruktivan dijalog pod pokroviteljstvom OEBS-a. Takođe, to je mogućnost u kojoj Srbija može da promoviše osnovne vrednosti i principe koje deli sa EU, čiji deo želi da postane.

Da li je uvođenje sankcija Rusiji postalo neformalni uslovzaSrbiju?

Pozvali smo Srbiju da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i podržavamo sve naše partnere u procesu pridruživanja da prate ovaj put. Jedino je logično da zemlje koje teže da postanu članice Evropske unije usklade svoje pozicije sa ostatkom bloka. Premda postoji razočarenje što Srbija to nije uradila, poštujemo njenu poziciju i ne uslovljavamo naše odnose time.

Kako ocenjujete stanje ljudskih prava i demokratskih institucija u Srbiji?

Srbija je pokrenula ozbiljan reformski proces koji treba pozdraviti. U isto vreme se pokazalo koliko posla tek predstoji. Na primer, funkcionisanje demokratskih institucija, zatim i poštovanje ljudskih prava, zahtevaju konstantnu pažnju. Podela vlasti i funkcionisanje nezavisnih institucija su ključ za demokratski razvoj države. Štaviše, važno je negovati povoljno okruženje za otvoreno i pluralističko društvo. Opozicija u parlamentu, kancelarija zaštitnika građana, lokalne vlasti, sloboda medija - sve ovo omogućava potrebno pluralističko okruženje i predstavlja ključ za sistem kontrole i ravnoteže. Prava manjina, i to svih, moraju biti valjano poštovana.

Da li kada govorite o odnosu Srbije sa susedima mislite i na Kosovo? Šta se u briselskom dijalogu i u odnosu prema Kosovu očekuje od Srbije u ovom trenutku, a šta pre otvaranja prvog pregovaračkog poglavlja?

Odnosi Srbije sa Kosovom mogu biti u centru pažnje, ali moramo pogledati i širu sliku. Srbija je najveća zemlja u regionu i zbog toga su njeni odnosi sa susedima ključni element za regionalni razvoj. U ovom smislu, oduvek smo pozivali Srbiju da se na dobar i konstruktivan način postavi u odnosima sa svim susedima. Ovakvi susedski odnosi su takođe ključ za proces integracije. Srbija mora nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u regionu. Stoga sam bio zadovoljan da vidim premijera Vučića u uzvratnoj poseti Albaniji to je pravi primer onoga što dobri susedi rade. I odnosi sa Kosovom bi trebalo da budu podignuti na normalan i kooperativan nivo. Očekujem da će ova pitanja, koja i dalje predstavljaju problem na bilateralnom nivou, biti rešeni kako bi se pronašao prihvatljiv nivo suživota i saradnje za obe strane.

Verujete li da je region Zapadnog Balkana stabilan? Da li je i sama EU uspela da obezbedi stabilnost, što je bio cilj i pre 20 godina kada je sukob na prostoru bivše Jugoslavije okončan?

Vidim Zapadni Balkan, suprotno od situacije tokom devedesetih, kao stabilniji region koji ima jasnu perspektivu u EU. To je suštinska razlika kada pogledate 20 godina unazad. I dalje postoji dosta nerešenih pitanja i problema koji ometaju neke zemlje da dosegnu svoj pun potencijal i nadam se da će biti dovoljno hrabrosti i političkog vođstva da se oni prevaziđu. Ono što je bitno u regionalnom kontekstu jeste osećaj za pravac i svrhu. Možemo videti da su sve zemlje regiona na putu demokratije, saradnje i ekonomskog razvoja. Tu je mesto gde EU igra važnu ulogu pomažući i podržavajući zemlje regiona na njihovom putu.

Šta mislite o ponašanju kolega iz Hrvatske? Nakon rezolucije o Šešelju, da li očekujete slično ponašanje za moguću rezoluciju o Srebrenici?

Moje kolege igraju konstruktivnu ulogu, razumem njihova stanovišta i ohrabrujem ih da pronađu zajedničko rešenje. Važno je ublažiti neka bilateralna pitanja iz rezolucija EP i razumeti da je to forum poslanika koji dolaze iz 28 različitih zemalja. Dakle, treba voditi uravnoteženu raspravu, posebno o temama koje mogu biti osetljive u zemljama kandidatima. Ovo ne važi samo za Srbiju, već i za ostale zemlje regiona kao što su Makedonija, Bosna i Hercegovina ili Albanija.

Kakav će biti novi pristup Brisela prema BiH? Da li će hrvatska zajednica tražiti novi Dejton i da li će Dodik pokušati da održi referendum?

Nova inicijativa je važna šargarepa za BiH i šansa da zemlja krene napred: politički, ekonomski i u odnosima sa EU, čiji deo želi da postane. Socio-ekonomske komponente ove inicijative trebalo bi da motivišu donosioce odluka da pokrenu neophodnu reformsku agendu. Nadam se da i bosanski političari vide priliku da ostvare konkretnu korist za njihovu zemlju i njene građane. U isto vreme moramo da očekujemo da nadležni organi u BiH krenu napred kada su u pitanju ostala zvučna pitanja kao što je implementacija presude Sejdić-Finci iz 2009. Želeo bih da vidim oba procesa, novu inicijativu i implementaciju te presude, pokrenuta u konstruktivnom maniru, sa političkim liderima koji preuzimaju odgovornost. BiH mora da se okrene od politike zasnovane na etničkim principima ka politici za bolji razvoj zemlje i njenih građana. Uveren sam da je to moguće u Bosni i Hercegovini.

Crna Gora je jedina zemlja bez otvorenih pitanja u regionu. Da li je to zaista tačno, s obzirom na to da premijer Milo Đukanović ovih dana obeležava 25 godina na vlasti, a opozicija se žali na manjak demokratije i slobode medija?

Crna Gora je jasan lider, jer je jedina zemlja u regionukoja nepokolebljivo pregovara i ima skoro 20 otvorenih poglavlja u pregovorima sa EU. Ona može da pomogne i ostalim susedima na njihovom putu pridruživanja. Međutim, i dalje postoje pitanja na koja treba obratiti pažnju, kao što su vladavina prava, sloboda medija i izražavanja, unapređenje parlamentarnog okruženja, vodeći računa da postoji jasna linija između države i vladajuće partije. Crna Gora igra veoma konstruktivnu regionalnu ulogu i u potpunosti je uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.

(NIN uz odobrenje prenosi intervju Eduarda Kukana za portal European Western Balkans)