Jače protiv sive ekonomije

Foto Đorđe Kojadinović

Nema fiskalne stabilnosti i finansijske konsolidacije regiona bez efikasne poreske uprave, priznaće i Milan Lakićević, direktor Poreske uprave Crne Gore. A pošto se manevar vlasti gotovo svih država ovog dela Evrope polako iscrpljuje i nakon fiskalne konsolidacije i kresanja rashoda, gotovo da im i ne preostaje ništa do povećanja prihoda, ali bez podizanja poreskih stopa, NIN je po prvi put na Samit ministara finansija i guvernera pozvao i direktore poreskih uprava iz regiona. Da od njih čuje kako ide borba protiv sive ekonomije, poreskih utaja, izbegavanja fiskalnih računa, kao i šta su najveće teškoće sa kojima se suočavaju poreznici.

Siva ekonomija pri vrhu je problema sa kojima se suočavaju gotovo sve poreske uprave država regiona, ali ništa manji problemi nisu im ni nedovoljan broj poreskih inspektora i muka sa starosnom strukturom kadrova, odnosno borba da stimulišu mlade i kvalitetne kadrove da se zaposle i ostanu da rade u poreskim upravama. Tako se Dragana Marković, v. d. direktora Poreske uprave Srbije, požalila da će biti teško zadržati iskusne i kvalitetne poreznike u državnoj upravi, pošto im se u privatnom sektoru nudi daleko veća zarada, dok se Lakićević osvrnuo na strategije gotovo svih država da poreske uprave kadrovski pojačaju viškovima iz ostatka administracije.

Protivim se tome da se višak administracije prebaci u poresku upravu. Neka oni idu u privatni sektor pa se tamo obučavaju za nove poslove, a nama dozvolite da zaposlimo mlade i obrazovane kadrove ako želite rezultate, poručio je Lakićević, dok je njegova koleginica iz Poreske uprave Republike Srpske Zora Vidović dodala da vlasti ne mogu očekivati efikasne, požrtvovane i nekorumpirane poreznike ako oni rade za male pare, a i takve zarade podležu fiskalnoj konsolidaciji. Tri puta su u 2014. plate zaposlenih u administraciji smanjivane i zašto onda bilo koga čudi što se na konkurs za poreske inspektore niko ne javlja, konstatovala je ona.

Kako se prethodnog dana od ministara finansija moglo čuti čvrsto obećanja da povećanje prihoda ne nameravaju postići podizanjem poreskih stopa ili akciza, poreznici su svesni da je potrebno raditi na povećanju svesti građana o potrebi da se plaća porez, ali i većem poreskom obuhvatu, a na kraju i rigoroznijim kaznenim odredbama za kršenje ove zakonske obaveze. Za Zoru Vidović prvi, ujedno i najjeftiniji način podizanja svesti je edukacija poreskih obveznika i svakodnevno objašnjavanje zbog čega je važno da se plaća porez. Nisu se svi govornici složili sa ovom konstatacijom, navodeći da bi najidealnije bilo uvesti skandinavski model oporezivanja, gde država ne čeka građanina da prijavi svoj dohodak, nego sama kontroliše njegova primanja i šalje poresko rešenje. Jasna Kropf iz Poreske uprave Hrvatske dodala je na to da će u ovoj zemlji od 1. januara 2016. poreznici građanima slati poresko rešenje, a onda od njih dobijati povratnu informaciju. Takođe, učesnici skupa složili su da je prednost hrvatskih poreznika i postojanje informatičke kompanije APIS, koja je u vlasništvu države i grada Zagreba i bavi se IT poslovima neophodnim državnoj upravi.


Poreska uprava Srbije u fazi je reformisanja. Vlada je pre desetak dana usvojila plan transformacije, dogovoren i obećan predstavnicima MMF-a. Dragana Marković je kazala kako je tim planom predviđeno unapređenje efikasnosti Uprave, smanjenje troškova, kao i moderna infrastruktura i sistem koji će naposletku dovesti do povećanja naplate poreza.
Lakićević se pohvalio kako je u Crnoj Gori još 2013. otpočeta kampanja borbe protiv sive ekonomije, odnosno povećanja fiskalne discipline i obuhvata poreskih obveznika, te da zahvaljujući toj kampanji rast prihoda premašuje očekivanja i budžetske projekcije.

Direktori poreskih uprava država regiona složili su se da je saradnja među njima i razmena neophodnih podataka put bolje kontrole izbegavanja plaćanja poreza i poreskih utaja, dok Jasna Kropf navodi da je Poreska uprava Hrvatske nakon ulaska u EU dobila mogućnost da svakodnevno razmenjuje podatke sa EU i prati finansijsku snagu svakog poreskog obveznika Hrvatske. Proces transformacije PU i stabilizacije javnih finansija počeo je i pre ulaska Hrvatske u EU tako što se realnije procenjivala poreska osnovica i formirao jedinstveni registar poreza i doprinosa. Takođe, hrvatski poreznici radili su i na naplati starih i nagomilanih dugova, kazala je Kropf.

Na dugove se požalio i Nahit Šarku, zamenik direktora Poreske uprave Kosova, prema čijim se rečima privrednici manje žale na poreske stope i iznose poreza a više na komplikovane administrativne procedure. Za Midhata Arifovića, iz Poreske uprave BiH, poreskoj evaziji, izbegavanju plaćanja poreza doprinela je tranzicija, ukidanje nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva, složen bankarski i finansijski sistem sa mogućnošću posedovanja na stotine računa u bankama.

Na kraju, nema preciznih podataka o učešću sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu zemalja regiona, ali ni poreznici nisu rado govorili o svojim procenama njenog udela u bogatstvu ovog regiona. Procenjuje se da najmanje učešće sive ekonomije od 15 odsto ima Hrvatska kao članice Evropske unije, slede je Crna Gora i Srbija sa oko 20 odsto, BiH sa oko 30 i na kraju Kosovo u kome se siva ekonomija procenjuje na više od 30 odsto. Jedno je sigurno: teško je naći zemlju u kojoj ovaj vid poslovanja ne postoji, ali jednako je teško i naći region u kojem je siva ekonomija veća no što je ovde.

Keš pospešuje sivu ekonomiju

Najmanje jedan odsto BDP-a godišnje izgubi se u privredama u kojima dominira gotovina, kazao je Artur Turemka, generalni direktor Masterkarda za region Balkana. U ovom regionu, kaže Turemka, iako postoji jasna korelacija između plaćanja elektronskim putem i privrednog rasta, samo 10 odsto transakcija se obavlja na ovaj način, dok je 85 odsto transakcija u maloprodaji i dalje u kešu ili čekovima. On napominje da Danska planira da ukine plaćanje gotovinom, dok u nekim razvijenim zemljama postoji ograničeno plaćanje kešom. U Italiji je taj prag 1.000 evra, u Španiji 2.500 i svako plaćanje iznad tog limita mora biti elektronsko.

NJegova koleginica Katarina Kakalikova smatra da je uvođenje poreza na transakcije kešom dobra vest ne samo za Masterkard, već i za poreske uprave jer postoji jasna veza keša i sive ekonomije. Elektronskim plaćanjem se, uverena je ona, poreska evazija sigurno može smanjiti, a naplata poreza pospešiti.