Ništa bez nauke i obrazovanja

„Nekoliko miliona evra već je dodeljeno malim i srednjim preduzećima, ali naša ideja je da se rad na tome intenzivira i da u narednim godinama privučemo još oko 20 miliona evra. To su sredstva koja daje Evropska unija, a projektom rukovodi Svetska banka“. U pitanju su krediti od 70.000 ili 80.000 evra, a Ilić objašnjava da su uslovi jedino da firma nije starija od dve godine i da postoji saradnja tog preduzeća sa univerzitetom. „Moramo više raditi na tome, ranije smo gubili dosta novca zbog naše nemarnosti. Uvek ističem primer Irske. Oni su zahvaljujući svojoj umešnosti često dobijali i novac koji im prvobitno nije bio namenjen. A mi smo za to vreme kasnili sa podnošenjem zahteva ili nismo pravilno pratili projekat. Podnesemo zahtev i mislimo da smo završili posao“. Profesor Ilić ističe primer Tehnološko-metalurškog i Mašinskog fakulteta u Beogradu, odnosno njihovih dekana koji umešno i ažurno prate projekte i apliciraju za sredstva. Obrazovanje i nauka moraju postati prioritet ove države, jer samo iz toga može proisteći nešto što će dati rezultate, kaže NIN-ov sagovornik. „Sećam se kada je pre nekoliko godina, na opšte zaprepašćenje, mađarski premijer Orban izjavio da njegovoj državi trebaju diplomci sa tehničkim znanjem i inženjeri, a ne ekonomisti, pravnici i menadžeri. Ja to podržavam i smatram da je Srbiji potrebno da obrazovanje uskladi sa potrebama tržišta. Da krene u proces obrazovanja tehnički osposobljene radne snage, od vrtića, preko osnovne i srednje škole, do fakulteta. Da privileguje one koji žele da stiču tu vrstu znanja, jer to je normalno i u razvijenim zemljama. Nemačka zna šta će joj od radne snage trebati za 10 ili 20 godina, zna šta želi“. Objašnjavajući šta Srbiji nedostaje, Ilić ističe saradnju inovatora i nauke sa malom privredom. „To je ključno. Država mora da organizuje skupove na kojima će se ti ljudi sretati, a nauka mora da pronađe privrednike koji su voljni da njihove izume proizvode i kupuju. Ne smemo biti prepotentni i misliti da možemo doprineti svetskoj nauci. Nama je od nauke potrebno ono što srpska privreda može da proizvede. I na naučnicima i institutima i na privrednicima je odgovornost da zakucaju jedni drugima na vrata i traže model saradnje, a novac će se za dobre projekte uvek naći. Banke imaju novca. Moramo pospešiti malu privredu, boriti se za svaki dinar i svaku investiciju, jer nije dovoljno da se kreira poslovni ambijent“. Na pitanje zbog čega bi se jedan mladi čovek koji je otišao u inostranstvo vratio u Srbiju, Ilić odgovara: „Politička situacija se stabilizuje, a to je bitno jer imate uverenje da vaš kapital neće biti ugrožen. I nije tačno da ovde nema posla, ukoliko želite da pravite ozbiljan biznis. Ima ga, a ono čega nema previše jeste konkurencija. Mi nismo svesni šta znači izaći na svetsko tržište, ratovati sa svetskim aždajama i konkurisati im cenom i kvalitetom.“