Kako poraziti islamske ekstremiste

Foto AP

Kanon islamskih terorističkih aktivnosti u 2015. obiman je i sumoran. Koji god mesec da uzmete, ljudi su ubijani u ime jedne pogubne ideologije.
U januaru je oko 2.000 ljudi masakrirano u Bagi, u Nigeriji; automobil bomba ubio je 38 ljudi u Sani, u Jemenu; a 60 osoba pobijeno je tokom molitve u džamiji u Šikarpuru, u Pakistanu. U junu, više od 300 ljudi je usmrćeno ili osakaćeno u napadima u regionu Difa, u Nigeru, u Kuvajt Sitiju, te Susu, u Tunisu. U novembru je skoro 200 ljudi stradalo u terorističkim napadima u Parizu, Bejrutu i Sarajevu. Početkom decembra usledilo je masovno ubistvo u kalifornijskom San Bernardinu.

Ovo širenje terora nije ograničeno samo na zločine Islamske države; u pitanju je globalni fenomen. Stoga je međunarodnoj zajednici potrebna sveobuhvatna strategija kako bi se islamski ekstremizam pobedio - strategija koja će objedinjavati silu, diplomatska sredstva i razvojne mere, kako bi svet bio stabilniji.

Najhitniji deo te strategije je razbijanje ID, koja mora da bude eliminisana ne samo u Siriji i Iraku, nego i u Libiji i svugde gde deluje. Debata o tome kako to postići ne treba da bude fokusirana na to da li je potrebno da zapadne sile tamo pošalju kopnene trupe. Svi moramo da uradimo ono što je potrebno kako bismo porazili grupu koja je zaposela delove teritorije pet zemalja i proglasila formiranje nove države utemeljene na fanatičnoj ideologiji. Pošto se ID ne može pregovorima naterati da prestane da postoji, široka saveznička koalicija - uz dobro odabranu političku strategiju - mora da je porazi svuda gde je ima.

Ali pobeda nad ID biće samo prvi, mada nezaobilazni korak ka pravičnom ishodu u Siriji, što podrazumeva rešenje koje će zemlji omogućiti napredak i puno poštovanje manjinskih prava - ali iz uslov da Bašar al Asad više ne bude na vlasti. Da bi se to postiglo, potrebno je da se takav dogovor izdejstvuje za pregovaračkim stolom, zbog čega je od presudne važnosti da pomognemo našim saveznicima na terenu u Siriji.

Pritom, ID je samo najvirulentnija manifestacija ekstremizma koji već decenijama pogađa svet. Potrebno je da oformimo međunarodne snage koje će biti u stanju da se ekstremistima suprotstave gde god i kad god krenu da jačaju.

Ovo je od ogromnog značaja posebno u slučaju Evrope. Bezbednosna pretnja koju predstavlja ID nije pred našim vratima; ona je u našem domu, i u našem je nasušnom interesu da je otklonimo i na kratak i na srednji rok. Na duži rok, moramo da se suočimo s tim da je problem u samoj ideologiji ekstremizma. Relativno je malo džihadista koji su sledbenici ID i njoj sličnih grupa - ali je zato mnogo više ljudi koji u većoj ili manjoj meri dele njihov pogled na svet.

Islam je, onako kako ga praktikuje i razume većina muslimanskih vernika, miroljubiva i časna religija koja je dala značajan doprinos ljudskom rodu i njegovom napretku. Ali ne možemo da negiramo prirodu problema s kojim se suočavamo. U mnogim muslimanskim zemljama veliki broj ljudi veruje da su iza terorističkih napada 11. septembra 2011. stajali CIA ili Jevreji. Istovremeno, muslimanski klerici s milionskim brojem pratilaca na Tviteru propovedaju kako nevernike i apostate treba pobiti, ili pozivaju na džihad protiv Jevreja.

Centar za veru i geopolitiku pri mojoj fondaciji redovno prati ovakve vidove ekstremizma, i njegova istraživanja predstavljaju fascinantno, iako u isto vreme zastrašujuće štivo. Ona jasno pokazuju da iskorenjivanje ove ideologije zahteva da se kopa duboko.

U tom cilju, zalažem se za međunarodni dogovor o globalnoj promociji obrazovanja: svaka zemlja ponaosob imala bi obavezu da unutar svog obrazovnog sistema promoviše kulturnu i versku toleranciju i eliminiše kulturne i verske predrasude.

Moramo da podržimo i one koji se suprotstavljaju ekstremističkoj doktrini. Mnogi ozbiljni i hrabri teolozi - poput onih iz kairske Azhar džamije, ili mauritanijskog šeika Abdulaha bin Bajaha - demonstriraju kako istinsko islamsko učenje vodi pomirenju u modernom svetu.

Ovaj savez s muslimanskim liderima spremnim da predvode borbu protiv pervertiranja njihove vere od suštinskog je značaja. Ponekad na Bliski istok gledamo kao na haos koji treba izbeći; ali nam je - kao da nam je još jedno podsećanje uopšte bilo potrebno - pokolj u Parizu 13. novembra pokazao uzaludnost stajanja po strani. Umesto toga, trebalo bi da o Bliskom istoku i islamu razmišljamo kao o nečemu što je u procesu tranzicije: Bliskog istoka ka izgradnji društava zasnovanih na poštovanju pravila i verskoj toleranciji, a islama ka zasluženom statusu vere progresa i humanosti. Iz te perspektive, nije reč o haosu koji treba izbeći, nego o borbi na život i smrt koja se tiče naših temeljnih interesa.

Shodno tome, trebalo bi da promovišemo one koji rade na izgradnji drugačije budućnosti Bliskog istoka i islama. Zalivske države, Egipat i Jordan su naši saveznici: tamo gde se oni suočavaju s izazovima modernizacije, treba da budemo spremni da im pomognemo.

Konačno, u 2016. moramo da se suočimo s ključnim značajem rešavanja izraelsko-palestinskog konflikta. To nije važno samo za izraelsko-palestinske odnose; rešavanje tog konflikta doprinelo bi sveukupnom poboljšanju međunarodnih i međuverskih odnosa - i osnažilo princip miroljubive koegzistencije na kome međunarodni odnosi počivaju.

Potrebno je da uobličimo spoljnu politiku koja će inkorporirati lekcije naučene u periodu od 11. septembra do danas. Takva politika priznavala bi potrebu da se aktivno angažujemo - potrebu koju iskustvo koje smo u međuvremenu stekli ne sputava, već je samo čini rafiniranijom.

Borba protiv terorizma će zahtevati primenu sile. Ali će zahtevati i obrazovanje, tako da naši građani i oni koji u naše zemlje dolaze razumeju zašto držimo do svojih vrednosti i zašto ćemo ih braniti. A to će zahtevati saradnju - posebno kad je reč o haotičnom poslu na realnosti utemeljene diplomatije.

Ali to je borba u kojoj ćemo pobediti. Islamski fanatici koji žele da sruše našu civilizaciju zapravo kompromituju sopstvenu religiju. Neće uspeti ni u jednom ni u drugom. Ogromna većina ljudi širom sveta želi da živi u mirnoj koegzistenciji. Uz našu podršku i rešenost, i iznad svake ideologije, politike ili religije, duh mira će prevladati.