Ruski rulet

Foto Tanjug/Marko Đoković

Srbijanski analitičari nadaju se da je za posetu glavnom gradu Republike Srpske na dan tog bosanskohercegovačkog entiteta 9. januara Aleksandar Vučić dobio barem obećanje Milorada Dodika da će odustati od referenduma o radu suda i tužilaštva BiH. Dva dana kasnije, predsednik RS tvrdi da uprkos otporu opozicije nastavlja da realizuje tu ideju i štaviše razmišlja o dodatnom pitanju o Ustavnom sudu BiH, za koje se stvorila kritična masa. Ako je Dodik ikada ozbiljno nameravao da organizuje referendum, povod da samostalnost i slobodu koristi kao lajtmotive u sabiranju i onih birača koji se, inače, ne bi opredelili za Savez nezavisnih socijaldemokrata, daju mu institucije BiH, međunarodna zajednica, pa i sam Vučić.

Jer 24. godišnjica RS zasigurno ne bi toliko odudarala od prethodnih da mesec dana ranije Ustavni sud BiH, po apelaciji Bakira Izetbegovića iz 2013, nije odlučio da se Dan RS ima proglasiti neustavnim. Zato što vređa osećanja nepravoslavnih građana RS, jer se slavi na pravoslavni verski praznik Svetog Stefana. I uz nesporno preveliko prisustvo crkve uz institucije RS, i u njima, apsurd je u tome što su se i sudije Ustavnog suda povele za verskim kalendarom, a ne za istorijskim argumentima.

Argument za kojim je posegao Dodik, ubeđen da Narodna skupština RS neće prihvatiti ovu odluku, da svako pomeranje datuma može RS učiniti ratnim entitetom, što ona nije, jer je osnovana pre početka rata, opozicija je prihvatila. Pa je tako Ustavni sud, makar na trenutak, pomirio Dodika sa Savezom za promjene, a pre svih sa Srpskom demokratskom strankom Mladena Bosića i Partijom demokratskog progresa Mladena Ivanića. Celodnevnoj ceremoniji opozicija je prisustvovala, sem na prijemu u Vladi gde nije bila pozvana, pritisnuta nepodeljenim stavom biračkog tela protiv svake naznake unitarizacije BiH, suzdržavajući se čak i da odgovori na Dodikove optužbe za izdajništvo, koje on nije prezao da plasira tokom slavljeničkog zanosa. Tako je ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak, iz redova PDP-a, koga je Dodik gostujući na RTRS, dan pre proslave, optužio da u Briselu radi suprotno interesima RS i sledeći uputstva Bakira Izetbegovića, kazao mirno da će stvar komentarisati nakon što prođe slavlje.

Žestokom negodovanju iz Sarajeva odupro se čak i Mladen Ivanić, koji je, kao član Predsjedništva BiH, srpskom premijeru poslužio kao krunski argument odbrane od optužbi iz Sarajeva i Brisela da prisustvujući proslavi podriva državnost BiH. Za Ivanića nije bilo dodatne nelagode kad je od puta, zbog unapred dogovorenih obaveza odustao Tomislav Nikolić kome je nedavno Ivanić poručio da se ne meša u unutrašnje prilike u BiH dajući bezuslovnu podršku predsedniku Srpske. Između ostalog i zato što je predsednik Srbije, po već viđenom modelu, odlučio da razotkrije plan za rušenje vlasti u Srpskoj. Ivanić se, inače, osim referendumu protivi i isključivom rečniku predsednika Srpske čiji stav se svodi na ni pet para za odluke tamo nekog suda BiH. Ovaj predstavnik centralnih vlasti dovitljivo predlaže da se sporna odluka zapravo ublaži, a njeno sprovođenje izokrene u svoju suprotnost, brojnim mehanizmima na raspolaganju od kojih je jedan donošenje zakona o svetkovinama koji će zapravo biti kopija Zakona o praznicima.

Duboko zavađene tri najveće političke partije u Srpskoj, nije prvi put pomirila neka ideja koja je došla spolja. Nedavno je to bio slučaj i sa pokušajem da se u SB UN usvoji rezolucija o Srebrenici, pa i da kroz Evropski parlament prođe nekoliko formalnih revizija Dejtonskog sporazuma. Nemilosrdno, međutim, Dodik i takve situacije koristi da opoziciju predstavi neosetljivom na nacionalne interese Srba. Uoči Dana Republike priliku je iskoristio da pokušaje da se nefunkcionalnost BiH reši kroz reviziju Sporazuma iz 1995, na štetu samostalnosti RS kombinuje sa napadima na Bosića i Ivanića, Izetbegovićeve partnere (čiji cilj je da stvori šerijatsku državu po planu svoga oca) i sa odbranom od optužbi da stiče ličnu dobit uz garancije i na štetu Vlade RS. Građani RS svesni su da je preterana Dodikova ocena da Srbi na Balkanu imaju dve države, jer u prilog tome ne svedoče njihova lična dokumenta ni gorki osećaj poraza što su primorani da žive u državi protiv čijeg stvaranja su ratovali. Ali retko će se među njima naći entuzijasta za suživot, kakav im uostalom propoveda i Vučić, i za odricanje od stečenih prava na nivou entiteta, što im uostalom u praksi čini svaki dosadašnji prvi činovnik OHR-a (Kancelarije visokog predstavnika) punih 20 godina.

Dejtonski sporazum ne predviđa ni zajedničku vojsku, na primer, ali ni tajnu policiju, carine, indirektne poreze... Dodikov argument za referendum o sudu i tužilaštvu može biti privatne prirode, ali je istina da ni te institucije nisu propisane sporazumom na osnovu koga nastaje država BiH sa dva entiteta drugačijih uređenja i visokih ovlašćenja - Republikom Srpskom i Federacijom BiH. A nefunkcionalnost sudova, koju ne osporava čak ni EU, i odlučivanje na osnovu etničke pripadnosti sudija građane navode na Dodikovu liniju. Pa, i rad Ustavnog suda, pride, lako se da problematizovati, naročito nakon odluke o neustavnosti Dana RS, jer njegovih devet sudija, spolja gledano, ni Ustav BiH ni demokratska načela ne rukovode više od nacionalne pripadnosti. Primedbe da strane sudije služe da bi predstavnici jednog naroda preglasavali ostala dva nisu bez osnova i proizlaze iz prirode etničkog uređenja BiH. U konkretnom slučaju, tri sudije koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava i dva bošnjačka predstavnika, preglasali su sudije iz reda srpskog i hrvatskog naroda.

Dan RS obeležava se kao dan kada su 1992. godine Srpske autonomne oblasti Deklaracijom Skupštine srpskog naroda BiH ujedinjene u Republiku srpskog naroda BiH. Skupština je nastala septembra 1991, kao rezultat preglasavanja Srba u Skupštini SR BiH, i otpor namerama o otcepljenju od Jugoslavije. Referendum i odluka o proglašenju nezavisnosti BiH i početak rata usledili su nekoliko meseci kasnije, kao i odvajanje Srpske Republike od BiH, pa i njeno preimenovanje u Republiku Srpsku. Odatle praznik, kojim se između ostalog želi potcrtati da RS nije ratna, ni još gore genocidna tvorevina. Ali istorijske razloge i sam Dodik koristi selektivno, po Mladenu Bosiću koji mu spočitava da obeležavanje tog dana nema smisla ako se tendenciozno izbegava pominjanje tvoraca RS koji su listom i osnivači SDS-a.

Između ostalog i zbog tih imena koje je nakon procesa u Haškom tribunalu teško izgovoriti, ni Vučić se ne poziva na istorijske razloge nego na Ivanića kad opravdava svoju posetu Banjaluci. Osim toga, nakon njegove posete institucijama Federacije BiH i ograđivanja od predsednika RS kada je na konferenciji u Briselu upitan za svoj odnos sa onim ludakom iz Banjaluke rečima: ja se sa gospodinom Dodikom ne slažem u mnogo čemu, ali ne dozvoljavam da ga tako nazivate, apetiti Sarajeva su porasli i doveli ga, uz pomoć zajedničkih evropskih partnera, u poziciju da pred put u RS mora da se brani kao tinejdžer pred roditeljima kad prvi put izlazi u diskoteku. Dajte mi šansu - sačekajte da vidite šta ću reći u Banjaluci, pa onda sudite, poručio je. I rekao je: Živela Republika Srpska, ali zajedništvo iznad svega. Živela dok može da živi, takoreći. Vučićeva ne bezrazložna razblažena retorika ne ide naruku Dodikovom potenciranju državnosti, pa sve češće na pitanje kako namerava da odbrani ovakvu RS, ako je pritisak već toliko veliki, odgovara - uz pomoć Rusije. A ne Srbije, koja je garant Dejtonskog sporazuma.