Cene padaju, a nervoza raste

Foto AP

Tržište je izgleda odlučilo da kazni proizvođače nafte, koji nisu na vreme reagovali i smanjili proizvodnju, iako je tokom prošle godine cena nafte pala za čak 60 odsto u odnosu na 2014. Poslednjih dana cena barela sirove nafte srozala se na 30 dolara i pala na najniži nivo od decembra 2003, a prognoze gotovo svih vodećih finansijskih institucija su da će se taj trend nastaviti i ove godine. Investiciona banka Meril Linč očekuje da će sa pojavom iranske nafte na tržištu, njena cena pasti još niže, ali prognozira oporavak tokom letnjih meseci i cenu od 45 dolara po barelu.

Crnje prognoze dolaze iz Rojal bank of Skotland. NJeni analitičari uvereni su da će cena nafte uskoro pasti na 26 dolara po barelu i da će u nekom trenutku skliznuti na samo 16 dolara, jer će globalna tražnja nastaviti da se smanjuje, a zalihe neće imati gde da se skladište.

Većina analitičara i vodećih ljudi naftnih kompanija smatra da će biti potrebne godine da bi se cena sirove nafte vratila na nivo od 90 ili 100 dolara za barel, kolika je bila njena prosečna vrednost u protekloj deceniji. Nema naznaka da će ekonomski oslabljena Evropa i zemlje u razvoju u skorije vreme povećati tražnju za tim energentom. Pogotovo što se i Kina, vodeći potrošač energenata u svetu, suočava sa slabljenjem ekonomskog rasta, a od početka godine i sa snažnim previranjima na svojim berzama. Sa druge strane, ponuda nafte raste, jer osim smanjenih investicija za pronalaženje novih nalazišta u nekim naftnim kompanijama, nijedna od zemalja, proizvođača crnog zlata, nije spremna da smanji proizvodnju i izgubi deo svog kolača na tržištu, zbog čega su zalihe sve veće. Poslednji izveštaji ukazuju da su zalihe nafte u SAD uvećane za 200.000 barela, a rastu i zalihe benzina i destilata, šta ukazuje na smanjenu potrošnju u zemlji, navodi Frans pres.

Dnevna proizvodnja nafte se u poslednje dve decenije povećala sa 63 na više od 80 barela. Uz to, od sredine decembra i Amerika je počela da izvozi svoju naftu, a ove godine na tržištu će se ponovo naći i nafta iz Irana.

Kenet Rogof, profesor Harvardskog univerziteta, bivši glavni ekonomista MMF-a i jedan od vodećih svetskih ekonomista očekuje da će pad cene nafte značajno uticati na rast svetske ekonomije u 2016. Za njega je jedno od najvećih ekonomskih iznenađenja u prošloj godini to što ogroman pad cena nafte nije već značajnije doprineo globalnom rastu svetske privrede. S druge strane, on konstatuje da su mnogi izvoznici nafte, zbog značajnog pada prihoda, bili primorani da smanje i troškove.

Čak se i Saudijska Arabija, uprkos ogromnim i finansijskim, ali i rezervama nafte, našla pod pritiskom zbog ubrzano rastuće populacije i visokih vojnih troškova, povezanih sa konfliktima na Bliskom istoku, navodi Rogof u autorskom tekstu za Project Syndicate, za koji NIN ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji.

Iako su iz te zemlje poručili da mogu dugo da izdrže sa niskom cenom nafte i da neće smanjiti proizvodnju, svetski analitičari smatraju da je u pitanju blef. Prema pisanju NJujork tajmsa, ako cene nafte ostanu niske tokom cele 2016, novokrunisani kralj Salman neće uspeti da ubedi ostale članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da izdrže dalje finansijske pritiske. Međunarodni monetarni fond predviđa da će prihodi Saudijske Arabije i saveznika iz Persijskog zaliva biti smanjeni za 300 milijardi dolara u ovoj godini. Neslaganja u OPEK-u oko tog pitanja već postoje. Jer, dok se siromašnije članice zalažu za smanjenje proizvodnje, nastojeći da podupru rast cena, uticajne članice OPEK-a, predvođene Saudijskom Arabijom, odbacuju tu mogućnost, opredeljujući se radije za borbu za tržišni udeo. Predsednik OPEK-a Emanuel Ibe Kačikvu najavio je da će vanredni sastanak naftnog kartela biti održan početkom marta.

I ruska vlada morala je da reaguje, pa je, između ostalog, nedavno najavila da će smanjiti javnu potrošnju za 10 odsto u odnosu na nivo predviđen budžetom za 2016. Aleksej Uljukajev, ruski ministar za ekonomski razvoj, potvrdio je da se priprema stres test, koji će pokazati kakve mogu biti posledice u slučaju da cena nafte padne na 25 dolara po barelu. S druge strane, njegov kolega, ministar energetike Anton Siluanov, smatra da će u bliskoj budućnosti cena nafte nastaviti da pada, jer proizvodnja neće biti smanjena.
Trenutno stanje na tržištu možda je najslikovitije opisao Aleksandar Djukov, generalni direktor ruske naftne kompanije Gaspromnjeft, koji za ruske medije kaže da je u toku igra nerava - svi su spremni, nagotovs i čekaju ko će prvi da skoči.

Za tu igru Rusija je apsolutno spremna, jer po troškovima proizvodnje uglavnom ne zaostajemo značajno za Bliskim istokom, a u nekim parametrima smo, možda, čak i bolji, tvrdi Djukov i poručuje da Ruska Federacija nema nameru da menja strategiju za koju se opredelila. Svi igrači na tržištu bi morali da smanje proizvodnju za najmanje tri do pet odsto da bi doprineli povećanju cene nafte. Ako bi to učinile samo naftne kompanije iz Rusije, onda bi se proizvodnja morala značajno smanjiti, za 20 odsto. Mogli bismo i to da uradimo, ali plašim se da bi u tom slučaju jednostavno naš tržišni udeo preuzeo neko drugi, konstatuje Djukov.

Anatol Kalecki, glavni ekonomista i kopredsednik istraživačke kompanije GaveKal Dragonomiks kao i Rogof procenjuje da će pad cene nafte gotovo sigurno ubrzati globalni rast. Najveću korist zbog niže cene nafte imaće domaćinstva sa nižim i srednjim primanjima, koja troše sve što zarade, navodi Kalecki u tekstu za Project Syndicate. Sa druge strane veliki gubitnici biće vlade zemalja koje proizvode naftu, jer će ostati bez rezervi i pre će, dokle god to bude moguće, da se zadužuju na finansijskim tržištima nego da smanje potrošnju. To je, na kraju, i prioritetan pristup političara, posebno kad se bore u ratu, stvaraju geopolitički pritisak ili žele da spreče pobunu u narodu, ističe on.



Neće, predviđa Kalecki, svi proizvođači biti na istom gubitku. Jedna grupa već pravi ozbiljne rezove - zapadne naftne kompanije objavile su da će u 2016. smanjiti investicije za 200 milijardi dolara. To je, između ostalog, doprinelo slabljenju berzi širom sveta, ali bi, iako na prvi pogled to izgleda paradoksalno, akcionari naftnih kompanija mogli da imaju koristi od nove ere jeftine nafte.

Da bi se to dogodilo, jedan uslov mora da bude ispunjen. Menadžment vodećih energetskih kompanija mora da se suoči sa ekonomskom realnošću i napusti svoju rasipničku opsesiju za pronalaženjem nove nafte, precizira Kalecki i tu tezu potkrepljuje podatkom da 75 najvećih naftnih kompanija za pronalaženje novih nalazišta fosilnih goriva u sve izazovnijem okruženju svake godine izdvajaju više od 650 milijardi dolara. To je, smatra on, jedan od najvećih gubitaka kapitala u istoriji, ekonomski isplativ samo zbog veštačkih cena u uslovima monopola. Na normalnom, konkurentnom tržištu, objašnjava, cena bi se formirala na osnovu troškova proizvodnje dodatnog barela nafte sa najjeftinijih naftnih polja sa rezervnim kapacitetima. A to, prema njegovim rečima, znači da će sve rezerve Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Rusije i centralne Azije morati da budu potpuno potrošene pre nego što neko počne uopšte i da razmišlja o istraživanju ispod artičkog leda, u dubinama Meksičkog zaliva ili duž obala Brazila.

Naravno, stvarni svet nikada nije tako jednostavan kao ekonomski priručnik. Geopolitičke tenzije, troškovi transporta i infrastrukturna uska grla govore da su zemlje - potrošači nafte spremne da plate premiju za energetsku sigurnost, uključujući i akumulaciju strateških zaliha na sopstvenoj teritoriji, kaže Kalecki i zaključuje da EksonMobil, Šel i Britiš petroleum ne mogu više da se nadaju trci sa saudijskim, iranskim ili ruskim kompanijama koje sada imaju ekskluzivni pristup rezervama koje mogu da se crpe sa opremom koja nije ništa tehnički složenija od naftnih pumpi iz 19. veka.

Da je tako, potvrđuje i Aleksandar Djukov, prema čijim su rečima troškovi proizvodnje na tradicionalnim, već razrađenim nalazištima u Rusiji od 12 do 15 dolara po barelu. Zato se, kaže, na tim nalazištima, čak i uz tržišnu cenu od 18 do 20 dolara po barelu, mogu nastaviti nova bušenja i povećati proizvodnja. Čak i na tehnološki mnogo zahtevnijim projektima, Gaspromnjeft izvlači naftu i postiže zaradu i uz cenu od 25 dolara za barel, navodi Djukov.

Kao što iz Saudijske Arabije poručuju da mogu veoma dugo da izdrže u uslovima jeftine nafte, i Djukov kaže da u toj konkurentnoj borbi, Rusija sigurno neće biti gubitnik, već da će se pre dešavati ono što je već počelo, a to je opadanje proizvodnje netradicionalne nafte u Severnoj Americi.

Skupi projekti, u velikim dubinama epikontinentalnog pojasa ili se bave razradom bitumenskog peska biće zaustavljeni, a to će svakako omogućiti uravnotežavanje cena u srednjoročnoj perspektivi, to jest uravnotežiće potražnju i ponudu i prouzrokovaće rast cena, smatra prvi čovek Gaspromnjefta i dodaje da se tržišna situacija može promeniti preko noći. Bilo kakva ozbiljna politička nestabilnost, vojni sukob u zemlji-proizvođaču i u zemlji preko koje ide tranzit može dovesti do poskupljenja. To može iziavati značajnu eskalaciju. Ukoliko ne bude takvih događaja, onda je jasno da tokom jednogodišnjeg perioda neće doći do naglog porasta tražnje, smatra Djukov.

S druge strane, obim ponude, prema njegovim rečima, mogu da promene samo proizvođači poput OPEK-a. Ako biste sada `sklonili` sa tržišta miliondva barela nafte, odmah bi nivo cena došao na 65 dolara za barel. Nema sumnje u to. Pitanje je kada će se to desiti? Možda čak tokom sledeće godine, mada može proći i dve ili pet godina dok se to ne desi, zaključuje Djukov.
Sve su, dakle, opcije u igri. Da cena nastavi da klizi i ispod 30 dolara, ili da, kako kaže Djukov, preko noći skoči na 65 dolara za barel. Zato buduće kretanje cena nafte nije jedno od pitanja za milion dolara. To je pitanje za 100 milijardi dolara.