Treća smena

Vlada Srbije rešila je da popravi stanje u zemlji preko noći. I to bukvalno, pa je već postalo skoro uobičajeno da se sednice parlamenta održavaju samo u kasnim, noćnim satima. A možda je Vlada samo poslušala preporuku Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj! Zar ste zaboravili da je RATEL onomad, doduše bez ikakvog efekta, preporučio da se farme, parovi, velika braća i drugi rijalitiji emituju samo posle 23 sata? A ako ćemo da budemo iskreni, neke od sednica parlamenta se ni po čemu ne razlikuju od rijalitija. Ima tu svega, psovki, uvreda, seksualnih aluzija, čarki na granici fizičkog incidenta, svega što je inače sastavni deo rijalitija. Pa, pošto je već tako, možda bi posle izbora trebalo razmisliti o usvajanju novog poslovnika, kojim bi se preciziralo da sednice Skupštine ne smeju počinjati pre 23 sata i ne smeju trajati duže od 6 sati ujutro. Ima li ko protiv da se sednice održavaju samo u gluvo doba? Pa, ionako niko tamo nikoga i ne sluša. Neka se svađaju dok većina spava. Tim pre što će većina svakako usvojiti sve što Vlada predloži. Ima tu, doduše, i jedna začkoljica. Znajući srpske poslanike, nema sumnje da bi oni za rad u „trećoj smeni“ isposlovali i nadoknade za noćni rad. Ali, znajući koliko se ljudi nerviraju dok gledaju jalove skupštinske svađe, možda to ne bi ni bila prevelika cena u zamenu za psihički mir građana Srbije. I kad sam već pomenuo izbore, jedva čekam da vidim obrazloženje sa kojim će premijer Aleksandar Vučić predložiti predsedniku Tomislavu Nikoliću da ih konačno raspiše i tako prekine višemesečno predizborno zagrevanje i označi početak utakmice, od koje ni kladioničari neće imati neke vajde, jer se na svoju pobedu neće kladiti ni lideri opozicionih stranaka. Opšti je utisak da od 23. decembra 2000, kada je poslanička lista DOS-a osvojila 64,8 odsto glasova i 176 poslaničkih mandata, nije bilo manje neizvesnosti pred izlazak na birališta. Velika razlika je samo u tome što je pre nešto više od 15 godina svima bilo jasno da će posle izbora vlast pasti kao zrela kruška, a u to sada ne veruju ni najveći optimisti u opoziciji. Lideri DS-a, SDS-a, LDP-a, NS i LSDV, Bojan Pajtić, Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Zoran Živković i Nenad Čanak nisu uspeli da se dogovore da na izbore izađu u jednoj koloni. Izaći će u dve kolone. Ma, svejedno. Vlast će ionako nastojati da ih u očima birača prikaže kao „petu kolonu“, što je etiketa koja se sve češće lepi svima koji nemaju baš previše razumevanja za „velike uspehe“ aktuelne vlade. I baš ti kritičari biće, po svemu sudeći, i označeni kao glavni krivci za vanredne izbore. Kao da će u maju, kada se prebroje glasovi, oni ućutati i mirno posmatrati šta nova vlada radi do 2020. Možda će, ako se to desi, ako svi budu ćutke prelazili i preko nekih loših odluka i zakona, Vučiću biti lakše, ali Srbiji zbog toga neće biti bolje. Da je sreće, on bi kritičare trebalo da neguje kao retku travku usred Sahare. Bez i ovo malo kritike Vlada bi mogla skroz da zastrani, a premijer sve vreme tvrdi da mu je interes Srbije iznad svega. Ako je zaista tako, možda bi mogao da razmisli da li je još nekome, pa i njegovim kritičarima, Srbija na prvom mestu. Uz sve ostalo, izvesno je da se premijer u obrazloženju da se raspišu izbori neće žaliti na loše rezultate svoje vlade, iako bi to bio i jedini pravi razlog da se treći put za četiri godine ide na birališta. A i ako mu najviše smeta loša antireformska atmosfera u društvu, zar za nju, bar delimično, nije kriv i neko iz Nemanjine 11? U svakom slučaju, kao pragmatičan političar, Vučić će predstojeće izbore umeti obilato da iskoristi. Ako ništa drugo, bar još četiri godine moći će za sve nedaće i probleme da optužuje bivše vlade. I Mirka Cvetkovića, i Ivice Dačića. Posebno ako se posle maja „otarasi“ lidera socijalista. A ako zafali krivaca, uvek se mogu naći i sa strane. Jeste li ovih dana čuli da će za prodaju Železare Smederevo Kinezima navodno biti neophodna i saglasnost Evropske unije? Sad bar znamo da će „neko u Briselu“ biti kriv ako ni ovoga puta Vlada ne nađe kupca za čeličanu.