Neophodni zločinac

Foto AP

Optužbe da su poslanici Srpske liste podržali izbor Hašima Tačija, u Srbiji osuđenog na deset godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima, mogao bi da demantuje ili potvrdi samo poligraf. Reč je, naravno, o cinizmu - istom onakvom kakvim se služe predstavnici Vlade Srbije kada demantuju doprinos srpskih poslanika u sprečavanju vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, koji bi izvesno pogoršali prilike na KiM, a u briselski dijalog ubacili klipove.

Tajnim glasanjem poslanika Tači je, kako je i planirao aprila 2011, kada je predložio i podržao Atifete Jahjagu, preuzeo mandat od nje i obezbedio vlast narednih pet godina, ali i ličnu zaštitu od dometa suda za zločine OVK. Zbog bojkota opozicije, ali i unutrašnjih problema u njegovoj Demokratskoj partiji Kosova, pod znakom pitanja bio je čak i kvorum, koji su sigurnim učinili poslanici Srpske liste. Šta je, onda, osim Tačijevog statusa u pravosudnom sistemu i činjenice da srpski Ustav ne poznaje instituciju predsednika Kosova, smetnja da se prizna da je Srpska omogućila Tačijev izbor, pogotovo ako nije glasala za njega, i naročito zato što ova dva razloga nisu bila prepreka ni u ranijem odnosu sa vlastima u Prištini?

U danima pred izbore predstavnici Srpske obećali su biračima da neće podržati Tačija, jer koalicija nije osnovala Zajednicu srpskih opština. Obrazloženje postupka, pak, stiglo je iz Beograda: Srpska lista dobro je postupila, jer zapitajmo se šta bi bila druga opcija, poručio je, između ostalog, Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM odgovarajući na optužbe DSS i Dveri da su Srbi podržali Tačija.

Srpska lista je trebalo neutralnim stavom da dozvoli Albancima da reše svoje probleme. Ovako su opoziciji stavili prst u oko, pa mi sad možemo da očekujemo da nam dođu na kućni prag, odgovara Rada Trajković, političarka s KiM. Nije sporno da Tači ne bi bio izabran bez Srba, a tom odlukom poništili smo pravosudnu presudu protiv Tačija i pravosudni sistem Srbije. Uz to, ako taj čin i nije bio podržan, ono se barem pravda podrškom u Beogradu. Velika je drama bila u Skupštini, pa se ne bih kladila ni da su nevažeći listići bili glasovi srpskih poslanika.

Opozicija je najpre za govornicom osporavala Tačijev i izbor Rafeta Rame, koga je DPK nominovala tek da bi obezbedila protivkandidata i učinila izbor legitimnim. Nakon prvog kruga Tači je imao 50 glasova (od prisutnih 82), a nakon drugog 64. Tek u trećem, posle dva suzavca bačena u salu i kada je bila dovoljna prosta većina, lider DPK dobio je 71 glas. I broj nevažećih listića se smanjivao, sa 27 na 15, pa 10 (koliko je poslanika srpske nacionalnosti), ali paradoksalno i broj glasova za Ramu - sa četiri na dva.

Slobodan Petrović, poslanik Srpske liste, međutim, ne može da potvrdi da su svi nevažeći bili listići poslanika Srpske liste, kao ni da oni nisu glasali za Tačija. Glasanje je tajno, važno je da je obezbeđen kvorum, a ostalo je nevažno. Pa i to kako je ko glasao. Mnogo bi veća šteta bila da nije došlo do izbora i da se, u ovakvoj situaciji, išlo na nove izbore.

Petrović kaže da je bilo dogovora sa Tačijem, ali ne želi da govori o detaljima, jer u razgovorima nije učestvovao.
Potpuno sam siguran da će se ZSO realizovati veoma brzo, bez obzira na otpor dela opozicije. To nije samo međunarodna obaveza, nego i naša potreba. Ali, ne postoji tema o kojoj se više pričalo a na kojoj se manje radilo, iako vlast u Prištini ima dovoljan broj glasova da obezbedi usvajanje neophodnih propisa. Opozicija po definiciji traži slabu tačku i našla ju je. Što se tiče naših ljudi u vlasti (srpskih ministara) nisam optimista. Da se samo oni pitaju bila bi mrka kapa. Više se uzdam u Beograd i Brisel.
U svom govoru Tači se zahvalio poslanicima Srpske, što je lideru Samoopredeljenja Visaru Imeriju dalo dodatnog povoda da se pridruži optužbama DSS i poentira da je predsednik Kosova izabran uz Vučićev blagoslov.