Razvojno hendikepirana ekipa

Foto Đorđe Kojadinović

Sedam pitanja za sedmoricu ekonomista
1 U kojoj biste zemlji voleli da živite i zašto?
2 Da imate višak novca, u koju biste zemlju investirali?
3 Da imate biznis i da možete bez ikakvih prepreka da ga selite, iz koje biste zemlje otišli i u kojoj biste započeli posao?
4 Koja zemlja vam na dugi rok deluje najstabilnije, a koja je najbliža nekom obliku ekonomske krize?
5 Koja od zemalja ima najveće, a koja najmanje izglede da upadne u dužničku krizu?
6 U kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno?
7 Šta je, po vašem mišljenju, ključni problem svake od zemalja?

1 Trenutni i unekoliko spontani odgovor bio bi da ne bih želeo da živim ni u jednoj od ovih zemalja. Najveća prosečna plata je u zemlji E, a prirodno je da čovek želi daleko veće plate od one na koju je ovde osuđen i mnogi od nas, kad bi baš mogli da biraju, opredelili bi se za zemlje u kojima je plata bar deset puta veća. No, pošto nas NIN ne pita to, prvi izbor bila bi zemlja E (Hrvatska). NJoj u prilog govori i skromna stopa inflacije i relativno visoka stopa rasta plata, iako nije sasvim jasno kako uz ta dva parametra stopa rasta kupovne moći može da iznosi tako skromnih 0,4 odsto. Izvesnu zebnju može da izazove njena velika spoljna zaduženost, ali se ta zebnja unekoliko ublažava uvidom da je to jedna od svega dve zemlje koje u platnom bilansu beleže suficit.

2 Opet mi na um pada nelegitiman odgovor: potražila bi se neka druga zemlja, daleko izvan predočenog spiska, no kad izbor mora da bude na ovoj skupini, neka to bude zemlja D (Crna Gora), sa uočljivo najvišom stopom rasta BDP-a. Tempo rasta privrede jedna je od nedovoljno isticanih ali veoma značajnih determinanti poslovnog ambijenta. U privredi koja brzo raste u visokom se stepenu javljaju, pa se i same brojčano uvećavaju šanse za povoljna ulaganja; u brzo rastućim privredama brzo rastu i skoro sve komponente tražnje pa se u njima može profitabilno investirati. I inflacija je dopadljivo skromna, a predviđa se i njeno dalje smanjivanje. Izvesnu zabrinutost izaziva velika spoljna zaduženost i visok deficit platnog bilansa, što ukazuje na verovatnoću visokog učešća stranih sredstava u finansiranju privrednog rasta. U prilog tom izboru govori i jeftinoća radne snage (to je opšta karakteristika svih osam zemalja) uz tendenciju smanjivanja prosečne plate, što je saglasno sa podatkom o visokoj stopi nezaposlenosti.

3 Zemlja D je odredište na koje bih preselio i kapital, a napustio bih H (Srbija), jer je njena privreda gotovo stagnantna, ima prilično visok spoljni i javni dug, a u prilog joj ne ide ni deficit u spoljnom bilansu. Zbog (pre)napregnutog spoljnog bilansa i taj skroman rast mogao bi da se ispostavi kao neodrživ.

4 Najizglednije na dugi rok deluje zemlja G (Rumunija). I pored visokog dohotka po stanovniku, ona beleži i vrlo visoke stope rasta BDP-a, a i njena unutrašnja stabilnost je posve zadovoljavajuća, jer umerena inflacija ne daje povoda za veću zabrinutost. U prilog joj ne govori vrlo visoka spoljna zaduženost, ali je ohrabrujuća okolnost da je odgovarajući količnik javnog duga daleko manji: spoljni dug je mahom akumulirala sama privreda, što je znak njenog lepog renomea u međunarodnoj finansijskoj javnosti, te zalog povoljnog budućeg dotoka stranih direktnih investicija i brzog rasta u budućnosti. Nije loš znak i negativna stopa rasta prosečne plate, jer bi to moglo da indicira početak zdravog procesa prilagođavanja u smislu smanjivanja lične i drugih oblika neproizvodne potrošnje, pa time i realokacije raspoloživog dohotka na razvojno relevantne alternative.
S druge strane, najmanje perspektivno deluje zemlja A (Albanija). Sa sporim rastom, a istovremeno sa velikim spoljnim i javnim dugom, ona je najmanje stabilna i najuverljiviji je kandidat za neke veće poremećaje. U isti mah, visoka stopa rasta prosečnih plata ukazuje na nezdrav oportunizam u ekonomskoj politici i na njenu orijentaciju prema kratkoročnim poboljšanjima po cenu daleko viših budućih troškova i gubitaka.

5 U dužničku krizu bi ponajpre mogla da upadne zemlja E (Hrvatska): vrlo visoki količnici oba vida zaduženosti prema BDP-u, trom rast blizak stagnaciji, visoka nezaposlenost, a uz nju sasvim kontraindikovano visoka stopa rasta prosečne plate.

6 Delovaće paradoksalno, ali najpovoljnije izglede za rast životnog standarda ima zemlja D (Crna Gora), sa negativnom tekućom stopom rasta plata. To bi mogla da bude zemlja koja uspešno prihvata i podnosi žrtve u tekućem periodu zarad budućeg poboljšavanja ekonomske situacije i pratećeg povećanja svih dohodaka i životnog standarda. Razlog za odabir baš te zemlje kao najizglednije, jeste u tome što su se tu stekle visoke stope privrednog rasta i smanjivanja plata. To bi mogao da bude pravi ulog u jednu istinski poboljšanu ekonomsku budućnost koja, uz ostalo, donosi rast dohodaka i standarda.

7 Tolstoj je kao moto za roman Ana Karenjina rekao: Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. Ovih osam zemalja razvojno je hendikepirano ne na neki osoben, za svaku zemlju različit i njoj svojstven način, nego ih sve ruši u ponore siromaštva i tamo trajno zadržava isti opšti uzročnik: sveopšta nerazvijenost i endemsko siromaštvo, koji su izazvani izostalim institucionalnim razvojem. Sve presporo rastu i ne mogu se nadati da će makar i u sasvim dalekoj budućnosti stići razvijeni svet.

Zemlja A (Albanija) teško će se izboriti sa vrlo visokom stopom nezaposlenosti; B (Bugarska) ima trom privredni rast i razorno visoku stopu rasta plata, a ta kombinacija sigurno je neodrživa; C (BiH) muči ubitačno visoka stopa nezaposlenosti; D (Crna Gora) je prezadužena; visoka stopa nezaposlenosti i relativno visok spoljni i javni dug razlog su za zabrinutost u zemlji E (Hrvatska); u F (Makedonija) je stopa nezaposlenosti bezmalo zastrašujuća i tek će se videti šta će sve morati da žrtvuje da bi otklonila to veliko društveno zlo; za G (Rumunija), iako joj privreda relativno brzo raste, indikativno je da jedina nije pravovremeno obnarodovala tako važan predmet interesovanja ekonomske politike kao što je prosečna plata, dok H (Srbija) ima najvišu inflaciju, iako ona nije odveć uznemirujuća. NJena zaduženost, i spoljna i javna, nešto je iznad proseka, a u platnom bilansu ostvaruje skromniji deficit. To bi moglo da nagovesti izvesne napetosti na planu spoljne stabilnosti. Uz takve, makar i ne baš dramatične, nepovoljnosti teško će biti uhvatiti se u koštac sa visokom stopom nezaposlenosti od 17,3 odsto. Sigurno joj ne ide u prilog ni to što već na prvi pogled liči na Srbiju.