Žanrovski spektar

Sedamnaesti festival gitare odvija se pod idejom Samostalno. Verujemo da takav slogan ima funkciju da podvuče istrajnost organizatora, želju i kapacitete da razvija potrebu za gitarskim zvukom, ali i da naglasi status koji je Gitar art izvesno stekao u svetu muzičke umetnosti. Dvanaest ovogodišnjih festivalskih koncerata podrazumeva širok koncepcijski, odnosno, žanrovski spektar. Uz preovlađujući zvuk klasične gitare (i klasičnog repertoara), uključeni su fado, džez, tango, tradicionalna muzika Indije, flamenko.

Veče otvaranja zamišljeno je kao smena godišnjih doba Vivaldija i Pjacole. Sučeljavanje istoimenih partitura dvaju (na prvi pogled udaljenih) kompozitora jeste lepa ideja kojoj poslednjih godina izvođači neretko pristupaju. U ovom slučaju, zanimljiv je pokušaj inkorporiranja harmonike u aranžmane Vivaldija. Duo Đampaolo Bandini (gitara)/ Čezare Kjakjareta (harmonika i bandoneon) i braća Čerato (Frančesko i Stefano, violina i violončelo) nisu nastupili u predviđenom sastavu: italijanskog violinistu je nenadano i sa uspehom zamenio Jovan Bogosavljević.
Godine 2016, Amadeus Guitar Duo obeležava 25 godina od osnivanja. Dejl Kavana i Tomas Kiršhof su sastav zavidne reputacije, mada njihovo muziciranje sada nije ostavilo naročito ubedljiv utisak. I pored scenskog šarma i atraktivnog repertoara, impresija o (možda trenutnoj?) sviračkoj neravnopravnosti dvoje partnera učinila je njihov nastup, nažalost, prosečnim.

Iz razloga gusto planiranih festivalskih aktivnosti, za pojedine dane bila su planirana i po tri koncerta tokom iste večeri - neki od programa počinjali su čak u 22 časa. Pitanje je koliko navedena praksa ima svrhu. Naročito kada su u pitanju profili umetnika kakve nemamo priliku odviše često da čujemo uživo. Dobitnik Gremi nagrade, Pandit Višva Mohan Bat (u duu sa Himanašuom Mahantom), izašao je, recimo, pred polupraznu dvoranu Doma omladine. Šteta, jer je to bila prilika susreta sa velikim umetnicima, sa tradicionalnom muzikom Indije (kao i originalnim Batovim delima), sa neobičnim, hibridnim instrumentom koji je Bat konstruisao udružujući karakteristike gitare, sitara i vine (nazvao ga je Mohan-vina), sa prekrasnom, omamljujućom svirkom...

Tumačenja Žeremija Žuva su pedantno promišljena, poseduju delikatan izraz. Francuski umetnik uspešno uklapa klasičnu gitaru u kontekst aktuelnog vremena. Prezentovao je, pored Rodriga, Sainsa de la Mase i Takemicua, i deo opusa savremenika, Matijasa Diplesija (Nokturno br. 2, Kavalkada, Ulan Bator), dajući mu centralno mesto u programu svog resitala. Iste večeri, Rafaela Smits ostaje, nažalost, pomalo u senci koncerta Žeremija Žuva iako je, bez sumnje, uložila veliku energiju u neke od temeljnih naslova klasičnog gitarskog repertoara (Ponse, Vajs, Đulijani).
Slobodan Milivojević oblikuje kompaktnu programsku celinu koja leži njegovom temperamentu, daje kreativna interpretativna rešenja. Kjuhi Park (Južna Koreja) je rafinirana gitaristkinja, stilski besprekorno definiše partiture kojima pristupa: najsugestivnija je bila u delima koja nisu bila predviđena programskom knjižicom (Bahova Čakona i Bariosova Katedrala).

Rovšan Mamedkulijev, gitarista mlađe generacije (i sa značajnim postignućima na planu internacionalnih konkursa), demonstrirao je reprezentativno lice svog instrumenta. Uzbudljivo vođene interpretacije (LJobet, Tarega, Rak, Amirov i Rudnjev), moćan i odvažan izvođač svakako najuspešniji klasični resital ovogodišnjeg Gitar arta.