Idemo na Mars

U Marsovcu, jednom od hit filmova 2015, Američka svemirska agencija (NASA), uz malu pomoć međunarodnih partnera i mnogo inventivnosti, herojski spasava astronauta zaboravljenog na Marsu. Film Ridlija Skota je vizuelno prelep i nudi vrhunsku zabavu. Ali on takođe demonstrira šta je sve ljudski rod u stanju da ostvari kad se nečemu istinski posveti, i - kao i remek-delo Stenlija Kjubrika 2001: Odiseja u svemiru iz 1968. godine - nudi pogled u ono što bi mogla biti budućnost svemirskih istraživanja.

NASA je dala neke tehničke smernice za snimanje filma, a mnoge scene prikazuju tehnologije na kojima trenutno radimo, od unapređenog modela svemirskog odela do metoda za uzgajanje hrane u svemiru. Te tehnologije bi jednog dana mogle da budu iskorišćene za istraživanje Marsa u stvarnom životu.

NASA je sebi postavila ambiciozan cilj da do sredine tridesetih godina ovog veka na Mars pošalje ljudsku posadu. U nedavno objavljenom izveštaju Putovanje na Mars: Novi pionirski koraci u istraživanju svemira, naveli smo uslove koje čovečanstvo mora da ispuni da bismo tamo stigli. Ti koraci uključuju kontinuirana istraživanja na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), a potom i slanje ljudi iz nižih nivoa Zemljine orbite u ono što zovemo terenom za dokazivanje - deo svemira u blizini Meseca. To će nam omogućiti da granice naših mogućnosti pomerimo na mestu s kog će astronauti moći bezbedno da se vrate u roku od nekoliko dana.

Postoji jedna stvar u Marsovcu koja je pogrešna. Za razliku od filma - o stvarnim istraživanjima Meseca da se i ne govori - istraživanje Marsa neće biti poduhvat u kome će dominantnu ulogu imati NASA. Upravo suprotno, svoj doprinos pripremama za slanje posade na Mars daće ljudi i resursi sa svih strana sveta, a samo putovanje biće organizovano u partnerstvu sa svemirskim agencijama drugih zemalja, i uz pomoć privatnog sektora.

Agencije iz čitavog sveta već zajednički rade na proširivanju naših znanja o svemiru i Sunčevom sistemu. Desetine hiljada ljudi iz 15 zemalja uključeno je u razvoj i funkcionisanje Međunarodne svemirske stanice. Da bismo razvili tehnologiju potrebnu za istraživanje Sunčevog sistema, sprovodimo suštinski važno istraživanje o tome kako da ljudi u svemiru ostanu zdravi duži vremenski period, i kako umanjiti zdravstvene rizike poput smanjenja gustine kostiju i atrofije mišića.

U saradnji s međunarodnom zajednicom, NASA nastavlja da istražuje Mars uz pomoć brojnih robota. Pet zemalja obezbedilo je instrumente za rover Kjurioziti, mobilnu laboratoriju NASA - uključujući stanicu za merenje atmosferskih prilika napravljenu u španskom Centru za astrobiologiju. Ti napori smanjiće rizike slanja ljudske posade na Mars time što će nam omogućiti da bolje razumemo okruženje na toj planeti i kakve bi resurse ona mogla da ponudi budućim istraživačima.

Evropska svemirska agencija obezbeđuje servis modula za NASA letilicu tipa Orion, koja će astronaute odvesti dalje od Meseca prvi put još od vremena programa Apolo. Privatne firme, takođe, daju svoj doprinos. Kompanije Spejsiks i Orbital ATK su već angažovane na poslovima snabdevanja MSS u sklopu komercijalnog kargo programa NASA, a Boing i Spejsiks planiraju da od 2018. počnu i sa slanjem astronauta. Zajedno s privatnim kompanijama, na MSS testiramo i nove tehnologije poput 3D printera, koje bi istraživanje svemira mogle da učine održivijim nego što je sada.
Ne radimo na slanju ljudske posade na Mars samo zato što možemo. Činimo to zato što ono će nam ono što budemo saznali o toj planeti reći više i o životu na Zemlji.

Posmatrano iz naučne perspektive, verujemo da je Mars mesto na kome postoji najveća verovatnoća za pronalaženje dokaza o tome da li izvan Zemlje ima života. Voda, od esencijalnog značaja za razvoj života, na Marsovoj površini u stabilnom je stanju već otprilike milijardu godina. S obzirom na ono što znamo o evoluciji na Zemlji, postoji verovatnoća da se život pojavio i na Marsu.

Ali pošto forme života na Marsu - ako ih uopšte ima - nisu evoluirale dalje od mikrobiološkog nivoa, verovatno će biti potrebno da na Mars dovedemo astrobiologe i geologe, kako bi pronašli dokaze njihovog postojanja. Nedavni dokazi o postojanju vode u tekućem stanju takođe navode naučnike da se pitaju da li je na Marsu mogao da postoji i neki oblik života koji se, usled sve gorih uslova na površini, povukao pod zemlju.

Razloga da se ode na Mars ima i izvan čisto naučnih okvira. Slanje ljudi na Mars je izazov koji će podstaći inovacije i razvoj novih tehnologija i kapaciteta. Postoji procena po kojoj svaki dolar potrošen u NASA doprinosi američkoj ekonomiji s četiri dolara. Kao što je predsednik DŽon F. Kenedi jednom rekao, stvari poput slanja čoveka na Mesec ne radimo zato što su lake, već upravo zato što su teške, i zato što ćemo u ostvarenje tog cilja uložiti najbolji deo naših energija i sposobnosti.



Ovi napori imaće istinske koristi po život na Zemlji. Štaviše, mnoge od nedavno razvijenih tehnologija za svemirsko istraživanje već imaju primenu na Zemlji. Sistem za prečišćavanje vode korišćen na Međunarodnoj svemirskoj stanici upravo se koristi za obezbeđivanje pitke vode u udaljenim oblastima. Rad na novom lansirnom sistemu NASA i kapsuli Orion doveo je do pronalaženja bržeg načina za punjenje baterija, razvijanja unapređenih proizvodnih tehnologija, te izradu lakših struktura u avio-industriji.

Kao što je čvrst momak, astronaut Mark Vatni, istraživao Mars u Marsovcu, tako je i NASA rešena da i ubuduće predvodi međunarodne napore za dosezanje novih visina i otkrivanje tajni Crvene planete. Čineći to, naučnu fantastiku pretvorićemo u naučnu realnost.