Tim i njegov tim

Slušamo, recimo, kako Erdogan, kao naknadu za mere kojima će zaustaviti najezdu migranata, traži od Evropske unije da uvede bezvizni režim za Turke koji putuju u Evropu. Znam da se ti pregovori ne vode na srpskom, ali mi je silno žao što ne može neko Turcima da kaže: „Šta će vam bezvizni režim kad već imate bezvezni režim u svojoj zemlji?“ Na HRT-u, opet, više puta su govorili o „Timovom timu“. Znamo da su Hrvati za premijera doveli Tihomira Oreškovića, dotle uspešnog biznismena u Kanadi. Kanađani, kao i Amerikanci, uživaju da svoje sagovornike oslovljavaju skraćenim imenom. Svakog Vilijama, već posle prvog upoznavanja, zovu „Bil“, svakog DŽozefa „DŽo“, pa su tako i doseljenika iz Hrvatske, kad im je rekao da se zove Tihomir (što oni ni u snu ne bi umeli da izgovore), odmah prozvali Tim, kao da mu u krštenici piše Timothy. Za to se saznalo u hrvatskim medijima, pa su o „Timu Oreškoviću“ počeli da govore naročito oni kojima se ne sviđa što je na čelo vlade došao čovek iz dijaspore. Otkako je on počeo da bira neke svoje posebne saradnike, ta ekipa se u medijima često zove „Timov tim“. Takođe u vestima iz Hrvatske, dve imenice latinskog porekla poslednjih nedelja stalno se javljaju naporedo: revitalizacija i relativizacija (ustaštva). Dve reči kao stvorene za enigmatičare, budući da su jedna drugoj anagrami, imaju ista slova, samo malo drukčije raspoređena. Nažalost, nisu se tu našle zbog anagrama, nego zato što odgovaraju stvarnom stanju. Duh prošlosti zaista ponovo oživljava, sa uzvicima „Za dom spremni“, Tompsonovim pesmama, odvojenim komemoracijama u Jasenovcu. Zaista se relativizuje, jer ministar kulture tvrdi da je antifašizam samo „floskula“, a planira se spomenik pokojnom predsjedniku i povjesničaru koji je ustvrdio da je NDH, bez obzira na tisuće i tisuće poklanih Srba, Židova i drugih nehrvata, ipak bila „izraz povijesnih težnji hrvatskog naroda za svojom samostalnom državom“.