Rat je prošao, moramo se dogovoriti

Fadilj Vokri je posle četvrt veka ponovo na stranicama srpskih novina. Osamdesetih godina ime mu je štampano masnim slovima zbog golova koje je u dresu Partizana zabijao ostatku velike četvorke jugoslovenskog fudbala, Zvezdi, Dinamu i Hajduku. Ovih je dana predsednik Fudbalskog saveza Kosova antiheroj političkih stranica, a ne bi bilo naodmet vratiti ga na sportske, čisto da se setimo kakav je fudbaler bio dvanaest nastupa za reprezentaciju Jugoslavije, šest golova, pa bi danas Fudbalski savez Srbije i Kuću fudbala u Staroj Pazovi prodao za jednog napadača takvog golgeterskog učinka, al nema na lageru. Sam Vokri je ponosan kada čuje da bi ono navijača Partizana što nije nacionalno opterećeno dalo pola tima ma evo i ceo za jednog takvog strelca. To mnogo godi, a bila je velika obaveza, kaže.

Što se tiče povoda intervjua, prijem Kosova u UEFA, krovnu kuću evropskog fudbala, ne bi trebalo da bude osobito iznenađenje. Kosovo je već punopravan član Međunarodnog olimpijskog komiteta i niza drugih ključnih evropskih i svetskih sportskih skraćenica, poput Međunarodne košarkaške federacije (FIBA), Međunarodne plivačke federacije (FINA), Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF), Međunarodne rukometne federacije (IHF), sve do svetskih družina gimnastičara, kikboksera i streličara. Vokri ne sumnja da će Kosovo postati i punopravni član FIFA, možda već sutra, 13. maja, na kongresu u Meksiku. To bi Kosovu omogućilo da učestvuje u svim svetskim fudbalskim nadmetanjima, a otvorilo bi i pregršt zanimljivih pitanja. Da li bi FIFA, recimo, dopustila nastupe za Kosovo fudbalerima kosovskog porekla koji su već nastupali za tuđe nacionalne timove, poput švajcarskog reprezentativca DŽerdana Šaćirija? FIFA se na takve transfere generalno mršti, ali im se Vokri implicitno nada. Još je zabavnije pitanje kako bi se jednog dana organizovala utakmica Kosovo Srbija. Neki neutralni obližnji teren deluje kao dobra ideja sve dok se ne setimo da bi ta utakmica u Beču, recimo, pred desetinama hiljada emigranata, što naših što njihovih, bila verovatno još grđi skandal no da se igra u Beogradu ili Prištini. No jednom ćemo morati i to, podseća i sam Vokri.

Da li ste očekivali da ćete biti primljeni u UEFA?

Da nismo očekivali, ne bismo ni konkurisali. Mislim da je možda i malo kasnilo to učlanjenje jer je prava stvar za fudbal i za sport. Mladići sa Kosova dugi niz godina nisu mogli nigde da se takmiče, prvaci nisu igrali u evropskim kupovima i dve generacije mladih igrača su propale jer niko nije mogao da ih vidi. Jedino je veliki talenat mogao da potpiše ugovor u inostranstvu. Zarada fudbalera je bila simbolična, ali sada će se to sigurno promeniti. Sada mladi mogu da igraju kao vršnjaci iz sveta i mislim da je sa fudbalske i sportske strane to jedino važno.

Kako odgovarate na optužbe da je UEFA prekršila svoj statut primajući vas?

Odgovor na pitanje da li je statut prekršen, dao je onaj ko je za to kompetentan, šef pravne službe UEFA Alasder Bel i, da vam pošteno kažem, argument koji je on dao, mi smo već četiri ili pet godina predstavljali kod FIFA i UEFA Ujedinjene nacije ne primaju države, već se države priznaju između sebe. Šta bi se desilo ako bi Kosovo ispunilo sve kriterijume da bude član Ujedinjenih nacija, a one ne žele da ga prime? Ne može da igra fudbal? Moram danas da kažem da su Tomislav Karadžić i Fudbalski savez Srbije nažalost bili veoma uspešni prethodnih godina, da su nas sprečavali na svim nivoima, ali pravda je ipak dobila i ovog puta smo mi sretni i radosni.

Očekujete li da ćete biti primljeni i u FIFA?

Uzimajući u obzir da je u statutu FIFA prvi kriterijum da fudbalska federacija može da bude primljena u svetsku kuću fudbala ako je prethodno primljena u matičnu konfederaciju, ne vidim razlog zašto ne bismo bili primljeni. Primljeni smo u UEFA 3. maja i ne bi smelo da bude problema.

Nedavno ste smelo izjavili da su u regionu samo Hrvatska i možda Srbija fudbalski jači od Kosova. Od koga očekujete da zaigra u kosovskom dresu?

To je više pitanje za selektora, ali ako bi se svi igrači poreklom sa Kosova odazvali pozivu, mogli bismo biti odmah posle Hrvatske i Srbije. Kada se raspala SFRJ, hrvatski igrači su otišli da igraju za Hrvatsku, slovenački za Sloveniju, makedonski za Makedoniju, kasnije crnogorski za Crnu Goru. Kosovo tada nije postojalo kao država, ali sada kada smo primljeni u UEFA, fudbaleri mogu da igraju za njega. Neću, naravno, da prejudiciram odluke pravne službe FIFA; povinovaćemo se svakoj njihovoj odluci, ali mislim da sa ljudske strane igrači imaju pravo da sada izaberu da igraju za Kosovo.

Ima li kosovski fudbal infrastrukturu u skladu sa strogim pravilima UEFA?

Infrastruktura nije dobra, ali dva stadiona, u Mitrovici i Prištini, mogu biti pripremljeni za evropske kupove. Radovi su već počeli, inspekcija UEFA dala je sugestije gde treba da se interveniše i to neće biti veliki problem iako je vreme kratko. Infrastruktura nije bila kriterijum za primanje Kosova u UEFA čim nađete stadion, možete da igrate; može i negde u komšiluku. Ali mislim da će stadioni biti spremni; barem onaj u Mitrovici.

U Srbiji se o kosovskom fudbalu malo zna ili ništa ne zna. Kako stoji FK Priština?

Priština posle proglašenja nezavisnosti nije što je bila. Ona je bila portparol kosovskog fudbala, pa je u njoj bio koncentrisan kvalitet. Sad ima i drugih klubova, koji se ravnopravno bore sa onima koji su nešto značili u jugoslovenskom fudbalu. Feronikl, recimo, koji je novi šampion Kosova i koji će, po svemu sudeći, biti prva ekipa sa Kosova koja će učestvovati u pretkvalifikacijama Lige šampiona.

Mislite li da će UEFA i FIFA dirigujući žrebove sprečavati kosovske i srpske klubove i reprezentacije da igraju jedni protiv drugih?

Možda bude privremenih mera, ali mislim da jednog dana treba da počnemo da igramo jedni protiv drugih. Držim se toga da fudbal treba da spaja ljude, a ne da ih razdvaja, mada razumem oni koji su skeptični. Posle svega što se dešavalo, nije to lako organizovati, ali bilo je već ratova, pa su ljudi seli, razgovarali, našli primirje i solucije. Bio je rat, ali mi pričamo o fudbalu i opet moramo sesti i dogovoriti se što pre to bolje, da mlade generacije ne gube, da ih ne koštamo karijera. Ali u svakom slučaju ćemo se strogo pridržavati svake odluke.

Prisetite li se ponekad slavnih dana u Partizanu?

Kako da ne, to je normalno, ne može biti drugačije. U regionu pratim sve ekipe, a Partizan je ne samo regionalni, već i evropski klub. Znam da ove sezone nije bilo baš najbolje, ali nadam se da će Partizan naći snage i znanja da prebrodi krizu.

Mislite li da će članstvo Kosova u evropskim i svetskim sportskim savezima pomoći da zemlju prihvati međunarodna zajednica?

To može uticati na promociju u inostranstvu, ali mislim da su najzadovoljniji sportisti, jer kod nas među mladima preovladava čisto sportsko pitanje svakome je čast braniti boje svoje zemlje, kao i u svim drugim državama bivše Jugoslavije.