Arhiva

Putinov beg od stvarnosti

Stefan Slavković | 20. septembar 2023 | 01:00
Mnogi su stanovnici Rusije početkom aprila nenadano otvorili udžbenike iz istorije, i to zbog televizijskog obraćanja predsednika Vladimira Putina. Samo ujedinjeni možemo da pobedimo epidemiju, rekao je otprilike, kao onomad Pečeneze i Kumane, na prelazu milenijuma. S jedne strane ne treba otkopavati figurativne ratne sekire s Nemcima i Amerikancima, s druge Gruzini i Čečeni ne predstavljaju dovoljnu simboličku opasnost, a s treće trenutno nema naroda koji ne strahuje od širenja virusa, pa bi bilo neukusno izdvajati. Najbezbednije je pobeći u prošlost, što dublju i dalju. Međutim, nevolja je što se čini da Putin nastoji da pobegne i iz ruske sadašnjice koja veli da je od oko 300.000 zaraženih virusom kovid-19, preminulo oko 3.000 ljudi, s tendencijom rasta. Tokom istog obraćanja, Putin je naložio podređenima, a naročito gradonačelnicima i guvernerima oblasti, da zauzmu proaktivniji stav spram aktuelne krize. Kud on okom, tu gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin skokom, pa je potonji 7. maja izjavio da je broj zaraženih možda i trostruko veći no što kaže zvanična statistika, prema kojoj je Rusija krajem marta imala manje zaraženih od Luksemburga. A možda je požnjeo jednako majušnu osvetu, budući da je Putin u martu proglasio prvu od šest neradnih nedelja, ne objasnivši ljudima da ne treba da izlaze napolje. Kad su Moskovljani pohrlili u parkove i izletišta, Sobjanjin je bio taj koji je morao da uvodi mere kućne samoizolacije i da nezadovoljnim žiteljima izdaje digitalne dozvole za kretanje. Sa sličnim izazovima i nezadovoljstvima su se susreli i drugi oblasni i gradski čelnici, zapravo čitav srednji javnorukovodilački sloj, koji nije navikao da radi izvan predsednikove senke. Posebna je ironija što su dvojica funkcionera koji su preuzeli možda i najveći teret očekivanja javnosti, portparol Kremlja Dmitrij Peskov i premijer Mihail Mišustin, naglo morali da obustave davanje izjava, upravo zato što su se inficirali virusom – Mišustin krajem aprila, a Peskov početkom prošle nedelje, kada je primljen u bolnicu. Kriza poverenja polako se preliva u političku arenu. Ako je Putin pre dve godine osvojio četvrti predsednički mandat sa 77 odsto glasova, ako je pre tri meseca i dalje imao 69 odsto podrške – otprilike u vreme kada je Rusija među prvima oformila krizni štab i zatvorila skoro sve granične prelaze s Kinom – pre dve nedelje je spao na istorijski minimum od 59 odsto podrške, prema istraživanju nezavisnog moskovskog centra Levada. Rejting je možda opao s rastom hrabrosti ispitanika, pošto su na pitanja odgovarali telefonom. Ipak, zna Putin da nije politički ugrožen, ali zna i da prvi put gubi legitimitet koji je 22. aprila trebalo da zacementira na referendumu o ustavnim reformama, već usvojenim u Dumi, kojim je trebalo da mu se dozvoli da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata koji bi ukupno trajali do 2036. godine. Plebiscit je odložen, kao, uostalom, i vojna parada povodom Dana pobede. A Putin nije navikao na povlačenja. Istini za volju, u retkim javnim nastupima sebi načini više štete nego koristi. Dok je tokom marta još imao želje da fascinira javnost, leteo je u borbenom avionu, lovio je tigrove po istoku Rusije, a jednom se u batisferi spustio u dubine Baltičkog mora. Reakcije su bile mlake. Potom je populistički najavio da će malu i srednju privredu pomoći sredstvima koja će prikupiti iz dodatnog oporezivanja najbogatijih. Umesto aplauza su ga dočekala pitanja zašto se za to ne iskoriste devizne rezerve od oko 600 milijardi dolara. Onda je pred kamerama obišao pacijente u jednoj moskovskoj bolnici, odeven u zaštitno odelo, gde se rukovao s načelnikom odeljenja za kojeg se kasnije saznalo da je inficiran. Ne samo da je podstakao glasine da je i sam zaražen, nego je pod lupu zainteresovanih građana nehotice stavio slabosti zdravstvenog sistema. Kada se iz Kremlja na kraju saopštilo da poštuje mere distanciranja, u javnost je pušten jedan snimak, očigledno stariji od saopštenja, u kojem se sastaje s nekolicinom ministara, uredno se rukujući sa svakim od njih. Jer, virus nije svrgavanje proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča nakon kojeg je moguće pripojiti Krim, kao 2014. godine. Nije ni sirijska kriza u kojoj je moguće pomoći svom igraču, Bašaru el Asadu, možda i do pobede u ratu, kao godinu dana kasnije. Ne, reč je o globalnoj opasnosti protiv koje je nemoguće improvizovati. Kao so na ranu, kadra je da stropošta cenu nafte. Budući da je izvoz nafte i gasa 2019. činio 70 odsto ruskog izvoza, a da su međunarodne sankcije zvaničnoj Moskvi i dalje na snazi, doduše selektivno, budući ekonomski pokazatelji će izvesno biti porazni. Prema prvim optimističnim procenama, BDP će se do 2021. smanjiti za oko šest odsto. Prateći korake drugih, Putin je 11. maja prelomio i postigao je božanstven gol, ali se još ne zna kome. Možda i svom timu. Objavio je kraj šestonedeljnog odsustvovanja s posla i ekonomiju je pretpostavio zdravlju građana. Jedino će u Moskvi kao epicentru zaraze neradni period trajati do kraja maja, iako je ministarka zdravlja Tatjana Golikova procenila da je u svega 11 od 85 oblasti situacija dovoljno povoljna za ublažavanje restrikcija. Istog dana, Rusija je zabeležila tadašnji rekord od 11.656 novozaraženih, čime se popela na treće mesto s najviše zaraženih građana na svetu, odmah iza SAD i Španije. Možda je pravi razlog Putinovog odsustva nemogućnost maskiranja ekonomskih nejednakosti, decenija zanemarivanja javnog zdravstva i korupcije koja ždere pare. Kao i svuda na svetu, u Rusiji će posledice pandemije najviše osetiti sirotinja. Pojedina predviđanja ukazuju da treća decenija 21. veka može da bude svojevrsna repriza katastrofalnih devedesetih.