Arhiva

Ukrštene reči

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Ukrštene reči
Pregledajući dugačke spiskove koje je sastavio neumorni Ranko Bugarski, vidimo da mnoge od njih nastaju u novinarskom jeziku povodom aktuelnih događaja, a kasnije se slabo pamte. Kad se rumunski narod pobunio protiv diktatora Čaušeskua, njegov režim nazvali su „Čaušvic“, a njega samog „Drakulesku“. Mi smo bili blaži: govorili smo samo o „brozomornom“ vremenu. Napad NATO-a 1999. doneo nam je crnohumorni pozdrav “bombardan“. Godinu dana kasnije nastala je kratkoveka koalicija DOS, čije su pripadnike odmah počeli da nazivaju „DOSmanlijama“. Danas tu reč održava u životu samo Vojislav Šešelj. Po ugledu na Nešvil u Tenesiju, grad čuven po kantri muzici, Niš u vreme festivala postaje „Nišvil“. Pojedine emisije nose naslove kao „Festovizija“, „Radiovizor“, „Petkazanje“, „Gastronomad“, „Rockovnik“, „Press i ja“. Ostavljajući po strani razne „hamburegdžinice“, „unezveritete“, „blentitete“, „bleferendume“, „evrolucije“, “hororskope“, „zanimatore“, „političke banalitičare“ i niz ne manje zabavnih kovanica iz pomenutih spiskova, napomenimo da je samo nekoliko reči ušlo u širu upotrebu: bankomat, papamobil, kokakolonizacija, demokratura (demokratija + diktatura), (klinci i) klinceze, kao i radoholičar (od rad i alkoholičar, po ugledu na englesko workaholic), uz druge nazive za zavisnike kao kupoholičar, čokoholičar itd. U vestima iz Francuske, poslednjih dana, ponavlja se naziv kupaćeg kostima burkini (od burka + bikini). Ali da ne zaboravim prošlonedeljnu reč „tabloidiotizacija“, za koju sam u prvi mah pomislio da je Bugarski nije zabeležio. Prevario sam se, naravno. Na strani 37 njegove knjige „Sarmagedon u Mesopotamaniji“ (Biblioteka HH vek, Beograd 2013) jasno se kaže da je tu reč skovao Teofil Pančić u „Vremenu“. Ako vas je naslov ove knjige Bugarskog zbunio, to je zato što i sam sadrži dve slivenice. Prva je od biblijskog Armagedona, mesta konačne bitke pred strašni sud (Otkr. Jov. 16:16), a takvu bitku bi gurmani mogli da povedu sa sarmom u „Mesopotamaniji“, što je ime jednog novosadskog restorana iz koga, očigledno, niko ne izlazi gladan.