Aman, ne gradite kulu

Ne gradite tu kulu ako Boga znate! Ona će biti prst u oko celom gradu i njenim građevinama! Bile su to dramatične reči našeg slavnog slikara (i diplomiranog arhitekte) Vlade Veličkovića, nedavno upućene našim vlastima nadležnim za projekat Beograd na vodi.

Za protekle skoro tri godine od prvog predstavljanja ovog projekta pojavilo se mnoštvo protivljenja njegovoj realizaciji, bilo u stručnim krugovima, bilo u opštoj javnosti. Da se razumemo: ne radi se tu o protivljenjenju ideji Beograda na vodi nego koncepciji projekta donetom iz Dubaija i suprotstavljanju praktično poklonjenih 90 hektara dragocenog priobalja kompaniji iz Emirata na slobodno gradilišno raspolaganje razvučeno na period od tri decenije.

No, ostavimo bar zasad na stranu već toliko pretresanu opštu temu Beograda na vodi i usmerimo se na Kulu kao veličanstveni stožer novog kompleksa i prostorni simbol naše prestonice, kako su je najavljivali premijer i njegov partner Mohamed Alabar.
Locirana između obale i duplog koloseka za prevoz opasnih materija u sadašnjem okruženju nipošto ne bi odgovarala nahvaljenoj ulozi. U prvoj proizvoljnoj maketi ona je imala izduženu zašiljenu formu, koja je mnogima naličila na džamijin minaret, pa je potom preoblikovana u sadašnji izgled i umesto visine od 210 spuštena je na 168 metara.

Iako projektovana u planetarno poznatom američkom studiju SOM (Skidmore, Owing, Merrill) ova kula nema arhitektonske kvalitete koji bi je svrstali među iole uspešna ostvarenja sličnog tipa kakva se danas pojavljuju širom sveta. Arhitektonski pojam kule obično podrazumeva izduženu vertikalu, a kulu na Savi tvori tvrd i glomazan gabarit koji pojavom asocira na nekakav megatučak ili, da upotrebim smelije poređenje, na hipertrofiranu prakljaču. Kula bi, ovako kako je zamišljena i kako kaže Veličković, zaista predstavljala prst u oko arhitekturi našeg glavnog grada i našem graditeljskom stvaralaštvu.

Veličkovićev apel dogodio se u trenutku pogodnom za njegov poziv vlastima da se zaustavi nerazuman gradbeni naum, jer, kako izveštavaju mediji, nadležne institucije su zaustavile rad na tek započetim iskopima za temelje zbog nekompletnog zahteva za građevinsku dozvolu čije će dobijanje biti odloženo za izvesno vreme. Možda se ovo ukazala prilika za jedan radikalan preokret.

Posle bezmalo tri godine i skromnog uloga emiratskog partnera od 43 miliona dolara, što čini jedva 1,5 procenata od obećane sume, naši vlastodršci bi mogli da nastave sa zaista uspešnim uređenjem priobalnog šetališta, ali da se manu zablude o Menhetnu ili Dubaiju na Savi i da najzad prekinu ignorisanje naših stručnjaka te da u saradnji sa njima razmotre reviziju ne samo Kule nego i celog kompleksa.

Evo odmah ideje za mesto namenjeno Kuli: Muzički centar sa operom i koncertnom dvoranom, po sadržaju nešto slično čuvenoj Operi u Sidneju. Ovakav predlog se tim pre nameće kad se setimo da je premijer pre nekoliko meseci obećao investicionu sumu od 50 miliona evra za koncertnu dvoranu. Pored toga ideji ide u prilog prisećanje na posetu Santjaga Kalatrave, možda i prvog imena savremene arhitekture, po čijem se projektu gradi nova najviša zgrada u Dubaiju, kada je pre tri godine na poziv Ivana Tasovca a posredstvom Zubina Mehte boravio dva dana u Beogradu. Tom prilikom on je obišao nekoliko lokacija koje bi bile pogodne za reprezentativni muzički dom. Tada se njemu najviše dopao obalni prostor kod hotela Jugoslavija, ali da je tada Savski amfiteatar bio raščišćen, mesto Kule bilo bi svakako alternativna lokacija u Kalatravinom izboru.