Rusi na Mediteranu

Direktor crnogorske Uprave za sprečavanje pranja novca Predrag Mitrović podsetio je pre nekoliko dana agencije za promet nekretnina, trgovce automobilima i advokate da bi taj državni organ trebalo da izveštavaju o sumnjivim novčanim transakcijama. Neposredno pre toga, Mitrović je, pozivajući se na tajnost postupka, odbio da javno saopšti da li pojedini strani državljani i firme, pre svega iz Ruske Federacije, ulažu “prljavi” novac u Crnu Goru, kupujući njime preduzeća, hotele, kuće, placeve.

Tako se priča o sve dominantnijem ruskom kapitalu u Crnoj Gori zasad svodi na (retke) tekstove u ovdašnjim novinama, posrednim saznanjima i svedočenjima građana koji su “svojim očima videli Ruse kako kupuju sve što stignu na Crnogorskom primorju” -uzdanici glavne crnogorske privredne grane - turizma.

“Čula sam komšiju kako razgovara sa nekim Rusem koga zanima njegova kuća u Budvi. Kad je čuo da je Budvanin zainteresovan da proda kuću za ponuđenu cenu, Rus je pitao - ‘imaš li još koju ?’”, ispričala je za NIN jedna Budvanka, koja kaže da posla ove vrste ima sve više u crnogorskoj prestonici turizma.

Pravoslavni razlozi Ruski konzul u Crnoj Gori Jurij Bičkov smatra da ne treba preterivati sa investicijama u Crnu Goru jer je ona još rizično područje, ali da su bratski i pravoslavni razlozi dovoljan povod za zainteresovanost ruskih državljana za ovaj deo SCG. On je u jednoj izjavi, koju su ranije ovim povodom preneli mediji, rekao kako je normalno da Rusi kupuju na primorju jer su ruski turisti na drugom mestu među strancima koji dolaze na odmor u Crnu Goru. On takođe napominje da se Rusija ne nalazi na listi zemalja u kojim se “pere novac”, dok je Crna Gora još uvek na tom spisku.

Vlada Crne Gore je prve poslove sa Rusima sklopila još 1998. godine, kada su zakupili hotele “4. jul” u Petrovcu i “Plavi horizonti” u Kotoru. Kasnije su firme iz Ruske Federacije privatizovale još šest ugostiteljskih objekata na primorju. Prema podacima vladine Agencije za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja, firma “Sibinegoresurs” iz Moskve je kupila hotel “As” u Perazića dolu za 2,5 miliona evra,”Moskovskaja trastovaja” (MTG) za 2,6 miliona evra petrovački hotel “4. juli” i bar “Kastelo”, kao i poslovni prostor u istom gradiću. Hotele “Splendid” i Montenegro” u Bečićima kupila je mešovita crnogorsko-ruska kompanija “Montenegro stars” za 2,4 miliona evra. Pored hotela i kuća, Rusi kupuju placeve na kojima podižu vile. Interesantni su im Luštice, Sveti Stefan, Žanjice. Na istočnoj padini iznad Žanjica sagradili su nekoliko vila površine od oko pet hiljada kvadrata, koje,prema svedočenju tamošnjih građana, čuvaju tri izbegličke porodice iz Bosne i Hercegovine. Jedna od “ruskih kula”, kako se nagađa, pripada ruskom kosmonautu Alekseju Leonovu, koji je prošlog leta bio gost igalskog Instituta “Simo Milošević”. Selo iznad Svetog Stefana, koje se zvalo Blizikuće, sada je od tamnošnjih meštana preimenovano u Rusko Selo jer su naša braća tamo kupila većinu placeva i prave kuće. Prema podacima jednog državnog službenika, koje je on poverio novinarima u neformalnom razgovoru, Rusi su u Crnoj Gori kupili oko 30 hiljada kuća - uglavnom na primorju.

Da se novi vlasnici uglavnom ne kriju od domicilnog stanovništva, da građevinari njihovih velelepnih zdanja ne brane prilaz i slikanje, da nadležni u državi ne ćute o tome, možda se u javnosti ne bi čule svakojake priče u kojima se pominje da će neka od tih građevina biti javna kuća, kockarnica ili nešto slično.

Britanska kompanija “Midlend Resurs Holding Limited”, koja je, prema zvaničnim podacima, “ozbiljna industrijska investiciona kompanija sa predstavništvima u 35 zemalja”, kupila je pre nekoliko meseci nikšićku “Željezaru”. Nezvanično se, međutim, moglo čuti da su njeni pravi vlasnici dvojica Rusa, a već je poznato da je ona suvlasnik srpske industrije mesa “Carned”, pančevačke Luke Dunav,ugostiteljskog preduzeća “Stari grad” u Beogradu, fabrike zaptivnih profila “Gumaplast”.

Nekretnine se uglavnom kupuju preko agencija. Jedan od Crnogoraca, uključenih u biznis sa Rusima, kaže da se to doskora radilo preko domaćih agencija ali da je u poslednje vreme sve više onih koje drže Rusi, navodeći primer agencija “Rus mont”, “Pernija”, “Černogorija”. Budvanski advokat Milorad Bojović ne dovodi u pitanje da “neosporno vlada veliko interesovanje ruskih državljana za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori”.

“Naša advokatska kancelarija je uglavnom orijentisana na zastupanje zapadnih kompanija, tek poslednjih pola godine bili smo u prilici da zastupamo sve poznate ruske kompanije koje su zainteresovane da ulažu u Crnu Goru. One imaju izuzetan rejting u građevinarstvu i reference koje ne ostavljaju mesta sumnji”, navodi on u izjavi za NIN.

Nažalost, tvrdi dalje Bojović, ovakva ocena se ne može dati za pojedine ruske državljane koji kupuju nekretnine. “U Crnoj Gori živi nemali broj ruskih državljana koji, po našim zakonima, mogu otvoriti preduzeće, a najčešće su to agencije za promet nekretnina. Pošto otvore agenciju, prvi potez je da to reklamiraju i na neki način privuku svoje sunarodnike koji dolaze i kupuju nekretnine. Više nije problem da li Rusi kupuju, da li je to obavljeno pravno čisto, problem su ‘divlje agencije’ preko kojih se ugovara posao”, kaže naš sagovornik.

Komentarišući stav direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Predraga Mitrovića koji je agenciji Beta rekao da će od nadležnih organa Ruske Federacije zatražiti podatke o eventualnim sumnjivim novčanim transakcijama, ukoliko od državnih organa, agencija ili advokata dobije takvu vrstu prijava, Bojović kaže da je “pravno i etički neprihvatljivo” tražiti to od advokata.

Bratske veze “Ruski kapital čist je kao i naš”, rekao je za NIN predsednik Saveta nevladine Grupe za promene Svetozar Jovićević. Kupovina nekretnina u Crnoj Gori mogla bi biti motivisana “pojedinačnim ličnim interesima i interesima kapitala u Rusiji, stečenim na sličan način kao i crnogorski, bratskom vezom, prirodnim resursima Crne Gore, kao podrčuja bez prevelike kontrole”. “Eventualni politički motivi zasad nisu vidljivi ali dominantno prisustvo bilo kog stranog kapitala u Crnoj Gori nosi opasnost od političkog uticaja”, rekao je Jovićević, ocenivši da ipak “nije bez političke težine” činjenica da bi kupac nikšićke Željezare mogao biti osnivač novog lista “Republika”, kao što se spekuliše.

U javnosti se velika buka digla i oko kontroverzne privatizacije (u kojoj je presuđivao i Viši sud) budvanskog hotela “Avala” i istoimenih vila, kolašinskog Ski centra “Bjelasica”,a nije prošla neprimećena ni prodaja podgoričkog dnevnog lista “Publika”. Budvanski hotel i Ski centar kupila je britanska firma “Bepler&Dejkobson”, koja se dovodi u vezu sa Crnogorcem Zoranom Bećirovićem koji živi u Moskvi i čije, kako je pisala štampa, prijateljske veze sežu do vrha crnogorske vlasti i ambasade Srbije i Crne Gore u ruskoj prestonici. U isti konktekst štampa je dovela i preduzeće “Hadiflake”, koje je kupilo “Publiku”, privatni list za koji se kalkulisalo da je blizak pojedincima iz vlasti i policije. Ta firma, pod čijim će pokroviteljstvom uskoro početi da izlazi naslednik “Publike”- dnevnik “Republika”, formalno je registrovana na Britanskim Devičanskim ostrvima ali ovih dana njena prava u Crnoj Gori zastupa jedan Rus. Jedan od posrednika u rusko-crnogorskim privatizacionim poslovima rekao je za NIN da je “Publiku”, tačnije njenog osnivača, podgoričko preduzeće “Milenijum”, kupila kompanija koja je već dosta angažovana na tržištu SCG. Sa obrazloženjem da je “Hadiflake” firma sumnjivog kapitala, crnogorska Fondacija za podršku privatnim medijima zatražila je od nadležnih državnih organa da preispitaju vlasništvo nad novim vlasnikom “Publike”-“Republike”.

A na crnogorsko tržište na jesen bi mogla uploviti još jedna ruska kompanija. Iako je tender za prodaju većinskog paketa akcija podgoričkog Kombinata aluminijuma još u toku, tvrdi se da je glavni pretendent za taj posao ruska kompanija RUSAL. To su otvoreno naznačili i ruski državni zvaničnici, koji su proletos često svraćali u Crnu Goru.

Najotvoreniji je bio predsednik Državne dume Boris Grizlov koji je kazao da bi aluminijumskom kombinatu bilo najbolje u ruskom naručju zbog “bratskih osećanja, rastućeg potencijala RUSAL-a i posvećenosti ruskih preduzetnika crnogorskom turizmu”. Ima naznaka da su i posvećeni telekomunikacijama zainteresovani da kupe crnogorski “Telekom” a oni su opet iz Rusije.

Jedan beogradski advokat, uključen u rusko-crnogorske privatizacione transakcije, rekao je za NIN da nema ovlašćenje da govori o svojim klijentima iz Rusije, ali da je nemoguće utvrditi poreklo njihovog kapitala s obzirom na to da je u moskovskoj upravi prihoda registrovano 175 milionera i dvadesetak milijardera.

NJegov crnogorski kolega Bojović, međutim, postavlja pitanje: “Koja je i kakva to država koja dozvoljava stranim državljanima da je kupi na rasprodaji?”