Vodič za šetače

Početkom završne godine stažiranja na psihijatriji, DŽulijus počinje da izlazi u večernje šetnje. Uvodna rečenica uspostavlja ritam. Zaustavljena zapetom pri prvom koraku, kao stankom da se veže pertla, otvara mogućnost za lutanja i otkrića; da se iznenada skrene u ulicu koja pre toga nije bila zacrtana u planu. Knjiga bi mogla da bude i vodič: kako laganim korakom potpuno utisniti grad u svoj život. Pripovedajući u prvom licu, junak sakuplja krhotine onoga što vidi i čuje, produbljuje ono o čemu razmišlja i suočava se sa sećanjima koja iskrsavaju dok hoda ulicama NJujorka. Po kiši, ulazi u muzeje i bioskope, posećuje neobične prijatelje. Grad postaje palimpsest, a niz doživljaja ponekad ga dovodi do dezorijentisanosti. Posle haotične putanje po ulicama, umoran, podzemnom železnicom vraća se do stana...