19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ulica Borisa Kidriča, glavno subotičko šetalište s približavanjem lokalnih izbora postaje pano za predizborna obećanja i poruke. Ako bismo pokušali da ih sažmemo u jednu, saznali bismo da “Subotica, naš grad, na 1. mestu, ide u Evropu, da se radi. Iskreno, pošteno i zajedno.” Na kraju, “Evo ruke”! Ili na početku, ako se krene od hotela “Patria”.
Za onoga ko bi da stane na čelo tog puta u Evropu ili na rad, za sada su se kandidovala četvorica. Profesor srpskog i mađarskog jezika Geza Kučera (SVM), profesor fizike Mirko Bajić (NDS), doktor medicine Oliver Dulić (DS), i doktor tehničkih nauka Čaba Šepšei (DZVM). U čekaonici sa šansama da sakupe četiri hiljade potpisa i pojave se na listi su još dva doktora medicine - Aleksandar Evetović (Snaga Srbije) i Tomislav Stantić (G17 plus) i jedan doktor ekonomije, Radmilo Teodosijević (SRS). Tu su i bivši novinar a sada vlasnik pogrebnog preduzeća i internet provajdera Jožef Miškolc (Grupa građana), nekada uspešni karatista i sada direktor neuspešne državne firme Srećko Novaković (DSS), kao i dva više nego živopisna lika: Mujo Lopov (pogledaj okvir) i Blaško Gabrić, zaljubljenik u Jugoslaviju, koga se možda sećate po tome što se, izlepljen petokrakama i zastavama Brozove Jugoslavije, pojavljivao na programima naših televizija.
Svaka prognoza, u situaciji kada ne postoji nijedno relevantno istraživanje, nezahvalna je. Valjda je jedino sigurno da niko neće pobediti u prvom i da će biti drugog kruga. Ipak, s obzirom na to da se ljudi u Subotici kao po pravilu opredeljuju za kandidata svoje nacionalnosti, jedan od tri mađarska kandidata već je viđen u drugom krugu a kako će verovatno biti najmanje pet kandidata na koje će se podeliti srpsko biračko telo, nije isključeno da se u drugom izbornom krugu sučele kandidati dveju mađarskih partija.
Aktuelni predsednik Skupštine opštine Geza Kučera verovatno najspokojnije čeka drugu rundu glasanja. “Zato što se dokazao i jedini ima rezultate iza sebe”, kaže nam Jožef Kasa, danas samo predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Kučera u Subotici važi za umerenog, tolerantnog političara kome je verovatno najveća mana baš predsednik njegove stranke bez čijeg klimanja glavom, svedoče subotički novinari, Kučera ne govori čak ni na konferenciji za štampu. Prednosti Kučere su to što iza njega ipak stoji najveća stranka vojvođanskih Mađara, što je trenutno na vlasti, a to može biti korisno čak i u kampanji ali i to što su ga podržale hrvatske stranke u Subotici i u ovom kraju veoma aktivno Udruženje penzionera.
|
Kao Gadafi i Tadić Muja Lopov nema krevet, nema stan ali želi da zasluži spomenik U borbu za gradonačelnika Muja kreće bez podrške neke političke stranke iako priznaje da je imao ponudu Karićeve “Snage Srbije”. “Ali, nisam hteo da se svrstavam ni među jedne a i vidite dokle su nas stranke dovele.” Razgovor u Mujinoj rezidenciji, restoranu “Spartak”, počinjemo pitanjem zbog čega misli da baš on treba da bude čelni čovek Subotice. - Zato što sam prošao sve u životu. Bio sam i sluga i gazda. I švercer i pošteni radnik. I u zatvoru i na slobodi. Znam šta nedostaje Subotici i ja ću joj to podariti. Iako sam sad podstanar kao predsednik Tadić a spavam kao Gadafi, onako bez kreveta, imam u glavi. I zaslužiću da mi dignu spomenik. Koji je vaš program? Šta ćete uraditi ako dođete na vlast? - Prvo, razvoj seoskog turizma. I to po mogućnosti seksualnog seoskog turizma. Jer, mi strance, lovatore, nećemo privući hotelima, motelima, mostovima. Imaju to oni i više od nas, nego im moramo ponuditi nešto što nemaju. A to je naše selo, naš čist vazduh i seks na njemu. Non-stop. Zatim, pogurao bih naše seljake, ljude koji nas hrane. Jer, bogat seljak - bogata država. I treće, založio bih se da se ukinu ovi bilbordi i preskupe reklame i nastojao bih da sav taj novac usmerim u humanitarne svrhe. Sada imamo žalosnu situaciju da jednom našem mladiću koji je igrao fudbal u “Spartaku” nedostaje novca za operaciju od koje mu zavisi život a toliko novca se baca na kojekakve plakate, bilborde i šta sve ne. Koga smatrate najozbiljnijim rivalima? - MOS (Mujina obaveštajna služba, prim. G.P.) radi na tome da nagovori Kasu da se kandiduje u poslednji tren. Jer s kim drugim da se takmičim? Sa Miškolcem koji je već sahranio pola Subotice pa sad hoće i drugu polovinu, ili Oliverom Dulićem koji je, kada sam 1996. podržavao Čedu i studentski protest, bio uz mene da bi posle kada je došao na vlast, samo zataškavao afere. Sve do jednog to su bivši komunisti, koji su promenili po pet-šest stranaka. I taj Miškolci, i Mirko Bajić i Geza Kučera i svi. O G17 da ne govorimo. Jožef Kasa govori o ugroženosti Mađara u Subotici. Vi ste stalno među ljudima, znaju vas svi, jesu li Mađari zaista ugroženi? - Od Mađara ugrožen je samo Kasa. Zato što je prevario sve te Mađare i sad da ga ne bi odbacili, priča kako će da ih on štiti. Što ih nije zaposlio, tako bi ih najbolje zaštitio? A kad ga pobedim, ima da istražim sve šta je radio. Pa ako je povezan sa kriminalom kao što se priča - zatvor. Moja prošlost, njegova budućnost. |
Oliver Dulić kaže da pravog partnerstva između DS i SVM nikada nije bilo i da je 100 odsto opštinske vlasti u rukama Kase i njegove stranke. “Kandidovao sam se baš zbog potrebe da pomognem da Subotica najzad izađe iz matrice u kojoj je već 15 godina, a to je mešavina jeftinog populizma, nacionalne demagogije i potpune kulturne i duhovne provincijalizacije. Taj sistem Jožefa Kase je večita borba sa neprijateljem, kojeg izmišlja u cilju homogenizacije svog biračkog tela.” Dulić smatra da je to, a ne ugroženost manjina, razlog zbog koga sada on poziva na internacionalizaciju pitanja Vojvodine. “Pripadnik sam manjinske nacionalne zajednice i odgovorno tvrdim da su problemi koji me muče identični problemima mojih drugih sugrađana i da oni nemaju nikakve veze sa mojom nacionalnom pripadnošću.” Kandidat DS, naravno, kaže da veruje u svoju pobedu, da mu je najozbiljniji rival Geza Kučera, koga lično veoma ceni i navodi kandidata radikala profesora Teodosijevića kao nekoga ko ima šanse da napravi dobar rezultat. O zajedničkom nastupu na pokrajinskim izborima sa konzervativnom i zatvorenom nacionalnom strankom, kako on definiše SVM, kaže da ih na tom nivou ujedinjuje potreba za sprečavanjem radikalizacije Srbije.
Jožef Kasa kaže da su mu demokrate nejasne ali da se ne plaši njihovog kandidata jer je, kako kaže, “jedino što je on uradio kao načelnik okruga u protekle četiri godine je to što je prodavao svoje računare državnim institucijama i ne verujem da se time nešto preporučio građanima kao ugledan čovek”.
Opozicione stranke u gradu, uprkos teškim rečima koje su pale između dojučerašnjih koalicionih partnera, ne veruju da sukob zaista postoji već ističu da je u pitanju predizborni manevar kojim Kasa, ističući dva svoja kandidata, želi da zadrži vlast u Subotici.
|
Lovci na potpise Devet najavljenih kandidata treba da prikupe potpise više od 380 000 Beograđana. To je više od polovine birača koji su u Beogradu izašli na junske predsedničke izbore u prvom krugu! Prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku grada , danas u Beogradu ima ukupno 1 442 055 birača. Broj potpisa koje svaki kandidat za gradonačelnika treba da prikupi, iznosi tri odsto od ukupnog broja birača, što iznosi čak 43.262 potpisa. Tako, pet već prihvaćenih i još četiri najavljena kandidata, ukupno treba da animiraju više od 380 000 hiljada Beograđana koji bi potpisom podržali njihove kandidature. Jednostavnije, nešto više od polovine birača koji su u Beogradu izašli na junske predsedničke izbore u prvom krugu! Koliko je to težak zadatak pokazuje i činjenica da je većina kandidata za prvog čoveka Beograda (za sad čak četiri) morala da vraća svoje kandidature na dodatne prepravke zbog brojnih nepravilnosti uočenih na listama sa potpisima. Miloš Todorović iz CESID-a slaže se da se radi o velikom broju potpisa ali dodaje još i ovo: “ Sasvim je sigurno da se radi o ogromnoj cifri ali treba dodati da to ne važi samo za Beograd. Recimo, za kandidaturu u Novom Sadu potrebno je pribaviti 8 000 potpisa. Koliko je to čudno, dokazuje i činjenica da je za kandidaturu za predsednika Srbije potrebno predati svega 10 000 potpisa podrške koje kandidat sakuplja na teritoriji cele Srbije.” On dodaje da čitav ovaj problem proizlazi iz doslednog sprovođenja Zakona o lokalnim izborima i da njegovu odredbu o potrebnim potpisima i te kako treba menjati. Podsećanja radi, Zakon o lokalnim izborima donesen je 2002. godine kada je trebalo rešiti probleme sa opštinama na jugu Srbije. Tom prilikom se, po svemu sudeći, nije vodilo računa o specifičnostima gradova u Srbiji, posebno Beogradu u kom zbog veličine i broja stanovnika postaje gotovo neizvodljivo brzo prikupljanje tolikog broja potpisa. Poštovanje odredbe o broju potpisa dovodi do čestih vraćanja lista na ispravke i mnoštva primećenih nedostataka. Na primer, sada se na njima nalaze dupli potpisi, pronalaze se malverzacije sa potpisima raseljenih lica koja još nisu upisana u birački spisak u Beogradu ili sa potpisima ljudi van Beograda. Prema pisanju štampe i optužbama nekih od kandidata, išlo se čak dotle da su potpisi bukvalno prepisivani iz lekarskih kartona ili korišćeni matični brojevi korisnika “Mobtela”! Bilo kako bilo, stranke učesnice na lokalnim izborima kao i njihovi kandidati različito tumače ove nepredviđene proceduralne probleme sa potpisima. Branka Bošnjak, kandidat G17+, kojoj je Gradska izborna komisija vratila listu na dodatne provere zbog više hiljada nevažećih potpisa, slaže se da je broj potrebnih potpisa neprimereno veliki i da njihovo prikupljanje i manipulacije sa njima prete da obesmisle ove izbore. “Zakon bi trebalo da reguliše da svi mi u isto vreme prikupimo liste, predamo ih i onda zajedno upoređujemo. Svako za koga se utvrdi da je dva puta potpisao različite liste, treba da bude kaženjen i da taj potpis ne važi ni na jednoj listi. Tako, više nikome, ni podnosiocu liste ni građninu, ne bi palo na pamet da ovakve stvari čini u budućnosti”, kaže Branka Bošnjak. Iz Izbornog štaba DS i njegovog kandidata Nenada Bogdanovića poručuju, pak, da je broj potrebnih potpisa prilično korektan, iako nelogičan u odnosu na kandidaturu za predsednika Republike. Međutim, razloge ove predizborne zbrke oni vide u tome što je zakon u vezi s proverom autentičnosti potpisa prilično nedorečen. Bojan Stanojević, šef Izbornog štaba Nenada Bogdanovića, tim povodom kaže: “Zakon je taj koji je odredbom jasno trebalo da definiše obavezne overivače lista sa potpisima a ne da se opštinskim odborima ili izbornim komisijama ostavlja mogućnost definisanja načina provere. To je vrlo težak posao i dovodi do situacije u kojoj se i danas nalaze neki od kandidata.” Dragan Višnjić, šef Izbornog štaba kandidata DSS-a Zorana Drakulića tvrdi da spornih 4 000 glasova zbog kojih im je lista vraćena, pripadaju njihovim proverenim biračima ali da ih je neko preuzeo i falsifikovane stavio na svoje liste. “Mi ćemo utvrditi čija su to imena odbijena jer smo sigurni da su potpisali samo za nas. Tražićemo i grafološku analizu a protiv kandidata na čijoj su se listi našli podnećemo krivične prijave. Tužićemo ih i, ne brinite, ići ćemo do kraja.” Po svemu sudeći, predizborna zbrka oko potpisa ipak se nastavlja. To se vidi i posle nedavne predaje kandidature Nebojše Čovića koji je Izbornoj komisiji predao listu sa oko 70 000 potpisa. NJegova lista je prihvaćena, dok su neki od navodnih potpisnika kandidature već demantovali svoju podršku. BRANISLAV JOVANOVIĆ |
“Izbor je lak. Ili rušimo Kasu i menjamo sistem iz korena ili izglasavamo nekoga od njegovih kandidata i nastavljamo sunovrat. To je peti oktobar u septembru” - ističe Bajić. Zanimljivo da je on bio u sličnoj situaciji kao i Dulić danas, baš posle petog oktobra. Kao član DS i prvi na listi DOS - Vojislav Koštunica, usprotivio se Jožefu Kasi kome je DOS praktično dao ekskluzivitet nad Suboticom i ponovo je odlučivao vrh Demokratske. “Prvo su mi telefonom poručili da se manem njega, da je on naš čovek a kad nisam poslušao, u Suboticu je došla Goca Čomić i isključila me iz stranke” - priča Mirko Bajić.
Čabu Šepšeija za gradonačelnika kandidovala je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, trenutno druga po veličini mađarska stranka. Šepšei kaže da je razlika između DZVM i SVM velika, da se njegova stranka zalaže za personalnu autonomiju Mađara u Vojvodini, nešto slično kao što traži Koštunica za Srbe na Kosovu. I kandidat DZVM-a očekuje pobedu a naročito ga je ohrabrilo prikupljanje potpisa. “Obišao sam više od hiljadu kuća i ono što sam čuo od ljudi, daje mi veliko samopouzdanje.” Ipak, Šepšei kaže da ukoliko ne uđe u drugi krug, nema dilemu koga će podržati. “Osnovni cilj ovih izbora je osloboditi grad od velikog kuma Jožefa Kase i podržaćemo svakoga kandidata koji nije u njegovoj interesnoj sferi.”
Šepšei tvrdi da je u Subotici stvoren klijentski sistem u kojem dominiraju Kasini partijski vojnici i bez njihovog miga ne možete ni garažu sagraditi. “Sad priča o ugroženosti Mađara a kada je on bio potpredsednik vlade, onda je ćutao. On je svojom politikom odavde oterao više Mađara nego Milošević i Šešelj zajedno.”
Zanimljivo, najmanje bučan i najmanje isključiv je kandidat radikala Radmilo Teodosijević. Kaže da je najbitnije zaposliti ljude i pokrenuti proizvodnju a da on ima program i ljude koji bi to mogli uraditi. Iako je član SRS-a (“stranke koja jedina ima program da spase ovu zemlju”), kaže da je njegova opcija građanska jer “ovo je međunacionalna sredina i nacionalizam nije potreban”. Na pitanje da li očekuje i glasove Mađara i Bunjevaca, odgovara da je svestan da većina ljudi u Subotici glasa sledeći emocije a ne razum ali da je to njihov izbor. “Ima jedna francuska poslovica koja kaže: ‘Svako ima svoj izbor, reče đavo i sede u koprive.’ Ako građani Subotice žele da sede u koprivama, neka sede” - kaže profesor Teodosijević.
Jožef Kasa na “koprive”, na krivične prijave i optužbe odmahuje rukom. “Svi ti koji ništa nisu uradili za ovu sredinu imaju fobiju Jožefa Kase jer je Kasa nešto uradio za Suboticu. Skinuo petokraku sa Gradske kuće, sačuvao mir u veoma uzavrelim vremenima, organizovao bedem ljubavi kad su ti koji to pričaju, pravili bedeme rata. I sve što sam stekao, stekao sam svojim radom. Pošteno” - kaže Kasa.
A vic, i to s bradom, dakle nije noviji, kaže da je Subotica kao Las Vegas. I tamo i ovamo na svakoj većoj kući piše Kasino. Samo je akcenat drugačiji.
