Arhiva

Rat bez saveznika

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Rat bez saveznika
Kijev i Donbas i dalje se nadgornjavaju oko toga ko je prvi počeo najnoviji sukob u kome se svakodnevno broje mrtvi na obe strane. Pritom je 1.600 civila iz mesta Advika danima odsečeno, bez vode i struje, na temperaturi koja se spuštala i do minus dvadeset. To su, nažalost, vesti koje vraćaju Ukrajinu na naslovne strane, s tom razlikom što je sada izostala uobičajena reakcija Vašingtona. U tome mnogi već vide najavu promene kursa u odnosima dva do juče čvrsta saveznika. Američke izbore Kijev nije pratio mirno, Porošenko i njegova vlada svojski su podržavali Hilari Klinton, uz nepotreban višak entuzijazma u blaćenju Trampa i njegovih saradnika, za koje su tvrdili da imaju dokaze o umešanosti u korupcionaške afere. Računalo se na sigurnu pobedu i plan za drugačiji ishod nije postojao. Sada treba održati zemlju bez prijatelja u Vašingtonu, a to nije nimalo lako. Krhka ukrajinska ekonomija ne može da računa na oporavak bez zapadne pomoći. Drugih investicija nema, zemlja je stalno na ivici sukoba, sve je nesigurno i niko nije raspoložen da ulaže. Dakle, za opstanak je potrebna dobra volja MMF-a, Evropske centralne banke, Evropske investicione banke, a dosadašnji miljenici američke administracije nemaju više uz sebe tako snažnog prijatelja koji im je olakšavao finansijske dogovore i obezbeđivao kredite. Porošenko je na tankom ledu. Kako sada stvari stoje, on veoma teško može da se održi na vlasti, podrška mu je već ionako prilično niska, a ako ne uspe da obezbedi pomoć ukrajinska ekonomija urušiće se veoma brzo. A od novog američkog predsednika nisu stigle dobre vesti, posle telefonskog razgovora krajem januara, Porošenko je najavio da će se u februaru sastati sa Trampom, ali od toga neće biti ništa. Nekoliko dana kasnije, poslednjeg januarskog vikenda, obavljen je jedan daleko značajniji razgovor - Trampa i Vladimira Putina. Tu nije bilo mnogo priče o Ukrajini, a američki predsednik već je najavio da želi dobre odnose sa Moskvom i da je „spreman na svaki dogovor“. Ta spremnost u Kijevu je protumačena kao veoma loša vest. Ubrzo zatim, sukob koji je obnovljen krajem prošle godine iznenada je eskalirao. Za Porošenka je, mora se priznati, to došlo nekako baš u dobar čas, Ukrajina je opet vraćena kao tema broj jedan. Ukrajinska vlada, pak, tvrdi da je Donjeck započeo napade, ne bi li opet osvojio prostor za sebe u eventualnim pregovorima i izdejstvovao nove ustupke, dok se Zapad polako povlači. Nije sporno samo jedno – situacija se zaoštrila samo nekoliko dana nakon prvog telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika. Za sada nema velikog pomaka na frontu, ali zato ima u medijima. Demokrate su Trampovo ponašanje i spremnost na „svaki dogovor“ protumačile kao mogućnost da se Moskvi prepusti dojučerašnji saveznik. A poslednji sukob pripisan je ruskim provokacijama. Najzad, Tramp je izjavio da je spreman da radi sa Kijevom i Moskvom na rešavanju sukoba, ali je formulacija „da se vrati mir na granice“ uznemirila ukrajinske vlasti. Jer sukob se nastavlja unutar ukrajinskih granica. Jasno je da Porošenko više ne može da računa na američku administraciju, ali to nije sve, on izgleda gubi na svim poljima. Podrška mu je sve manja i među glasačima, on nije čovek kakvog uznemireni Ukrajinci žele na tom mestu, uz to su tu i bolne tačke kao što su korupcija, kriminal, politička nestabilnost, borba za vlast… Svoj trenutak sada je iskoristila i Julija Timošenko, nekadašnja premijerka, koja poziva na vanredne izbore jer se vlast raspada a parlament je ogrezao u korupciju. Ona je navodno na molitvenom doručku u Vašingtonu dobila čvrsta uveravanja od Trampa da Rusiji neće biti ukinute sankcije i da Amerika neće „napustiti Ukrajinu“. Ali tek što je sve to slavodobitno objavljeno iz Vašingtona je stigao demanti – nije bilo takve izjave, nije bilo takvih obećanja. Tako to izgleda na ukrajinskoj unutrašnjoj sceni. Po svemu sudeći, Porošenko neće još dugo uspeti da se održi, ali sa njegovim eventualnim odlaskom otići će samo još jedan, svakako ne previše sposoban predsednik, a okolnosti koje otežavaju ukrajinske pozicije na američkoj i evropskoj sceni ostaju iste. Istovremeno, i evropske zemlje gube nekadašnje interesovanje. Mogu se čuti i glasovi za ukidanje sankcija Rusiji, a to bi bilo pogubno za poziciju Ukrajine. „Ko bi se usudio da razmatra ukidanje sankcija u ovakvim okolnostima“ , upitao se Porošenko. Evropska unija muči svoje brige, pred njom su pregovori oko bregzita, problemi sa migrantima i trvenja oko novca koji je potrošen za njihovo zbrinjavanje, jačanje ekstremne desnice, izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. To će biti ozbiljan ispit za Angelu Merkel na koju je Kijev do sada mogao da računa, drugi snažan saveznik Velika Britanija potpuno je obuzeta sopstvenim odnosima sa Unijom, predstojećim pregovorima. Francuska očekuje izbore za novog predsednika krajem aprila i nije izvesno šta će oni doneti. Dobri odnosi sa Rusijom mogli bi lako da postanu važniji od kijevske drame. Iz Brisela takođe poručuju da sankcije ostaju na snazi sve dok traju sukobi. Sporazum iz Minska je i dalje važeći i nema ni govora o priznavanju Krima, kao dela Rusije. Federika Mogerini pozvala je još jednom na poštovanje sporazuma iz Minska. Tačno su dve godine otkako je taj sporazum potpisan, ali njim očigledno nije rešeno ništa. Potpisi su ionako stavljeni nevoljno, a svaka strana je računala da će vreme učiniti da stvar okončaju u sopstvenu korist. Ipak, bio je to period kakvog-takvog mira, dok se opet nije sve pretvorilo u rat. Uprkos tome što je na vlast pre tri godine došao kao „partija mira“, kako je nazivana njegova koalicija, Porošenko nije dugo istrajao na toj ideji. Ubrzo se pokazalo da ona ne može da mu pomogne da vlast i održi, unutrašnja trvenja bila su sve jača, a na mirno rešenje već više niko nije računao. Zato je i on ubrzo promenio retoriku. Sad već malo ko pomišlja na rešenje bez oružja. A kada su prvog februara tela sedam ukrajinskih vojnika doneta u Kijev, čuveni trg Majdan opet je bio prepun. Ali drugačije je bilo dok je na svaki incident stizala reakcija iz Vašingtona. Sada je stigla poruka da je Vašington „duboko zabrinut“, a Tramp je rekao da „ne znamo tačno šta se događa“. Ne bi bilo iznenađujuće da se ukrajinska kriza prepusti Evropljanima, a ubeđivanje sa bankama prepusti Briselu i veštini ukrajinskih vlasti. Prijateljski odnosi sa Amerikom, koji traju već 25 godina, ulaze u drugu fazu. Tramp nije spreman da svoje odnose sa Moskvom dovodi u pitanje zbog Kijeva. Ima previše posla kod kuće. Trvenja sa Moskvom, pak, ostaju.