Arhiva

Bog bez zapete

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00

Marija Čikeš (pretpostavljam da se tako preziva, mada na i-mejlu piše samo Cikes) pita: “Kako se ispravno piše naslov nove himne Republike Srbije - Bože, pravde ili Bože pravde? U ‘NJujork tajmsu’ sam pročitala da se nova srpska himna zove God of Justice, što upućuje na to da je ispravan naslov bez zareza. U našim novinama sreće se napisano i na jedan i na drugi način...”

Prevod u njujorškom listu je tačan. Autor himne (Jovan Đorđević) obraća se Bogu pravde - jedinstven pojam, bez zapete, onako kao što bi se reklo Bog mira, Bog ljubavi i tako dalje. Oni koji naslov pišu “Bože, pravde” očigledno ne znaju ni prve stihove himne (“Bože pravde, ti što spase / Od propasti dosad nas, / Čuj i odsad naše glase, / I odsad nam budi spas”). Nadajmo se da će ih tokom sledećih godina naučiti. Uzgred, biće pravo olakšanje pevati himnu u kojoj iskreno molimo Boga da nas (barem) spase od propasti, umesto onih patetičnih starinskih metafora koje smo više od pola veka pevali na melodiju poljske himne: “Zalud preti ponor pakla”, “Mi stojimo postojano kano klisurine” i tome slično. Jake “klisurine”, nema šta!

Strahinja Gazikalović iz Beograda pita da li je dobro rečeno “razrešićemo problem” umesto rešićemo problem i “razrešiti jednačinu” umesto rešiti jednačinu. U nedostatku prostora za duge semantičke rasprave, pomenimo samo da je glagolu razrešiti osnovno značenje “osloboditi” a glagolu rešiti - “naći pravo rešenje, odgonetnuti”. Iz toga je jasno da se problemi rešavaju, kao i jednačine, o čemu svedoči i odgovarajuća glagolska imenica: ako ste izračunali da je, recimo, DŽ = 5 a DŽ = 0, sigurno ćete reći da su to rešenja jednačine, a ne razrešenja. Pri tom, budući da se značenja glagola međusobno preklapaju, ni “razrešiti problem”, “razrešiti jednačinu” ne bi bila neka velika greška.

A kad već govorimo o glagolu razrešiti, napomenimo da nije sinonim za smeniti. Kod nas se iz nekakve kurtoazije, ili možda pre iz respekta prema “mudrom rukovodstvu”, ovaj drugi glagol gotovo potpuno povukao pred prvim. Ako je vama iz ma kog razloga teško da obavljate dužnost koja vam je poverena, normalno je da tražite da budete razrešeni. Ali neki nesposobnjaković koji je čvrsto zaseo u funkcionersku fotelju, vuče debelu platu, a pravi grešku za greškom - njega nemate čega da razrešavate: njega treba smeniti, ako ne i metlom oterati.

Isti čitalac pita “da li su u pravu oni koji izostavljaju povratnu zamenicu u glagolu dogovoriti se”. Bez sumnje misli na primere kao “Uslove ćemo dogovoriti naknadno” ili “Prihvatam sve što vi budete dogovorili”, nimalo retke u današnjem jeziku. Povratni glagol dogovoriti se tu je postao prelazan, verovatno po ugledu na srodni i značenjem bliski glagol ugovoriti. Rečnici takvu upotrebu ne priznaju: oni beleže samo dogovoriti se (o nečemu), ne dogovoriti (nešto). Biće da su u pravu. Samo pazite: ako je zabranjeno prelazno dogovoriti, onda nema ni pasiva, nema trpnog prideva dogovoren. To bi značilo da svako “po dogovorenim cenama”, “u dogovorenom roku” i sl. treba zameniti sa “po cenama o kojima smo se dogovorili”, “u roku o kome su se dve strane dogovorile” i slično. A to je, složićete se, malčice glomazno.

Napomenimo da se ovo iskušenje “ilegalnog pasiva” javlja još kod jednog glagola od iste osnove - odgovoriti. Naročito u prevodima sa engleskog, sreću se rečenice kao “Ostalo je dosta neodgovorenih pitanja”. Naravno, budući da mi ne “odgovaramo pitanja”, nego odgovaramo NA pitanja, englesko unansnjered ljuestions mora se prevesti kao pitanja bez odgovora.

“Radim u Telekomu”, piše mi Aleksandar M. Milovanović, “i jedva sam se izborio da se u raznim dopisima titula stavi pre imena direktora, npr. dipl. el. inž. Petar Nikolić. Sad je za direktora došao jedan mlađi čovek koji zahteva da dipl. el. inž. dođe POSLE imena i prezimena. Ko je u pravu?”

Meni u ovom potpisu najviše smeta što se reč elektroinženjer beleži sa dve skraćenice, kao da su dve reči. Što se tiče položaja titule, ispred ili iza imena, to će pitanje ostati “neodgovoreno”, jer nije jezičko nego pravno, odnosno administrativno. Ako neko zna neki propis koji reguliše takve dileme, neka nam javi.