Zašto se vraćam u politiku

Umesto uvoda: Zahvaljujem se svim ljudima koji su mi ovih dana ustupili svoje mejl adrese, budući da iz nepoznatih razloga ne postoji način da Draganu Đilasu stigne redovnim putem bilo šta od mene. Izvinjavam se službama koje su sto puta čitale ono što već znaju. Šta ste odlučili? Odlučio sam da uđem u trku za gradonačelnika Beograda i da uradim sve što mogu da se zaustavi propadanje prestonice Srbije. Zašto, stvarno zašto? Neću vas prekidati, recite mi šta vas je prelomilo? LJudi koji mi dnevno prilaze na ulici i kažu - u vaše vreme je bilo bolje, kandidujte se opet za gradonačelnika... Svest o tome da propadaju zemlja i grad u kome želim da živim... Želja da se moja deca, kada završe fakultete, vrate iz Londona da žive u Beogradu. Tako ste mogli da odgovorite i pre četiri godine, niste mi sve rekli? Nisam mislio da ću se više ikad baviti politikom, ali nisam mislio ni da u Srbiji može da se napravi vlast koja je gora od Miloševićeve, protiv koje sam se u mladosti borio i organizovao studentske proteste. Da li ste mogli da zamislite da će vaša ćerka dvadeset godina kasnije ponovo demonstrirati, a da ćete vi o tome „tvitovati“? Razlog plus za moj povratak u politiku su reakcije koje je izazvala moja izjava da sam ponosan što naša ćerka, koju je Milica nosila u stomaku kada smo nas dvoje šetali pre dvadeset godina, danas ponovo demonstrira boreći se za bolju Srbiju. A šta treba da rade mladi ljudi nego da se bune, da traže promene, bolju državu bez obzira na to ko je na vlasti? Da li je istina da je Vučić na sednici Vlade čitao taj vaš tvit? Ne znam, tako se priča. Utisak je da ste odlagali odluku dok ne dobijete jasne parametre da možete da pobedite? Nisam bio u dilemi da li ćemo pobediti ili nećemo. Iskreno, razmišljao sam koliko će meni bliski ljudi trpeti zbog te moje odluke. Protiv nekih su već podignute krivične prijave, drugima se preti hapšenjima... Kako ste tu dilemu rešili? Kada mi je najbliža osoba koja će zbog te odluke najviše trpeti rekla da treba da radim ono što volim i što me ispunjava, dileme su nestale. Šta tu ima da se voli? U politiku sam ušao 2004. U to vreme imao sam firme u deset zemalja. Politika mi nije bila potrebna da bih stekao moć ili rešio lične finansije. Imao sam i jedno i drugo. Ali ja sam čovek koji se čitavog života buni protiv nepravde. U osnovnoj školi sam dizao glas protiv nastavnice, kao student sam se raspravljao sa Miloševićem, svađao sam se sa sudijama dok sam se bavio sportom... Pa, ne mogu da se promenim u pedesetoj godini. Osećao bih se jako loše kada ne bih ništa uradio da se zaustavi propadanje zemlje koju volim. Zašto ste protekle tri godine ćutali o tom propadanju? Tri godine se nisam bavio politikom, zato što sam se bavio košarkom. Rekao sam sebi – dobro Dragane, imao si devet godina da se baviš politikom, sad si završio sa tim! Da sam sa pozicije predsednika KSS-a nastavio da pričam o politici, sam sebi bih ličio na likove koji sa tribina dobacuju igračima, a to nisam hteo. Takvim tipovima sam uvek imao potrebu da kažem: „Ako hoćeš da igraš, siđi brate na teren pa igraj, nemoj da pljuckaš semenke i da mi objašnjavaš kako bi trebalo!“ Pošto to nisam voleo kada sam bio na terenu, nisam to želeo da radim ni drugima, kada sam prešao na tribine. Čiji ćete biti kandidat? Zaista mislim da ću biti kandidat svih koji misle da se Beograd razvija izgradnjom obdaništa, škola, domova zdravlja, a ne šoping centara, onih koji misle da novac iz budžeta treba trošiti na pokušaje vantelesne oplodnje, besplatne udžbenike i pomoć najstarijima, a ne na novogodišnje folk žurke.... Da li još verujete u mogućnost da budete kandidat jedne kolone? Da. I verujem da ćemo se lako dogovoriti ako predsednici stranaka budu prvo Beograđani, pa tek onda stranački lideri. Ovo su gradski izbori i nije tema ko je za NATO, a ko je za Rusiju, nisu tema ni Kosovo, ni EU. Na ovim izborima glasa se o tome kakav Beograd hoćemo. Tvrdim da se 90 odsto glasača opozicionih stranaka slaže sa mnom i očekujem da dobijem njihovu podršku, bez obzira na to za koje stranke glasaju na nekim drugim izborima. Da li to znači i Saša Janković i Vuk Jeremić i DS i Dveri i Borko Stefanović i... Da. To znači da mislim da bi na jednoj listi trebalo da budu svi koji smatraju da se grad sada loše vodi i koji neće sutra da uđu u koaliciju sa SNS-om. Uslovi su vrlo jednostavni. Da li razumete da među građanima čiju podršku očekujete ima onih koji sumnjaju da ste imali ili još imate aranžmane s Vučićem? Moji su saradnici hapšeni i maltretirani i to im se, zbog moje kandidature, ponovo sprema. Je li to činjenica? Jeste. Je li tačno da sam bio na 250 naslovnih strana tabloida? Jeste. Da li se na mene odnosilo nekoliko hiljada puta pročitano pismo na TV Pink, u kome su iznete najstrašnije laži? Jeste. Da li je tačno da sam morao da prodam firmu, jer ona više pod pritiskom vlasti nije mogla da radi? Jeste. Pa da se poluironično zapitam - kako bih tek prošao da nisam imao taj aranžman sa Aleksandrom Vučićem!? Šta bi mi se tek onda desilo... Stvarno ne mogu da razumem o kakvom se dogovoru priča. Nikad nikakav dogovor sa Vučićem nisam imao, niti bih taj dogovor pravio. Ne zbog toga što lično imam nešto protiv njega, nego zato što sam duboko protiv njegovog sistema vrednosti. Agresija koju nameće sadašnja vlast kao model ponašanja je katastrofalna za društvo i za zemlju u svakom smislu. Ne mogu da sarađujem sa vlašću koja političke neistomišljenike proglašava neprijateljima, lopovima, izdajnicima i kriminalcima i koja nas sve ovo vreme ekonomski uništava. Kako onda komentarišete izjave bivših osnivača PSG, ali i samog Saše Jankovića o njegovoj ideji o zajedničkoj vladi sa Vučićem? U postojećoj medijskoj situaciji često mi je komplikovano da razaznam i šta sam ja stvarno rekao, a šta je interpretacija medija. Najmanje što mogu je da ne komentarišem bilo čije, osim svoje, makar i prekrojene reči. PSG i Narodna stranka bojkotuju lokalne izbore zakazane za 24. decembar, a odluku pravdaju nepostojećim uslovima za poštene izbore. Da li će uslovi biti važni i za vaše učešće na izborima za Beograd? Vojin Dimitrijević, prepametan čovek, koga sam imao čast da nazivam svojim prijateljem, 2012. je ljudima koji su bili za „bele listiće“ i koji su mu govorili: „Na ovim izborima treba smeniti Tadića, pa ćemo na sledećim da smenimo Vučića i Tomu Nikolića“, ovako odgovorio: „LJudi, ako oni pobede na ovim izborima, više izbora u Srbiji neće biti“! I mi zaista više nemamo izbore kakve smo imali od 5. oktobra 2000. do 2012. Nema uslova za fer izbore sa medijima kakvi su danas i biračkim spiskovima u koje su u Beogradu upisane desetine hiljada ljudi koji u Beogradu ne žive. Nema uslova za fer i poštene izbore tamo gde se preti i kupuju glasovi, gde pravosuđe za pet godina nikoga nije osudilo za prebijanje opozicionih aktivista, gde je Zelja zakon i gde policija hapsi po nalozima vlasti za potrebe kampanje. Zašto izlazite na takve izbore? Zato što nema drugog načina da se izborimo za fer i poštene izbore osim da na ovakvim nepoštenim pobedimo. Da pobedimo i u ovakvim uslovima. Tek tada ćemo građanima Srbije moći da omogućimo prave slobodne izbore. Da li je to moguće? Moguće je, nego šta! I to je suština. Znam da veliki broj građana kaže: „Ma, nema šanse, oni će da pobede opet“. Ja vam kažem - ma, neće! Ima šanse! I za Slobu smo mislili da će da vlada još 100 godina, pa je pao! Siguran sam da je moguće da na ovim izborima pobedimo i da rezultat zavisi samo od nas, a ne od Vučića i SNS-a. Kako je moguće bez slobodnih medija? LJudi žive u ovom gradu i sve vide. Shvataju da samo onaj ko ništa ne zna i koga baš briga za Beograđane, može u isto vreme da zatvori pola Brankovog mosta, Ruzveltovu, pola Gazele, Slaviju i Bulevar oslobođenja! Razumeju da je vlast ukinula milion dobrih stvari, a uvela dva miliona loših. Ne zameram nikome ko je 2012. izašao da glasa za Vučića i za SNS. Da smo mi bili bolji, manje bi njih glasalo za drugu stranu. Ali od tada je prošlo pet godina i većina vidi da od svega što su obećali nema ništa. Ti ljudi sada traže da im se nešto ponudi, traže rešenja, a ne samo da se viče „Vučić ne valja“! Ja sam inženjer, došao sam iz biznisa, ceo život funkcionišem tako što tražim i nudim rešenja. Ovoga puta za Beograd. Uostalom i sam Vučić kaže da su realne šanse da izgube izbore. A vi mu verujete i u njegovim rečima ne prepoznajete ironiju? Verujem da i on ponekad kaže nešto istinito. Mislim da je istina da izbore u Beogradu može da izgubi. I to će zavisiti od koga? Isključivo od Beograđana. Ja mogu da ponudim program i ideje kako da prestonica bolje funkcioniše, ali o tome da li žele da se ovako nastavi ili žele promenu, konačnu reć daju građani koji izađu na izbore. Šta ćete prvo da uradite? Vratićemo ukinuto - besplatne udžbenike, pomoć porodiljama, bebi pakete, 13. penziju, besplatnu vantelesnu oplodnju... Nastavićemo prekinuto – od izgradnje prve prave linije metroa koja će početi za tri godine, pa do obdaništa, škola, domova zdravlja, bulevara od petlje Hipodrom prema Rakovici... Šta ćete da uradite što nije „opet“? Omogućićemo da obdaništa budu besplatna kao u Beču, da mladi koji započinju zajednički život mogu da računaju na pomoć od 150 evra mesečno, kao subvenciju za iznajmljivanje stana ili kao participaciju za mesečnu ratu stambenog kredita. Pokrenućemo ozbiljan projekat za borbu protiv vršnjačkog nasilja i tražiti da mediji koji propagiraju agresiju to više ne mogu da rade. Zahtevaćemo od Republike da gradski MUP bude pod kontrolom Skupštine grada. Unapred znam da nam to neće lako dati, ali ćemo na tome insistirati svaki dan. A zašto? Zato što će onda beogradsku policiju da vode profesionalci, a ne najbolje drugarice i drugovi raznih „Mutavih“, „Nevolja“ i sličnih, o kojima svaki dan čitamo u crnim hronikama. U njoj će raditi policajci koji će biti pristojno plaćeni, jer dok čuvaju nas i našu decu moraju da imaju dovoljno za pristojan život svoj i sopstvene dece. Uostalom, svuda u svetu gradska vlast garantuje bezbedne ulice za svoje građane, pa zašto ne bi tako bilo i kod nas? Od kojih para? Imate li neke garantovane dobitke na američkoj lutriji? A što tako mislite? Godišnji budžet Beograda je oko 800 miliona evra, a kad se saberu sve mere koje sam naveo, to je daleko manje od 10 odsto te sume! Dok sam bio gradonačelnik mnogo od ovoga smo radili i imali investicije od 250-300 miliona evra godišnje. Ova vlast je mnogo toga ukinula, a investicije svela na oko 80 miliona evra godišnje. Sve što sam rekao je i sada vrlo realno, problem je samo u tome što ova vlast misli da je bolje da imamo spalionicu otpada koja će koštati 50 miliona evra godišnje!? Ja, sasvim suprotno, mislim da je bolje da sa tih 50 miliona obezbedimo pomoć i za mlade bračne parove i za penzionere, i besplatne udžbenike i besplatna obdaništa. A šta vi mislite da je bolje za Beograd - otpad ili obdanište? Da li je to populizam? Ne! Ovo se zove briga vlasti za konkretan život sugrađana. Ali, ja očekujem i od Beograđana da poštuju svoje obaveze, da plaćaju infostan, gradski prevoz i sve drugo, bez čega nijedan grad ne može da funkcioniše. Da li je istina da je fontana na Slaviji vaš projekat? Istina je da su saobraćajni inženjeri i arhitekte dali ideju kako da se reši problem velikog broja pešaka koji usporavaju saobraćaj na Slaviji. Napravili su projekat sa podzemnim prolazima, a da bi u njima, osim veštačkog bilo i prirodnog svetla, predloženo je da na sredini Slavije bude ukopana fontana, da se voda sliva dole i da ljudi sve to vide dok prolaze. Meni se to mnogo dopalo i onda sam dodao ideju da fontana bude muzička kakva postoji u Barseloni. Tamo vikendom zaustave saobraćaj na sat vremena i puste muziku, uz pomoć posebnog softvera vodoskoci prate muzičke arije. Beograd nema veliki trg i ideja je bila da mi subotom i nedeljom uveče zaustavimo saobraćaj na Slaviji, pustimo muziku i da se i kod nas okupe hiljade ljudi da uživaju u tome. Nova vlast je iz tog projekta izbacila podzemne prolaze, ostavila nerešen problem saobraćaja i od svega napravila fontanu sa zidom od metar i po, stavila nekoliko zvučnika i pušta raznoraznu muziku preko razglasa. Pa ako je to muzička fontana onda od svake fontane u gradu klinci mogu sa dva CD plejera i zvučnika da naprave „muzičku“ fontanu... Da li je originalni projekat predviđao direktora muzičke fontane? Iskreno ne mogu da verujem da je tačno da su stvarno izmislili takvo radno mesto. Kao što i dalje ne mogu da verujem da je tačno da u Skadarliji nije vraćen stari kamen. Pa, ko može da bude toliko lud da uzme kamen koji tamo stoji stotinama godina i da umesto kaldrme donese veštački kamen iz Grčke!? Ko može da raskopa ceo grad u isto vreme? Pa, hajde da ja postavim vama još nekoliko sličnih pitanja - ko može da kaže: „E, vi roditelji, bolje je da sami kupite knjige za decu nego da vam ih mi kupimo?“ Ko može da kaže: „E, vi penzioneri, šta će vam 13. penzija, bolje da vam damo popust za sahranu da prođete jeftinije kad umrete, nego da vam damo 20.000 dinara da bolje i duže živite?“ Ko može na autobus Ikarbusa da nakači znak Mercedesa i da kaže: „E, ovo je od sada mercedes?“ Ko može da kaže: „E, uložiće Arapi 3,5 milijardi evra za četiri godine i Beograd na vodi će biti gotov do kraja 2017. godine“? Ko može da viče da Srbija ima najveći privredni rast u regionu i da stižemo Nemce u trenutku kada imamo manji rast od svih, ali baš svih u regionu? Ko može da radi takve stvari? Samo onaj koga je baš briga za Beograđane i onaj koji ništa ne zna. A iz neznanja uvek slede bahatost i arogancija... Šta ćete da uradite sa projektom Beograd na vodi? Da li je dobro što je to zemljište očišćeno od starih vagona, otpada i svega ružnog što smo gledali prolazeći Gazelom? Jeste. Da li je dobro što smo za to dali čak 100 miliona evra? Nije. A da li je u redu to što smo se uz te pare ugovorom obavezali i na izgradnju infrastrukture vredne više od milijardu evra i što smo za sve to dobili samo 32 odsto Beograda na vodi? I da arapski partner ne daje ništa, a dobio je 68 odsto? E, to bogami nikako nije dobro. Zato ću prvo pozvati najbolje domaće pravnike da nađu način kako da iz takvog ugovora izađemo i da se Beograd na vodi vrati Beograđanima. Sledeći korak je da angažujemo naše arhitekte koji će nam, uzimajući u obzir podzemne vode i vizuru Beograda, reći šta tamo zaista može da se gradi, šta se uklapa u arhitekturu grada. Sva sreća što radovi idu toliko sporo da nisu stigli previše da izgrade pa šteta još uvek može da bude smanjena. A sa PKB-om? Vratićemo PKB Beograđanima. I u PKB i u sva ostala gradska preduzeća uvešćemo profesionalni dobro plaćen menadžment. Trenutno PKB opet ne plaća struju, dug je oko milion evra, smanjen je broj krava, količina mleka po kravi... PKB ponovo dovode u stanje u kakvom je bio pre nego što smo ga preuzeli Sa Aerodromom? Tražićemo da se zaustavi davanje aerodroma u koncesiju. Ako ne uspemo, pojavićemo se kao grad i reći - mi dajemo pare da aerodrom bude gradski i da profit ide Beograđanima, a ne Francuzima ili Kinezima. Šta je vaš odgovor onima koji kažu: „Film u kome je Đilas gradonačelnik smo već gledali“? Po reakcijama ljudi danas čini mi se da bi bilo bolje da se taj film nastavio kao serija. Umesto što je posle prvog dela, koji je po broju gledalaca bio hit, snimanje drugog dela brutalno prekinuto. Kad smo već kod filmova i serija, kako ste, po vašoj oceni, igrali u oblasti kulture? Tada nisam razumeo zašto je veliki deo kulturne javnosti imao negativan stav. Sada shvatam da sam grešio u ovoj oblasti, kao i da ljudi koji su vodili kulturu nisu bili adekvatna rešenja, za šta takođe ja snosim odgovornost. Moj inženjerski mozak je davao dobre rezultate u mnogim stvarima, ali nisam shvatao da u oblasti kulture ne mogu da primenjujem iste metode. Siguran sam da bih u sledećem mandatu sa timom ljudi koji se u kulturu razumeju bolje od mene, napravio bolje rezultate. Razumete li i građane koji ne mogu da zaborave način na koji ste preseljavali Rome? Mogu da se složim da način na koji je ono što je urađeno predstavljano javnosti nije bio baš najbolji. Zbog te greške je do danas ostalo u drugom planu sve dobro što smo i za grad i za te ljude uradili. Živeli su u naselju bez struje i vode, u objektima u kojima su decu napadali pacovi. Premestili smo ih u privremene objekte od čvrstog materijala u kojima su imali besplatnu struju i grejanje, svima dali dokumenta sa kojima su ravnopravno kao i ostali Beograđani konkurisali za socijalne stanove koje je većina i dobila. Ponosan sam što smo uspeli da upišemo stotine dečaka i devojčica u školu, obezbedimo da studenti sa njima rade u naselju jer su roditelji uglavnom bili nepismeni. Tako smo toj deci dali šansu za normalan život. Uostalom, Beograd je od Ujedinjenih nacija dobio nagradu za najbolji projekat inkluzije Roma te godine u svetu. Da li razumete otpor dela građana da vas podrže zbog vašeg odnosa prema LGBT zajednici u vreme prošlog mandata? Razumem da je moj problem bio „inženjerski“ pristup ovoj temi. Ako biste razgovarali sa pripadnicima LGBT zajednice, čuli biste koliko je Beograd ozbiljno pomagao njihov rad. Ja sam tada rekao: „Nemoj da držimo gej paradu, rasturiće huligani ceo grad, kao što su ga i rasturili, da bi nekoliko stotina ljudi prošetalo kao da su u kavezu. Pa valjda je ideja da svako može da šeta svaki dan bez obzira na različitost“. I danas mislim da nam fali tolerancija na svakom koraku. Treba da se 365 dana godišnje borimo za bolje razumevanje svih koji su drugačiji, čak i da nema Parade, a ne da 364 dana ne radimo ništa, i da se taj jedan dan koristi da se društvo predstavi kao tolerantnije nego što jeste. Ali ako ljudima taj dan i šetnja znače, ja sigurno neću biti taj koji će ih zaustavljati. Kako za vreme ove vlasti nema nikog ko bi rasturao grad zbog Parade ponosa? Vrlo prosto - oni koji su im rekli da rasture Beograd tada su bili opozicija a sada su vlast. Kako ćete da uverite građane da ih niste zadužili za 1,2 milijarde evra, kako ih Siniša Mali dnevno uverava, bez obaziranja na računice Fiskalnog saveta, čak i ministra finansija Dušana Vujovića? Mene uopšte ne interesuje šta pričaju Mali, Vučić, Vesić... To su ljudi koji su najmanje hiljadu puta rekli nešto za šta se pokazalo da nije istina. I to je sasvim dovoljan razlog da ono što oni govore ne komentarišem. Četiri godine govorim da je dug 400 miliona, sad to govore i Fiskalni savet i ministar finansija, ali Mali ne odustaje. A ni Vučić. Inače mislim da građanima 400 miliona zvuči jednako ogromno kao i 1,2 milijarde, i da je mnogo važnije da znaju za šta su te pare korišćene. Mi smo od tih para napravili tri mosta, 45 obdaništa, devet osnovnih škola, četiri doma zdravlja, kupili 500 vozila za GSP.... Za pet godina smo u Beogradu investirali 1,1 milijardu evra, a dug povećali za 300 miliona, sa 100 na 400 miliona. Sadašnja vlast je sa francuskom firmom potpisala ugovor za spalionicu otpada, koju ćemo sledećih 30 godina plaćati oko 50 miliona evra godišnje, a 30 puta 50 je milijarda i po. Kako li se to računa? Imaju li članovi gradske vlasti razloga da strepe da ćete ih ako dođete na vlast hapsiti, da li ćete se i vi služiti tim songom u izbornoj kampanji? Ja neću nikad nikoga hapsiti i nikad ni za koga ko nije pravnosnažno osuđen reći da je kriminalac i lopov! Mogu da se pitam odakle nekim ljudima pare za život koji vode, jer vidim da imaju platu od 80.000-90.000 dinara, što nije ni 1.000 evra, a mesečno troše 10.000 evra? Ali nisam ja taj koji treba da kaže da je neko lopov ili nije. To je posao institucija i najveća greška moje Demokratske stranke je što one nisu više ojačane u naše vreme. Dragan Šutanovac kaže da je „došlo vreme da Đilas podrži DS“? Ne komentarišem izjave drugih političara. Hoćete li razgovarati sa Aleksandrom Šapićem da ponovo radite zajedno? Sa Šapićem bih uvek radio. Da li to znači... Sve sam odgovorio. Da li je glupo da vam tražim bilo kakve garancije da ćete stvarno uraditi sve ove stvari koje ste sada naveli? Nije glupo. Kada sam ušao u biznis napravio sam najveću firmu u ovom delu Evrope. Kada sam ušao u gradsku vlast napravio sam stvari koje možete da vidite i dan-danas. Kada sam ušao u košarku rekao sam da će obe ekipe ići na Olimpijadu, smejali su mi se, pa se, bogami, i devojke i momci iz Brazila vratiše sa medaljama... Zato sad mogu da potpišem i da garantujem celom svojom imovinom, da ćemo sve one stvari koje zavise isključivo od nas, a ne od Republike, uraditi u prvih 12 meseci naše vlasti!