Račun podela

Od 31. oktobra, kada je španski Senat vladi Marijana Rahoja odobrio primenu člana 155. Ustava, kojim je praktično uvedena prinudna uprava u Kataloniji, i zakazivanje vanrednih parlamentarnih izbora u pokrajini za 21. decembar, traje neizvesnost šta će glasanje doneti. U pitanju su najneobičniji izbori u istoriji španske demokratije jer se odvijaju pod posebnim okolnostima. Neki od katalonskih lidera su u bekstvu ili zatvoru, neki su na slobodi posle plaćene kaucije, a sve ankete pokazuju veliku podeljenost dva suprotstavljena bloka, separatističkog i onog koji se zalaže za ostanak Katalonije u Španiji. Utisak je da napeta situacija nije donela prednost separatistima, kao što se mislilo. Naprotiv, ankete im daju manje procenata i mandata nego na redovnim izborima 2015, ali razlike su toliko male da prognoze o ishodu izbora treba uzeti s priličnom rezervom. Činjenica da su glavni igrači ili van zemlje (Karles Puđdemon) ili u zatvoru (Oriol Žunkeras), kao i odlučnost vlade u Madridu da poštuje Ustav i zakon, učinili su da se talas separatizma smanji. Prognoze su nezahvalne, ali su i nezaobilazne, kao i ankete. Nedelju dana pred izbore situacija je bila sledeća: Republikanska levica: Prvi favorit. Tvrdo separatističko jezgro, partija sa dugom republikanskom tradicijom kao osnovnom političkom idejom, osnovana još 1934. Partija je za vreme Frankove diktature praktično nestala, obnovljena je 1977. u demokratskoj Španiji. Nosilac liste je Oriol Žunkeras, potpredsednik u smenjenoj katalonskoj vladi, koji će izbore dočekati u zatvoru. Broj 2 je Marta Rovira, generalni sekretar, koja će biti kandidat za predsednika katalonske vlade u slučaju pobede separatističke struje. Zajedno za Kataloniju: Drugi favorit u separatističkom bloku, koalicija koju čine Katalonska evropska demokratska partija (PDeCAT) i Katalonska demokratska konvergencija (CDC). Očekuje glasove članova i simpatizera PDeCAT kojoj pripada i Puđdemon mada su neke njegove izjave u koliziji sa stavovima partije. Puđdemon je nosilac liste, broj 2 je Đordi Sančez, bivši predsednik Katalonske nacionalne skupštine. Puđdemon je u egzilu, Sančez u zatvoru. Kandidatura narodnog jedinstva (KUP): Treći član separatističkog bloka, partija ekstremne, radikalne levice, veliki pobornik nezavisne Katalonije i ujedinjenja „katalonskih zemalja“. Zalaže se za izlazak nezavisne Katalonije iz EU i NATO i nacionalizaciju finansijskih institucija. Najslabija karika u separatističkom lancu, ali sa 10 poslanika na izborima 2015, jezičak je na vagi koji je separatističkoj strani doneo većinu u katalonskom parlamentu. Nosilac liste je Karles Riera. Sijudadanos: Partija desnog centra u ekspanziji, na čelu takozvanih konstitucionalnih stranaka koje se zalažu za Kataloniju u okviru Španije. Ankete kažu da je tokom katalonske krize ova partija najviše napredovala. Rast popularnosti u velikoj meri duguje harizmi Ines Arimadas, mlade advokatice koja jasnim govorom, elokventnošću i prijatnim izgledom stiče sve više pristalica. „Građani“ se zalažu za širu koaliciju antiseparatističkog bloka, sa socijalistima i narodnjacima. Katalonski socijalisti (PSC): Katalonski ogranak PSOE na čijem je čelu Mikel Iseta. Isetin plan je „vlada pomirenja“, prvo među samim Kataloncima, posle sa ostatkom Španije. Narodna partija: Treći važni član antiseparatističkog bloka, ali zbog tradicionalno lošeg imidža u Kataloniji ni ovog puta ne može računati na veći uspeh. Čvrsta odbrana primene člana 155. Ustava takođe ne doprinosi popularnosti. Osnovna linija je odbrana politike Rahojeve vlade i čvrst stav da se neke crvene linije ne mogu preći. Zajednička Katalonija (Katalunja en Komun): Levičarska koalicija između dva suprotstavljena bloka. Deo koalicije bio je i katalonski ogranak Podemosa, ali je izašao iz stranke. Tokom katalonske krize ova koalicija iz koje je Ada Kolau, gradonačelnica Barselone, bila je često između dve vatre. Protivi se jednostranoj nezavisnosti, ali takođe i primeni člana 155 Ustava. Zalažu se za „pravo na odlučivanje“ i ne odbacuju (dogovoreni) referendum. Iako sigurno neće dobiti mnogo mandata, može da se pretvori u najtraženijeg partnera u slučaju da nijedan od dva suprotstavljena bloka ne dobije većinu za sastavljanje vlade. Listu predvodi Havijer Domenek. List Periodiko de Katalunja napravio je rezime 10 do sada objavljenih anketa i bez obzira na to što nema garancije da će se rezultat potvrditi 21. decembra uveče, izvesno je da taj presek daje prilično objektivnu sliku stanja. Po tom preseku, antiseparatistički blok mogao bi da dobije 54,2 odsto glasova a separatisti 45,8 procenata. U pogledu mandata to je 68-67 za konstitucionalni blok, ali pošto je granica za većinu 68 poslanika, jasno je da su obe strane na ivici i da prednost lako može da pređe sa jedne na drugu stranu. Ako nijedan od dva suprotstavljena bloka ne uspe da namakne većinu situacija će biti jasnija samo ako to uspe partijama koje se protive otcepljenju Katalonije. U tom slučaju formirala bi se vlada koja bi u dijalogu sa Madridom potražila rešenje na duži rok. Ako (opet) pobede separatističke snage, otvara se mogućnost ponavljanja scenarija sa izgledom da ova politička partija šaha uđe u bezizlaznu pat završnicu. Anketa koju je ove nedelje objavila Vangardija, najstariji politički dnevnik Katalonije, nudi pet mogućih scenarija posle izbora. Najviše anketiranih, skoro 57 odsto, smatra da buduća katalonska vlada treba da nastavi razgovore sa vladom u Madridu. Druga opcija, sa 51,8 posto glasova, znači ponavljanje izbora zbog nemogućnosti da se formira vlada. Treća mogućnost je promena Ustava za koju glasa 49 procenata anketiranih, ali ta opcija nije realna zbog dužeg vremenskog perioda koji bi bio neophodan da se ustavna reforma sprovede. Odustajanje od procesa za nezavisnost i povratak u zakonske tokove je četvrta opcija koju podržava 46,3 odsto (43 je na suprotnoj poziciji), a sličan je procenat (46) onih koji misle da treba nastaviti put ka nezavisnosti s tim što se 44 odsto protivi toj opciji . Premijer Rahoj jasno je prošlog ponedeljka poručio: „U Španiji se poštuje zakon i tako će ostati“. To je odmah protumačeno kao pretnja separatistima da će član 155 ostati na snazi ili ponovo biti primenjen, ako separatisti pobede i pokušaju da ponove scenario. Rahoj veruje da su Katalonci poslednjih nedelja shvatili da se za svoje ideje mogu boriti samo u okviru zakona. Premijer je kritikovao Adu Kolau i Pabla Iglesijasa, lidera Podemosa, kojima je poručio da jasno kažu koja je njihova pozicija. Rahoj smatra da se ne može istovremeno biti i protiv unilateralne nezavisnosti i primene člana 155 Ustava, što je, po njemu, „sjajan način za opredeljenje ni za šta“. Za sada, najizvesnija je neizvesnost.